Kada je amputacija noge, kojoj je podvrgnut Milić Vukašinović, jedino rešenje da se spasi život

Amputacija je hirurški postupak kojim se uklanja deo tela, kao što su ruka, noga, prst ili drugi ud. Ova intervencija se izvodi kada je deo tela ozbiljno oštećen ili bolestan i ne može se spasiti, te njegovo dalje postojanje može ugroziti život pacijenta ili izazvati teške zdravstvene komplikacije.

Kada je amputacija indikovana

Amputacija noge je medicinski postupak koji podrazumeva uklanjanje dela ili cele noge, obično zbog ozbiljnih povreda, bolesti ili komplikacija koje ugrožavaju život ili kvalitet života pacijenta.

Ovaj zahvat se najčešće izvodi kada su noga ili ruka teško povređen ili bolestan do te mere da ugrožava ostatak organizma. Iako nije jednostavno rešenje, amputacija je ponekad neophodna kako bi se očuvalo opšte zdravlje. Uz podršku tima stručnjaka, pacijenti mogu da se oporave i nastave sa životom.

Najčešći razlozi za amputaciju

Najčešći uzrok traumatskih amputacija su nesreće, koje mogu dovesti do trenutnog odvajanja noge ili njenih delova. Međutim, početni nivo amputacije možda neće biti konačan. Ako osoba pretrpi oštećenje tkiva, to može zahtevati dodatno uklanjanje hirurškim putem. U nekim slučajevima, nesreća ne rezultira trenutnom amputacijom; može se pokušati spasiti noga ili njeni delovi. Ipak, ako povrede ne zarastu ili su toliko ozbiljne da se pogođeni deo ne može sačuvati, to može dovesti do rane, često spasonosne, amputacije nakon nesreće. Razlozi zbog kojih se najčešće pristupa amputaciji uključuju:

• Komplikacije uzrokovane perifernom arterijskom bolešću (PAD), koja dovodi do gubitka cirkulacije.
• Dijabetes, koji uzrokuje oštećenje nerava i gubitak osećaja.
• Hronične rane i čireve na stopalima, često povezane sa dijabetesom ili perifernom arterijskom bolešću
• Gangrenu, odnosno odumiranje tkiva usled nedostatka krvi.
• Ireverzibilno oštećenje tkiva uzrokovano trećim stepenom promrzlina.
• Teške infekcije kostiju, zglobova ili drugih tkiva.
• Tumore koji se ne mogu ukloniti bez amputacije.
• Povrede izazvane teškim nesrećama, poput drobljenja ili opekotina
• Infekcije (bolničke bakterije – Clostridia, Clebsiela pneumonie ili Streptococa…)

Osobe koje su povređene u nesrećama, ali inicijalno ne zahtevaju amputaciju jer postoji nada da se deo noge može spasiti, ponekad nakon godina lečenja i operacija odlučuju se za dobrovoljnu amputaciju. To može biti poslednja opcija zbog hroničnog bola, rizika od infekcije ili ozbiljno narušene funkcionalnosti izazvane oštećenjem nerava i ligamenata.

Rizici nakon amputacije noge?

Nijedna operacija nije bez rizika. Ako je amputacija noge rezultat planirane hirurške intervencije ili poslednjeg rešenja, mogu se javiti bol ili krvarenje nakon operacije, koji se obično brzo povlače. Takođe možete doživeti fenomen poznat kao „fantomski ud“ – stanje u kojem i dalje osećate senzacije u amputiranoj nozi, iako je više nema.

Osoba kojoj je amputirana noga može imati posledice poput:

• Trajne emocionalne uznemirenosti i osećaja gubitka
• Bol i osetljivost u „patrljku“
• Moguće potreba za dodatnim hirurškim korekcijama.

Proces i oporavak

Tokom operacije, hirurg uklanja oštećeno i obolelo tkivo, pazeći da sačuva što je moguće više zdravog tkiva. Na kraju zahvata, preostalo tkivo se pažljivo zatvara, stvarajući osnovu za buduću rehabilitaciju i, eventualno, protetski dodatak.

Oporavak traje nekoliko nedelja do meseci i uključuje rehabilitaciju, fizioterapiju i psihološku podršku. Kroz ove procese, pacijenti se prilagođavaju novim okolnostima i uče kako da koriste protetska pomagala, ako se odluče za njih.

Amputacija je izazov kako fizički, tako i emocionalno, ali uz adekvatnu podršku, moguće je povratiti mobilnost, nezavisnost i kvalitet života.

Još jednom da podsetimo, cilj amputacije je da se spreči širenje infekcija, gangrene ili tumora, i omogući pacijentu bezbedniji život.