Fibromialgija je dugotrajni poremećaj koji karakterišu bol i osetljivost koji zahvataju celo telo. Iako su bol i jak osećaj umora najčešće tegobe, bolest mogu da prate najrazličitiji simptomi koje, u prvi mah, nikada ne bismo doveli u vezu sa fibromialgijom, objašnjavaju stručnjaci.
Stanje koje je nekada teško shvatljivo i lekarima
Fibromialgija se manifestuje hroničnim bolom mišića i kostiju, umorom, problemima sa pamćenjem i promenama raspoloženja. Stanje je ponekad teško shvatljivo i lekarima, jer simptomi mogu biti slični simptomima mnogih drugih bolesti. Dešava se da pacijenti dugo čekaju na dijagnozu i adekvatno lečenje. Lekari kažu da je bitno da prepoznamo i retke simptome ove hronične bolesti.
Jaka osetljivost na dodir
Fibromialgija može da utiče na sposobnost mozga da odredi stepen bola, zbog čega kod nekih osoba dolazi do pojačane osetljivosti na bol. Može doći do alodinije, stanja kada i lagani dodir može da uzrokuje bol. Kontakt sa posteljinom, odećom, izloženost vetaru, promenama temperature vazduha ili vode mogu da dovedu do neprijatnih simptoma.
Dr Jacob Teitelbaum objašnjava da naš mozak stalno obrađuje informacije, a ovaj proces zahteva energiju koja nedostaje pacijentima sa fibromialgijom. Zbog svega navedenog može da dođe do teškoća u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
Reumatolog dr Aly Cohen, član American College of Rheumatology, preporučuje pacijentima da se u ovakvim situacijama ne preopterećuju obavezama. Savetuje da se, ako je moguće, osoba što više odmara i dobro spava, jer nesanica može da produbi osećaj bola. U trenucima najveće osetljivosti mogu da budu od pomoći i lekovi, kao i kognitivno-bihevioralna terapija.
Ukočenost i trnjenje
Parestezije su učestao simptom mnogih neuroloških bolesti, pa i fibromialgije. Pacijenti sa parestezijom žale se na peckanje, osećaj trnjenja i bockanja. Preporučuje se da se u slučaju ove tegobe obavezno javimo lekaru kako bi se tačno utvrdilo o čemu se radi.
U slučaju da je parestezija posledica fibromialgije, savetuju se vežbe opuštanja i meditacija kako bi došlo do ublažavanja simptoma. Dr Cohen predlaže šetnje u prirodi, razgovore sa prijateljima i slušanje muzike koju volimo. U nekim situacijama, fizikalna terapija može da pomogne, ali bitno je da nastojimo da izbegnemo preopterećenje.
– Umerena fizička aktivnost koja nam prija može da bude od koristi, ali ako preteramo, može da dođe do kontraefekta i ponovnog suočavanja sa bolovima – upozorava dr Teitelbaum.
Glavobolja, bolovi desni i bolovi u vilici
Pojačani stres i nedostatak sna mogu da prouzrokuju glavobolju kod osoba sa fibromialgijom. Tenzione glavobolje i migrene česte su kod pacijenata koji pate i od poremećaja viličnog zgloba.
Temporomandibularni (vilični) zglob može da bude uzrok bola u vilici, ušima i licu. Usled poremećaja viličnog zgloba može da dođe do glavobolja, bola i pritiska iza očiju, bolne osetljivosti mišića vilice, problema sa žvakanjem i ispadanjem donje vilice. Savetuju se tehnike relaksacije, kao i lekovi poput acetaminofena (paracetamol).
Otežano pamćenje i loša koncentracija
Fibromialgija može da bude uzrok problema sa pamćenjem i koncentracijom. Stručnjaci upozoravaju da ovo stanje, poznato kao „moždana magla,“ nije isto što i demencija.
– Posebno je bitno da starije osobe znaju razliku između ova dva stanja. Zbog moždane magle možemo da zaboravimo gde smo stavili ključ, dok kod stanja kao što je demencija osoba zaboravlja kako se koriste ključevi – navodi dr Teitelbaum.
Dodatni emocionalni stres može da uspori ili oslabi naše pamćenje. Sve ovo može u značajnoj meri da naruši kvalitet života, ali ovo stanje je lečivo, objašnjavaju stručnjaci. Redovan san, zdrav način ishrane i tehnike organizovanja mogu da pomognu da prevaziđemo ove probleme.
Stomačni problemi, sindrom nemirnih nogu, nesanica
Fibromialgija je bolest koja može da bude praćena najrazličitijim organskim i psihičkim tegobama. Pojedini pacijenti pate od stomačnih problema, bolova u stomaku, nadutosti, gasova, čestih proliva ili zatvora. Kod nekih osoba su izraženiji simptomi kao što su nesanica i sindrom nemirnih nogu. Bitno je da pacijenti nastoje da spreče stomačne tegobe zdravom ishranom, konzumiranjem namirnica bogatih vlaknima i adekvatnim unosom vode.
Sindrom nemirnih nogu je skup neuroloških simptoma koji se karakterišu nelagodnošću u nogama tokom mirovanja. Pacijent ima potrebu da pokreće noge, a sve je praćeno neprijatnim senzacijama. Stanje se pogoršava u periodu mirovanja, a simptomi su izraženiji ili prisutni samo u večernjim satima ili noću.
Nema leka, ali terapija može da deluje na simptome
Za sada nema leka za fibromialgiju, ali postojeća terapija nastoji da ublaži simptome lekovima i promenama životnih navika. Bol zbog fibromialgije može da bude uporan i da utiče na svakodnevni život. Nije poznat tačan uzrok fibromialgije, ali pojedina istraživanja ističu značaj genetske predispozicije, na koju se nadovezuju stres, povrede i neke infekcije.
