Estrogen ima neuroprotektivne efekte na mozak, a smanjenje endogenog estrogena nakon menopauze povećava rizik kod žena za Alchajmerovu bolest (AD), cerebrovaskularnu bolest ili oboje. Vodi se rasprava o tome da li je hormonska terapija estrogena – sa ili bez progestina – neuroprotektivna ili može povećati rizik za AD i druge demencije.
Dr Yuko Hara, stručnjak za starenje i prevenciju Alchajmerove bolesti u Alzheimer’s Drug Discovery Foundation kaže da započinjanje hormonske terapije (HT) „mnogo godina nakon menopauze može štetiti kognitivnim funkcijama i povećati rizik od demencije”. Međutim, dokazi su „ograničeniji i mešoviti kada su u pitanju efekti hormonske terapije na kognitivno zdravlje kada se ona započne u ranoj fazi postmenopauze, sa studijama koje pronalaze pozitivne, negativne i nulte efekte na kognitivne funkcije.”
Kritički pregled evolucije pristupa ovom pitanju
Na Međunarodnoj konferenciji o ishrani u medicini, održanoj u Vašingtonu, DC, 15. avgusta 2024. godine, pod pokroviteljstvom Komiteta lekara za odgovornu medicinu, dr Amani Meaidi sa Danskog instituta za rak u Kopenhagenu, upozorila je na moguće povećane rizike za demenciju povezanu sa HT.
Priznajući štetan efekat koji talasi vrućine imaju na kvalitet života žena u perimenopauzi, dr Meaidi je izjavila da je HT efikasna u ublažavanju ovih iscrpljujućih simptoma. Ona je, međutim, postavila pitanje da li to ima svoju cenu, posebno kada je reč o demenciji ili AD.
Dr Meaidi je pregledala evoluciju pristupa ovom pitanju.
Rana istraživanja sugerisala su da bi hormonska terapija estrogena mogla da smanji ili barem odloži rizik od AD, mada možda ne i da poboljša već postojeću AD. Ta perspektiva se vremenom menjala, kako su se pojavljivali novi podaci.
U 2003. godini, podstudija studije Women’s Health Initiative Memory Study (VHIMS), koja je uključivala više od 4000 žena starijih od 65 godina, otkrila je povećan rizik od demencije sa korišćenjem HT u poređenju sa placebom.
Dr Meaidi je navela britansku studiju kod koje se pokazalo se da sam estrogen ne povećava rizik od razvoja demencije, iako je režim koji sadrži estrogen i progestin malo povećao rizik od razvoja AD. Žene koje su bile podvrgnute histerektomiji mogu koristiti samo estrogen, dok one sa maternicom uzimaju progestin da bi umanjile rizik od raka endometrijuma povezan sa estrogenom.
S druge strane, rekla je dr Meaidi, finska studija navodi da je upotreba oralne ili transdermalne HT bila povezana sa povećanim rizikom za AD, bez obzira na to da li su žene koristile samo estradiol ili kombinaciju estrogena i progestagena.
Na osnovu svega dr Meaidi je istakla da nijedna opservaciona studija nije uspela da dobije potpunu istoriju izloženosti HT za većinu ispitivane populacije.
Možemo li se osloniti na smernice
Društvo za menopauzu saopštilo je stav o hormonskoj terapiji 2017. godine i ažuriralo 2022. godine potvrđujući preporuku da se terapija individualizuje kako bi se odredio najprikladniji tip HT, uključujući dozu, formulaciju, put primene i dužinu korišćenja. Hormonska terapija preporučuje se pre svega za žene mlađe od 60 godina ili u roku od 10 godina od početka menopauze.
Prema smernicama Društva, prednosti lečenja vazomotornih simptoma i prevencije gubitka kostiju i preloma treba da nadmaše rizike. Što se tiče žena starijih od 60 godina ili onih koje započinju HT više od 10 godina od početka menopauze, smernice primećuju da veći apsolutni rizici za vaskularne bolesti i demenciju čine odnos rizika i koristi manje povoljnim.
Tumačenje s oprezom
Dr Srilatha Raghuram, direktor časopisa Alzheimer’s Association i specijalnih projekata izrazila je zabrinutost zbog zaključka da HT povećava rizik od demencije.
Komentarišući dr Raghuram primećuje da je studijska populacija bila ograničena i da to „ograničava generalizaciju i primenljivost nalaza, koji zahtevaju ponavljanje i potvrdu u većim, raznovrsnijim studijskim populacijama”.
Primećeno je i da HT nosi i druge rizike, uključujući vensku tromboemboliju, moždani udar, koronarnu bolest srca i neke vrste raka. Neki od ovih efekata na vaskularno zdravlje, kaže se, mogu doprineti riziku od demencije.
Ohrabrujuće istraživanje
U svom uvodniku, dr Kejal Kantarci sa Mayo Clinic i dr JoAnn Manson sa Harvard Medical School, napisali su da bi biomarkeri za snimanje mozga mogli pomoći u identifikaciji efekata HT na patofiziologiju demencije u ranijoj fazi, „činići procenu njenog uticaja na rizik od demencije u ispitivanjima žena u skorijoj postmenopauzi izvodljivom”.
Razmišljanje izvan okvira
Dr Meaidi ohrabruje lekare da „razmišljaju izvan okvira”, kada je u pitanju lečenje „miliona žena u menopauzi koje svakodnevno pate” od valunga. Ona je napomenula da kliničke preporuke Danskog udruženja za akušerstvo i ginekologiju iz 2017. preporučuju tromesečno ispitivanje intervencija životnih navika i procenu kardiovaskularnog rizika za žene sa umerenim do teškim talasima vrućine. Ako se promene životnih navika pokažu kao neefikasne, može se započeti prilagođeno hormonsko lečenje, ali samo kod žena u peri- i ranoj postmenopauzi mlađim od 65 godina.
Dr Hara je dodala da postoji „mnogo pristupa načinu života koji su korisni za održavanje optimalnog zdravlja mozga”. Ona je citirala nedavno objavljeni izveštaj Lancet Commission o prevenciji, intervenciji i nezi demencije koji detaljno opisuje 14 faktora rizika u načinu života koji, kada se u potpunosti adresiraju, mogu sprečiti ili odložiti do 45 odsto slučajeva demencije.
Ona je podstakla preduzimanje „konkretnih koraka” za smanjenje rizika od demencije tako što će se baviti tim faktorima.
