Želudac, glava, mišići... svakodnevni stres utiče na celo telo Foto: Shutterstock
Nije ništa novo niti fraza da svakodnevni stres utiče na sve organe. Kada hormoni poput kortizola, adrenalina ili noradrenalina u dužem vremenskom periodu imaju visoke vrednosti, to negativno utiče na više sistema organa u našem telu. Moguće su u ozbiljne posledice po zdravlje.
Zbog hroničnog stresa može da nam oslabi imunski sistem, kvalitet sna, rad srca, već spomenuti hormonski balans. Stres nam drži mišiće u spazmu, napregnuti su, srce radi ubrzano, ritam disanja se remeti. Hormoni koje luče nadbubrežne žlezde daju naredbu telu da se bori ili da beži (adrenalin, kortizol, noradrenalin. Telo nam je stegnuto i u grču a neprekidno smo umorni, često anksiozni i sa depresivnim mislima.
Ako stres prečesto „uznemiri“ vaš probavni sistem, to može prouzrokovati dijareju ili zatvor i da utiče na sposobnost organizam da apsorbuje hranljive materije. Čini se da postoji i veza između stresa i sindroma iritabilnog creva, koji mogu da izazovu bolove u stomaku i grčeve, kao i zatvor i dijareju.
Ljudi koji su pod velikim stresom mogu više da jedu i to nezdrave hrane. Takođe mogu češće da piju više alkohola ili da puše. Sve ovo može dovesti do gorušice i refluksa kiseline (kada vam želučana kiselina dođe u cev za hranu). Ako se ne leči, može da prouzrokuje čireve.
„Leptirići“ su jedno, ali ako ste zaista pod stresom, možda ćete imati mučninu ili će da vas boli stomak. To je prirodno, jer vaš organizam može da uspori ili zaustavi varenje tokom stresne situacije kako bi vam pomoglo da se usredsredite.
Kada ste pod stresom, mišići glave, vrata i ramena se zatežu. To može dovesti do tenzione glavobolje i migrene. Razne tehnike opuštanja mogu da vam pomognu da smanjite stres kao i broj ovih glavobolja.
Visok nivo hormona kada ste pod stresom mogu da loše utiču na vaše srce. Oni mogu da povise krvni pritisak, što može da dovede do srčanog ili moždanog udara. Takođe mogu da izazovu zapaljenje krvnih sudova koji dovode krv u vaš srčani mišić, a to takođe može dovesti do infarkta.
Kada ste pod stresom, raste nivo šećera u krvi. To može dovesti do dijabetesa ako ste gojazni ili imate druge rizike za dobijanje ove bolesti. Ali upravljanje stresom može vam pomoći u kontroli šećera u krvi.
Zbog stresa ciklus kod žena postaje neuredan, a menstruacije bolne ili čak izostaju. Takođe, predmenstrualni sindrom (PMS), odnosno promene raspoloženja i grčevi kod nekih žena pre menstruacije, postaju intenzivniji i neprijatniji.
depresivan muškarac sedi na krevetu
Stres ubija i seksualnu želju kod oba pola, ali hronični stres muškarcima u spavaćoj sobi može da stvori prave probleme. To može da dovede do erektilne disfunkcije i da utiče na kvalitet sperme.
Kada ste pod stresom, možete disati teže i brže, što može predstavljati problem ako imate stanje poput astme ili bolesti pluća, poput emfizema, što otežava unos dovoljno kiseonika u pluća