Umor, nesanica, povišeni nivo anksioznosti nekada su pratioci dijabetesa, bolesti koja sama po sebi traži određeni nivo stalnog angažovanja pacijenta kako bi šećer bio pod kontrolom. Osobe koje se leče od dijabetesa kontrolišu šećer tokom 24 sata, i tokom noći, često pate i od dodatnih bolesti. Sve ovo rezultira osećajem umora koji može da bude i neželjena reakcija na primenu lekova za kontrolu dijabetesa. Situacija može da bude još komplikovanija, ako pacijent ne uzima redovno lekove, preskače ili konzumira preobilne obroke, nema vremena za fizičku aktivnost.
Glukoza obezbeđuje svakoj ćeliji energiju
Lekari savetuju pacijentima redovno praćenje nivoa šećera u krvi, kako bi uvideli koja im hrana najviše odgovara, kako fizička aktivnost deluje na nivo šećera, kako lekovi regulišu nivo glukoze u krvi? Održavanje nivoa šećera u krvi unutar ciljnih vrednosti sprečava razvoj zdravstvenih problema koji mogu da budu izazvani šećernom bolešću, navode stručnjaci.
Glukoza obezbeđuje svakoj ćeliji energiju neophodnu za pravilno funkcionisanje, posebno je bitna za dobar rad mozga i mišića. Glukozu unosimo putem hane i ona nam daruje energiju za svakodnevne aktivnosti. Glukoza dospeva u svaku ćeliju zahvaljujući insulinu, hormonu pankreasa.
– Kod dijabetesa tipa 2 visoki su nivoi glukoze, koja ne može da uđe u ćelije i obezbedi nam energiju, zbog toga se često javlja osećaj jakog umora, koji je posledica povišenog, ali i sniženog nivoa šećera. Nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija) može da bude neželjena reakcija na upotrebu lekova u terapiji dijabetesa tipa 2 – kaže endokrinolog dr Deena Adimoolam sa klinike Mount Sinai u Njujorku.
Bolest često komplikuje osećaj pojačane anksioznosti
Povrh svega, samo bavljenje bolešću i stalna kontrola šećera mogu da budu prilično zamorni za pacijenta, koji stalno mora da razmišlja o uticaju životnih navika na zdravlje. U ovakvim uslovima moguće je da se razvije i anksioznost, pa i neki oblici depresije, koja može da se manifestuje osećanjem letargije i jakog umora.
Često je nezadovoljavajući kvalitet sna uzrok umora kod pacijenata sa dijabetesom. Visok ili nizak šećer remeti san, pacijenti moraju da proveravaju vrednosti glukoze i u noćnim satima. Usled povišenog nivoa glukoze moguće je da dođe do učestalog noćnog mokrenja, sleep apneje, na kraju i hroničnog umora koji može da oteža samu kontrolu bolesti.
Zašto se javlja umor?
Same komplikacije dijabetesa mogu da izazovu jak umor. Prof. dr Joel Zonszein sa Albert Einstein College of Medicine u Njujorku kaže da je moguće da posebno starije osobe dehidriraju, jer im je šećer u krvi visok. Umor može da bude jednim delom simptom manjka tečnosti u organizmu. Na ovaj način posle izvesnog vremena može da se razvije i bolest bubrega, upozorava dr Zonszein.
Dugotrajna i neadekvatna kontrola šećera je faktor rizika za oštećenje vitalnih organa kao što su bubrezi, srce i jetra, a i samo loše funkcionisanje ovih organa pridonosi osećaju umora.
Umor kao neželjena reakcija na lekove
Anemija, bolesti štitne žlezde su zastupljeniji kod osoba koje se leče od dijabetes, sve ove bolesti mogu da izazovu osećaj umora, koji je nekada i reakcija na upotrebu lekova za kontrolu dijabetesa i povezanih stanja. Neželjene reakcije i jak osećaj umora mogući su posle korišćenja metformina, GLP-1 receptor agonista, statina i antihipertenziva.
Metformin je najčešće korišćeni lek u terapiji dijabetesa tipa 2 koji može da poveća rizik od nedostatka vitamina B12, zbog čega se osećamo umorno. U slučaju da koristimo ovaj lek i osećamo jak umor savet je da u dogovoru sa lekarom proverimo vrednosti vitamina B12.
Umor je neželjena reakcija i na primenu agonista GLP-1 receptora i lekova poput semaglutida. Statini smanjuju nivo holesterola, ali mogu da imaju kao propratnu reakciju osećaj umora. Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina koji pomažu u lečenju anksioznosti i depresije mogu da dovedu do problema sa spavanjem i zamora. Lekovi za snižavanje krvnog pritiska posebno tipova antihipertenziva kao što su ARB, ACE inhibitori i beta blokatori mogu kod nekih pacijenata da dovedu do osećaja umora.
Kako da bolje kontrolišemo dijabetes i sprečimo umor?
Stručnjaci ističu da osobe koje praktikuju zdrave životne navike, kvalitetno se hrane, piju dovoljne količine vode i redovno uzimaju lekove, imaju manje komplikacija i uglavnom se osećaju dobro. S druge strane, pacijenti koji nisu dovoljno fizički aktivi, osobe koje se neredovno hrane, imaju suviše obilne obroke, jedu tokom noći i ne uzimaju pravilno lekove imaju više tegoba, najčešće se javljaju glavobolja i umor, navode lekari.
