Naslovna / Zdravlje

Zdravo starenje: 7 načina kako da obezbedimo vitalnost i u devetoj deceniji

Priredio/la: D. T.|15:00 - 25. 10. 2024.

U kulturi u kojoj se starenje posmatra kao bolest i gde se zdrave starije osobe smatraju za teret, može da se razvije osećaj tihe patnje. Dobro je podeliti svoje misli sa porodicom i prijateljima

zdravo starenje Zdravo starenje nije moguće bez aktivnosti u kojima uživamo Foto: Shutterstock

Zdravo starenje nije moguće bez dobrog opšteg zdravstvenog stanja, emotivne i psihičke stabilnosti, kaže specijalista gerijatrije dr Parul Goyal iz Vanderbilt Health u Nešvilu.  Na ovaj način moguće je da očuvamo fizičku i psihičku vitalnost i u poznim godinama života. Osobe koje su i pored broja godina, okrenute onome što donosi sutra, otvorene za nova znanja i druženje, imaju manje fizičkih i psihičkih tegoba, tvrde stručnjaci.

Stalno učenje

Za učenje nikada nije kasno. Mogućnosti za učenje ograničene su u starijoj dobi, jedino ako se ne traže prilike za sticanje novih znanja i veština, navode stručnjaci.

Bitno je da očuvamo kognitivno zdravlje i fizičkom aktivnošću stimulišemo um – objašnjava Goyal i dodaje da i u poznim godinama možemo učiti neku igru, novu vežbu, strani jezik, pesmu.

– Na ovaj način stvaramo nove „puteve u mozgu“ i jačamo kognitivne sposobnosti – kaže Goyal.

Iskren odnos prema potrebama

Zdravo starenje nije moguće bez zdravog i iskrenog odnosa prema vlastitim potrebama, kaže Robyn Golden sa Rush University Medical Center u Čikagu.

– Mnogo možemo učiniti ako sami sebi kažemo: „Osećam se usamljeno, potreban mi je neko, želim da izađem“ – objašnjava Golden.

U kulturi u kojoj se starenje posmatra kao bolest i gde se zdrave starije osobe smatraju za teret, može da se razvije osećaj tihe patnje. Dobro je podeliti svoje misli sa porodicom i prijateljima.

– Često postoji lažno uverenje da su anksioznost ili depresija deo starenja, ali to nikako nije tačno – ističe Golden. Depresija se može lečiti bez obzira na broj godina, i to ne samo medikamentima, već i savetovanjem, razmenom iskustava s drugim osobama sa sličnim problemima, dodaje ona.

Druženje

Osećaj usamljenosti i izolacija sve su rasprostranjeniji problemi savremenog sveta. Sjedinjene Američke Države proglasile su epidemiju usamljenosti u ovoj zemlji.

– Ceo proces bio je podstaknut pandemijom covid 19. Veliki broj starijih osoba provodio je mesece zatvoren u svojim domovima – kaže dr Goyal. Bez obzira na broj godina, bitno je jačati društvene veze, savetuju stručnjaci. Volontiranje u nekoj zajednici može proširiti krug poznanika i potencijalnih prijatelja i pružiti dodatni osećaj svrsishodnosti i smisla.

– Socijalizacija je neophodna za dobro funkcionisanje mozga – podseća gerijatar dr Lee Lindquist sa Northwestern Medicine u Čikagu.

Mozak je mišić koji slabi ako nema potrebnu stimulaciju.

– Ukoliko sedite u četiri zida i ne razgovarate tokom čitavog dana, mozak nema potreban podsticaj – objašnjava dr Lindquist.  Druženje, pa bio to i razgovor preko telefona, interakcija putem društvenih mreža, takođe je vid moždane stimulacije i jačanja kognitivnih sposobnosti, dodaje dr Lindquist.

Jačanje fizičkog zdravlja

Uravnotežena i dobro izbalansirana ishrana uz redovnu i adekvatnu fizičku aktivnost osnova je vitalnosti u bilo kojem dobu života.

Na osnovu svog iskustva i razgovora sa starijim pacijentima, dr Goyal preporučuje kombinaciju mediteranske dijete i DASH dijete koja kontroliše visok krvni pritisak.

DASH dijeta zasniva se na voću, povrću, integralnim žitaricama i nemasnim mesima, kao što su piletina i riba. Unos crvenog mesa je ograničen, kao i konzumacija soli, šećera i masti.

Dr Goyal naglašava da ovaj način ishrane mora biti potkrepćen adekvatnim količinama vode i fizičkom aktivnošću.

Bitno je da se krećemo i vežbamo. Ukoliko tokom dana uglavnom sedimo, možemo se posavetovati sa lekarom o primeni terapije koja može olakšati pokretljivost i ojačati ravnotežu – smatra dr Lindquist.

Pojedine starije osobe izbegavaju kretanje zbog straha od pada, ali zaboravljaju da odgovarajuća fizička aktivnost jača mišiće i kosti i smanjuje rizik od mogućih povreda.

Stručnjaci naglašavaju da je u starijem životnom dobu bitno raditi vežbe snage za jačanje mišićne mase koja se gubi starenjem. Vežbe sa tegovima, pilates, joga i tai či mogu da zaštite mišiće od sarkopenije, koja je progresivni gubitak mišićne mase, snage i funkcije. S druge strane, kardio vežbe, kao što su hodanje, plivanje i vožnja bicikla, čuvaju zdravlje srca.

Radite stvari u kojima uživate

Zdravo starenje nije moguće bez aktivnosti u kojima uživamo. Šetnja kućnog ljubimca, kratki izlet u prirodu, muzika koju volimo, knjige, putovanja, pravljenje kolača, samo su neke od aktivnosti posle kojih se možemo osećati bolje i uspešnije funkcionisati i pored mogućih bolesti.

– Pojedine osobe dobro kontrolišu doživotne hronične bolesti, jer uvek imaju vremena za aktivnosti posle kojih će se osećati bolje – kaže dr Lindquist.

Obratite pažnju na upotrebu lekova

Lek koji nam je bio veoma koristan kada smo imali 50 godina, možda neće biti od pomoći 20 godina kasnije.

–  Često uzimamo i lekove koji nam možda više nisu potrebni, a telo se starenjem menja, tako da neki medikamenti neće biti od koristi – podseća dr Lindquist. Bitno je redovno dolaziti na kontrole i sistematske preglede i konsultovati se sa stručnjakom o delotvornosti lekova koje primenjujemo.

Planiranje budućnosti

Bitno je planirati, jer bez obzira na godine, uvek može doći do neplaniranih situacija. Bitno je i pripremiti se, koliko je moguće, za neprijatne i stresne situacije koje su nekada neizbežne.

To nije planiranje kraja života, već projekcija postupaka koji mogu biti korisni kada nam zatreba pomoć, kako neko drugi ne bi donosio bitne odluke umesto nas – kaže dr Lindquist.

Lindquist smatra da je ovu vrstu planiranja dobro započeti kada odemo u penziju, ali i uvek imati na umu da su izmene moguće u svakom trenutku.

Dr Goyal objašnjava da je bitno planirati zdravo starenje na vreme, tako što ćemo voditi računa o svom opštem zdravlju u ranijem životnom dobu, posebno u 40-im godinama.

Zdrave životne navike formiraju se u detinjstvu i mladosti, a prenose se u zlatne godine života. Stručnjaci objašnjavaju da datum rođenja nema nikakve veze sa biološkom i psihološkom starošću.

Godine 75 ili 85 su samo broj, bitno je kako se osećamo – podseća nas dr Goyal.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo