Može li aflatoksin iz hrane da izazove rak jetre: Ko je u najvećem riziku objašnjava prof. Đukić-Ćosić

Aflatoksini su mikotoksini – jedinjenja koja proizvode određene vrste plesni (gljivice) (grč. mykos – gljiva, lat. toxicum – otrov), pre svega Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus i Aspergillus homius, koja mogu da izazovu različite fiziološke i patološke promene kod čoveka i toplokrvnih životinja. Ove plesni se razvijaju na poljoprivrednim kulturama kao što su kukuruz, pšenica, kikiriki, orašasti plodovi, naročito u uslovima visoke temperature i vlažnosti. Na hroničnu izloženost određenim vrstama aflatoksina najburnije može da reaguje jetra. Povećan je rizik od hepatocelularnog karcinoma, poremećaja imuniteta. Neće svi koji redovno jedu orašaste plodove dobiti rak jetre, oprez se ipak savetuje pacijentima sa hepatitisom C. Dobra vest jeste da je zaštita moguća uz adekvatnu kontrolu aflatoksina. Uravnotežena ishrana sa dosta voća i povrća umanjuje štetne efekte bilo koje toksične supstance, pa i aflatoksina.

Zašto su aflatoksini značajan javno-zdravstveni problem?

Srbija planira da do kraja 2026. godine spusti dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku na evropski nivo od 0,05 mikrograma po kilogramu. Aflatoksin je dospeo u žižu javnosti pre nešto više od jedne decenije kada su u Srbiji registrovani visoki nivoi aflatoksina u mleku. Stručnjaci naglašavaju da je aflatoksina bilo na našim prostorima i pre 20–30 godina, ali i dodaju da je  tačno da tada nisu predstavljali značajan javno-zdravstveni problem. Aflatoksini su danas u fokusu iz više razloga, došlo je do porasta prosečnih temperatura, češće su suše praćene periodima visoke vlažnosti, jači je stres biljaka tokom vegetacije.

Preporučujemo

- Sve navedeno pogoduje razvoju plesni i produkciji aflatoksina, pa se s pravom smatra da su klimatske promene ključni faktor njihovog porasta u okruženju. Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je još 2017. godine objavila video na temu „Mikotoksini i klimatske promene“, naglašavajući kako promene temperature, vlažnosti, padavina i proizvodnje ugljen-dioksida utiču na ponašanje gljivica i posledično na proizvodnju mikotoksina. Aflatoksin B1 (AFB1) je najtoksičniji i najopasniji, prisutan je u stočnoj hrani i žitaricama, ali i u kikirikiju, pistaćima, indijskom orahu i drugim orašastim plodovima. Aflatoksin M1 (AFM1) pojavljuje se u mleku i mlečnim proizvodima - kaže za portal eKlinika prof. dr Danijela Đukić-Ćosić, redovni profesor toksikologije na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Evropski registrovani toksikolog i predsednik Sekcije za edukaciju u toksikologiji pri Udruženju toksikologa Srbije.

Kako se aflatoksin B1 transformiše u aflatoksin M1?

Profesorka Đukić-Ćosić naglašava da postoje i drugi aflatoksini, poput aflatoksina B2, G1 G2. AFB1, AFB2, AFG1 i AFG2 koji su mikrotoksini proizvedeni prvenstveno od sojeva gljiva Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus.

- Pored gore pomenuta četiri aflatoksina, ove gljive takođe formiraju druge supstance kao što su aflatoksikol i sterigmatocistin. Ukoliko je prisutan aflatoksin B1, uz njega se mogu pojaviti i AFB2, AFG1 i AFG2, a ako nema AFTB1, nema ni ostalih aflatoksina. U organizmu preživara koji su uneli putem hrane aflatoksin B1 dolazi do transformacije u aflatoksin M1 koji se zatim izlučuje putem mleka. Aflatoksin M1 nalazi se i u humanom mleku. Slovo M u nazivu aflatoksina potiče upravo iz razloga što se pojavljuje u mleku. Dok slova B i G u nazivu aflatoksina označavaju da ova jedina fluoresciraju plavom (engl. blue) ili zelenom bojom (engl. green). Aflatoksin B1 (AFB1), aflatoksin B2 (AFB2), aflatoksin G1 (AFG1), aflatoksin G2 (AFG2) i aflatoksin M1 (AFM1) su aflatoksini koji se razmatraju u proceni rizika po zdravlje ljudi - objašnjava prof. Đukić-Ćosić.

Da li aflatoksin B1 može da izazove rak jetre, koje osobe su u riziku?

Za portal eKlinika prof. Danijela Đukić-Ćosić precizira da je prvobitno samo aflatoksin B1 bio klasifikovan od strane Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) kao kancerogen grupe 1.

- To znači da postoji jasan dokaz da izaziva rak jetre kod ljudi, a potom su svi aflatoksini klasifikovani u prvu grupu, odnosno humanih karcinogena. Osim toga, treba istaći da je aflatoksin B1 deset puča jači prema karcinogenom dejstvu u odnosu na aflatoksin M1. Svakako da rizik od pojave bilo kojeg efekta, pa i karcinogenog zavisi od brojnih faktora: količine koja se unosi, učestalosti unosa, trajanja izloženosti, individualne osetljivosti. Smatra se da hronična izloženost čak i niskim dozama može dovesti do oštećenja jetre, povećanog rizika od hepatocelularnog karcinoma, poremećaja imuniteta, što sve zavisi i od opšteg stanja organizma i da li osoba ima nekih problema sa jetrom ili ne. U prilog tome govori i činjenica da objavljene epidemiološke studije sugerišu da je rizik za pojavu hepatoceularnog karcinoma prisutan samo kod osoba koje su inficirane virusom hepatitis C, a ne kod bilo koje osobe koja je izložena aflatoksinima - naglašava prof. Đukić-Ćosić.

Šta se dešava kada aflatoksin B1 dospe u organizam?

Dostupna toksikološka saznanja o aflatoksinima uglavnom se odnose na AFB1. Aflatoksini su genotoksični i kritični efekat aflatoksina u svim prethodnim procenama bio je rak jetre, objašnjava prof. Đukić-Ćosić.

- Karcinogeno dejstvo potvrđeno je u eksperimentima na životinjama i mehanizam delovanja aflatoksina je relativno dobro proučen. Aflatoksin B1 se u jetri metaboliše u reaktivne epokside koji mogu da oštete DNK, izazovu mutacije i remete ćelijske procese, što je uočeno kod eksperimentalnih životinja. Kada je u pitanju dejstvo aflatoksina na ljudski organizam, ukoliko aflatoksin B1 dospe u naš organizam, on će pretrpeti transformaciju do jedinjenja koja mogu štetno da deluju. Ali organizam i svaka naša ćelija imaju odbrambene mehanizme koji će izvršiti popravke nastalih oštećenja. Naravno, sve ovo funkcioniše do određene granice, kada mehanizmi popravke više ne mogu da koriguju nastala oštećenja. Takođe, ako se unese aflatoksin M1 putem mleka, u značajnim količinama moguća je pojava štetnih efekata. Ali pojava bilo kog štetnog efekta zavisi od mnogo faktora koji su prethodno navedeni. Važno je istaći da se akutna izloženost izuzetno retko sreće u Evropi. Nema izlaganja tako visokim dozama aflatoksina koji bi dovele do mučnine, povraćanja, bola u stomaku i akutnog oštećenje jetre. Kod hronične izloženosti simptomi su često neupadljivi, ali dugoročne posledice mogu biti ozbiljne - kaže prof. Đukić-Ćosić.

Postoji li bezbedna doza?

Smatra se da ne postoji bezbedna doza za aflatoksine, kao i druga jedinjenja koja su genotoksični karcinogeni, to jest dovode do izmene genetskog materijala u ćeliji, zato su regulatorni limiti postavljeni veoma nisko, objašnjava profesorka.

- Trenutno u EU je limit 0,05 µg (mikrograma) aflatoksina M1/kg, dok je kod nas pet puta veća, 0,25 µg/kg. U nekim delovima sveta, posebno gde je vlažna i tropska klima, granica iznosi 0,5 µg/kg. Sve studije koje su se bavile toksikološkom procenom rizika istakle su da je rizik prihvatljiv po zdravlje ljudi za bilo koji nivo aflatoksina M1 u rasponu od 0,05 do 0,5 µg/kg. Naravno, imajući u vidu o kakvim se toksičnim supstancama radi, neophodno je konstantno da se teži da ta granica bude što niža. Aflatoksini se izučavaju i kod nas, i u regionu, u Zagrebu se jedna istraživačka grupa decenijama bavi aflatoksinima. Nikada ne možemo sa apsolutnom sigurnošću reći da su svi efekti, pa i aflatoksina po ljudsko zdravlje poznati, jer kako napreduje nauka i tehnologije pojavljuju se novi načini da se utvrde štetni efekti - upozorava prof. Danijela Đukić-Ćosić.

Koje osobe su najosetljivije na delovanje aflatoksina?

Posebno osetljive grupe na delovanje aflatoksina su: deca i odojčad (nezrela jetra, veći unos hrane po kilogramu telesne mase), trudnice, starije osobe, osobe sa bolestima jetre, hronični bolesnici i imunokompromitovani pacijenti. Osobe koje konzumiraju alkohol su takođe u nepovoljnijoj situaciji od onih koji ne piju, objašnjava sagovornica portala eKlinika.

- Posebno se ističe da su naročito osetljive osobe koje su bile inficirane virusom hepatitisa C. Nasuprot, osobe sa jakim imunskim sistemom koje su mnogo otpornije na dejstvo bilo koje toksične supstance, pa i aflatoksina - zaključuje prof. dr Danijela Đukić-Ćosić.

Mleko je posebno važno, kako se procenjuje izloženost aflatoksinima?

Kao što je napomenuto aflatoksini dospevaju u lanac ishrane: preko kontaminiranih žitarica ili putem stočne hrane →zatim u mleko kao aflatoksin M1.

- Mleko je posebno važno, jer se često konzumira i daje deci. Aflatoksin M1 se ne uništava pasterizacijom. Može se naći i u mlečnim proizvodima i adaptiranim mlečnim formulama za bebe, ako sirovina nije adekvatno kontrolisana. Fermentisani proizvodi (jogurt, kiselo mleko) mogu imati nešto niže koncentracije, ali nisu potpuno bez rizika, odnosno i oni treba da budu strogo kontrolisani - kaže prof. Đukić-Ćosić. Ona dodaje da se izloženost aflatoksinima može proceniti analizom aflatoksina ili njihovih metabolita u urinu ili specifičnim biomarkerima u krvi (na primer aflatoksin–albumin proizvodi). Ove analize se uglavnom koriste u naučnim studijama, epidemiološkim istraživanjima, a ređe u rutinskoj kliničkoj praksi.

Kako da se zaštitimo od aflatoksina?

- Zaštita podrazumeva nekoliko načina koji su svima dostupni. Prilikom kupovine proizvoda uvek se opredelite za pouzdanog proizvođača. Ukoliko se uoče buđavi delovi, obavezno ih izbegnite. Pravilno skladištenje žitarica i orašastih plodova jedan je od načina smanjenja izloženosti aflatoksinima. Takođe, raznovrsna ishrana je način da se smanji kumulativan rizik. Osobe koje se uravnoteženo hrane i ishranom unose dosta voća i povrća su manje osetljive na štetne efekte bilo koje toksične supstance, pa i aflatoksina. Aktivne komponente iz voća i povrća osnažuju odbrambene mehanizme u svakoj ćeliji i organizam se lakše izbori sa unetim toksičnim supstancama, jer nije realno, odnosno nemoguće da ne budemo izloženi toksičnim supstancama i da ih nikako ne unosimo u naš organizam – ističe prof. dr Danijela Đukić-Ćosić i napominje da posebno izloženi mogu da budu poljoprivrednici, radnici u silosima, proizvođači stočne hrane, zbog profesionalnog kontakta sa kontaminiranim materijalom.

Koliko su domaći proizvođači hrane svesni rizika od aflatoksina?

- Plan da se do 2026. godine, odnosno sada već 2027. godine dozvoljeni nivo aflatoksina M1 u mleku spusti na 0,05 µg/kg, u skladu sa EU, predstavlja važan i pozitivan korak. Kao što je prethodno istaknuto, naučni rezultati ukazuju da se svaki nivo od 0,05 do 0,5 µg/kg smatra prihvatljivim, ali da treba težiti da nivo bude što niži jer se radi o genotoksičnim karcinogenima, odnosno supstancama koje imaju sposobnost da menjaju DNK u ćeliji. Važno je da se sprovode redovne kontrole, kao i da se jačaju preventivne mere „na izvoru“ - u poljoprivredi i skladištenju. Kontrola prisustva aflatoksina zakonska je obaveza i redovno se sprovodi. Sve veći broj domaćih proizvođača je svestan rizika, ali je kontinuirana edukacija i sistemska podrška ključna da bi se problem aflatoksina dugoročno držao pod kontrolom - zaključuje prof. dr Danijela Đukić-Ćosić.

Prof. dr Danijela Đukić-Ćosić je autor više naučnih radova i saopštenja. Poseban predmet njenog interesovanja je toksikologija metala i supstanci prisutnih u plastici, oksidativni stres, interakcija toksičnih metala i bioelemenata, procena prisustva kadmijuma, olova u lekovitim biljkama i fluorida u vodama na području Srbije. Poslednjih godina se bavi problematikom kako izloženost supstanci iz našeg okruženja može delovati na ljudsko zdravlje, kao i mogućnostima da se umanje štetni efekti toksičnih supstanci unetih u organizam.

U okviru Udruženja toksikologa Srbije rukovodila je dvogodišnjim evropskim Erazmus+ projektom (Upoznaj toksičnost – živi bezbedno - MeeTox), čiji je nosilac Udruženje toksikologa Srbije, a partneri Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, kao i Hrvatsko toksikološko društvo i Institut za medicinska istraživanja i medicinu rada iz Hrvatske, sa ciljem da se šira javnosti upozna sa osnovnim elementima toksičnosti, kako razlikovati toksičnost neke supstance od rizika, koje su toksične supstance iz našeg okruženja na koje posebno treba obratiti pažnju, kao i kako se zaštiti i smanjiti unos toksičnih supstanci u organizam.

(eKlinika)