Ako ste primetili iznenadno nakupljanje bora, bolove ili opšti osećaj da ste skoro preko noći ostarili, možda postoji naučno objašnjenje. Istraživanja ukazuju na to da starenje nije spor i postojan proces – ljudi dramatično stare u najmanje dva naleta.
Istraživanje otkrilo dva glavna talasa promena oko 44. i oko 60. godine
Istraživanje koje je pratilo hiljade različitih molekula kod ljudi starosti od 25 do 75 godina, otkrilo je dva glavna, velika talasa promena koje nastaju oko 44. i ponovo oko 60. godine. Nalazi bi mogli da objasne zašto se u određenim godinama javlja nagli porast određenih zdravstvenih problema, uključujući one sa skeletno-mišićni sistemom i kardiovaskularne bolesti.
– Ne menjamo se samo postepeno tokom vremena. Postoje neke zaista dramatične promene. Pokazalo se da su srednje četrdesete vreme dramatičnih promena, kao i rane šezdesete – i to važi bez obzira na to koji tip molekula gledate – kaže profesor Michael Snyder, genetičar i direktor Centra za genomiku i personalizovanu medicinu na Univerzitetu Stanford i viši autor studije.
Istraživanje je pratilo 108 dobrovoljaca, koji su svakih nekoliko meseci, u periodu od jedne do skoro sedam godina, davali uzorke krvi, stolice, briseve kože, usne duplje i nosa. Naučnici su procenili 135.000 različitih molekula (RNK, proteini i metaboliti) i mikroba (bakterije, virusi i gljivice koje žive u crevima i na koži učesnika).
Obilje većine molekula i mikroba nije se menjalo postepeno, hronološki. Kada su naučnici tražili grupe molekula sa najvećim promenama, otkrili su da se ove transformacije obično dešavaju kada su ljudi bili u srednjim 40-im i ranim 60-im godinama.
Nagli porast starenja sredinom 40-ih bio je neočekivan i prvobitno se pretpostavljalo da je rezultat promena tokom perimenopauze kod žena, što je iskrivilo rezultate za celu grupu. Ali podaci su otkrili da se slične promene dešavaju i kod muškaraca u srednjim 40-im godinama.
– Ovo sugeriše da, iako menopauza ili perimenopauza mogu doprineti promenama uočenim kod žena u srednjim 40-im godinama, verovatno postoje i drugi, značajniji faktori koji utiču na ove promene i kod muškaraca i kod žena – kaže dr Xiaotao Shen, bivši postdoktorski naučnik u Stanford Medical School i prvi autor ove studije koji se sada nalazi na Nanyang Technological University Singapore.
Rizik od mnogih bolesti povezanih sa starenjem ne povećava se postepeno
Prva faza promena uključivala je molekule povezane sa kardiovaskularnim oboljenjima i sposobnošću metabolizma kofeina, alkohola i lipida. Druga faza promena uključivala je molekule uključene u regulaciju imuniteta, metabolizam ugljenih hidrata i funkciju bubrega. Molekuli povezani sa starenjem kože i mišića promenili su se u oba vremenska perioda. Prethodno istraživanje ukazivalo je na to da kasniji skok u starenju može nastupiti oko 78. godine, ali najnovija studija to nije mogla potvrditi, jer su najstariji učesnici imali 75 godina.
Ovaj obrazac poklapa se sa prethodnim dokazima da se rizik od mnogih bolesti povezanih sa starenjem ne povećava postepeno, pri čemu rizik od Alchajmerove i kardiovaskularnih bolesti pokazuje nagli porast nakon 60. Takođe je moguće da su neke promene povezane sa životnim navikama ili faktorima ponašanja. Na primer, promena u metabolizmu alkohola može biti rezultat porasta konzumiranja u srednjim 40-im godinama, što može biti stresan period života.
Ovi rezultati mogu pomoći u ciljanim intervencijama, kao što je povećanje vežbanja tokom perioda bržeg gubitka mišića, kažu autori.
– Veliki sam zagovornik toga da treba da pokušamo da promenimo i prilagodimo svoje životne navike dok smo još zdravi – kaže profesor Michael Snyder.
Ovi rezultati objavljeni su u časopisu Nature Aging.
