Nova studija pokazala je da su problemi sa kvalitetom sna u ranim srednjim godinama povezani sa ubrzanim starenjem mozga i kognitivnim problemima kasnije u životu.
Druga studija sugeriše da ljudi koji imaju poremećen san u svojim 30-im i 40-im godinama imaju veću verovatnoću da će kasnije u životu imati problema sa pamćenjem i kognitivnim sposobnostima. Istraživači su takođe otkrili da poremećaji spavanja i buđenje i vraćanje u san tokom noći, mogu doprineti problemima pamćenja i kognitivnih sposobnosti, što može dovesti do većeg rizika od razvoja demencije.
Prema novoj studiji objavljenoj u Neurology, medicinskom časopisu Američke akademije za neurologiju, ljudi koji imaju problema sa kvalitetom sna u ranim srednjim godinama, kao što su problemi da utonu u san i da ga održe, u kasnijim srednjim godinama pokazuju više znakova kognitivnih zdravstvenih problema.
Dok studija pokazuje korelaciju između kvaliteta sna i znakova starenja mozga, nalazi ne dokazuju da problemi sa spavanjem ubrzavaju starenje mozga.
– Naši nalazi naglašavaju važnost rešavanja problema sa spavanjem ranije u životu kako bi se očuvalo zdravlje mozga, a to se odnosi na održavanje doslednog rasporeda spavanja, vežbanje, izbegavanje kofeina i alkohola pre spavanja i korišćenje tehnika opuštanja. Buduća istraživanja trebalo bi da se fokusiraju na pronalaženje novih načina za poboljšanje kvaliteta sna i istraživanje dugoročnog uticaja sna na zdravlje mozga kod mlađih ljudi – kaže autorka studije dr Kristine Yaffe, profesor psihijatrije, neurologije i epidemiologije na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku.
Ograničenje studije odnosi se na činjenicu da su učesnici sami prijavili svoje probleme sa spavanjem, tako da postoji mogućnost da ih nisu tačno prijavili.
Prema prethodnoj studiji objavljenoj u Neurology, ljudi koji imaju poremećen san u 30-im i 40-im godinama skloniji su problemima sa pamćenjem i kognitivnim sposobnostima kasnije u životu.
– Čak i u ranom odraslom dobu, kvalitet sna dovodi do merljivih promena u kognitivnoj sposobnosti do sredine života. Nalazi studije podržavaju važnost kvaliteta sna, neprekidnog ili nefragmentiranog sna u odnosu na kognitivne performanse – kaže dr David Merrill, gerijatrijski psihijatar i direktor Pacific Neuroscience Institute’s Pacific Brain Health Center u Kaliforniji koji nije bio uključen u studiju.
Nakon prilagođavanja za starost, pol, rasu i obrazovanje, istraživači su izvestili da su osobe sa najvećim problemima sa snom bile više od dva puta sklonije da kasnije u životu imaju probleme sa kognitivnim performansama nego one sa najmanje problematičnim snom. Takođe su otkrili da trajanje i kvalitet sna koji su sami prijavili nisu povezani sa kognicijom u srednjim godinama.
– Svi znamo da je san za nas dobar i rezultati ove studije nesumnjivo su tačni. Ali pitanje je šta je bilo prvo: da li je loš kvalitet sna uzrokovao kognitivnu disfunkciju ili je kognitivna disfunkcija uzrokovala loš kvalitet sna – kaže dr Steven Feinsilver, direktor Centra za medicinu spavanja u Northwell Lenox Hill Hospital u Njujorku koji nije bio uključen u studiju.
– Stvari kao što su snižavanje nivoa stresa kako se približava vreme spavanja, tuširanje ili kupanje toplom vodom, spavanje u hladnijoj prostoriji na nižoj temperaturi – sve to je povezano sa mogućim poboljšanjem kvaliteta sna tokom noći. Takođe pomaže i izbegavanje vremena ispred ekrana kasnije popodne i uveče i izbacivanje plave svetlosti – istakao je dr Merrill.
– Prioritet treba da nam bude kvalitetan i zdrav san. Higijena spavanja – priprema okruženja, odlazak na spavanje i ustajanje u isto vreme – sve to veoma je važno – kaže dr Scott Kaiser, gerijatar i direktor gerijatrijskog zdravlja na Pacific Neuroscience Institute u Santa Moniki, Kalifornija.
– Neverovatno je koliko nas ima lošu higijenu sna. Iako svakako postoje i drugi faktori životnih navika koji doprinose demenciji, san je onaj na koji možemo da se fokusiramo tako što ćemo biti dosledni – ističe dr je Kaiser.