Pacijenti sa visokim krvnim pritiskom nekada takođe čuju ovaj pulsirajući zvuk Foto: Shutterstock
Ritmičko lupkanje ili zujanje u uhu ili oba uha simptom je pulsirajućeg tinitusa. Uglavnom je reč o bezazlenom stanju, ali ne i simptomu koji možemo da potpuno zanemarimo. Lekari kažu da tinitus nije bolest već simptom više oboljenja od kojih neka mogu da ugroze život. Ritmičko lupkanje ili zujanje u ušima najčešće se javlja posle izlaganja buci. Tinitus je simptom koji predstavlja zvuk koji osoba čuje, s tim da taj zvuk nije uzrokovan određenim spoljašnjim izvorom.
Neki pacijenti navode da su zvukovi neprijatni, drugi da su intenzivni i iscrpljujući i da negativno utiču na kvalitet života. Stručnjaci navode da se pulsirajući tinitus se razlikuje od tinitusa. Uglavnom je bezazleno stanje kada pacijent čuje nepostojeći zvuk, ali veoma je moguće da iza njega stoji neki uzrok.
Moguće je da ritmičko lupkanje u jednom ili oba uha prođe samo od sebe. Stručnjaci navode da postoji subjektivni tinitus zvuka koji nastaje bez zvučnog nadražaja i njega čuje samo pacijent. Postoji i ređi oblik objektivni tinitus koji stvaraju strukture u blizini uha.
Objektivni tinitus je najčešće pulsirajući, to jest sinhronizovan sa radom srca. Pacijenti često kažu da čuju stabilne otkucaje u ušima, zvuk je brži kada srce brže radi, kada se smanji ritam i zvuk se obično uspori. Tegobe su najizraženije u pre spavanje kada se sve u okolini utiša.
Objektivni tinitus praćen ritmičkim lupkanjem posledica je fizioloških pojava u blizini srednjeg uha. Ritmičko lupkanje ili zujanje u uhu obično potiče iz krvnih sudova, koji mogu da budu normalne funkcije ili sa povećanim protokom usled ateroskleroze.
Ovaj znak je nekada i posledica izmene na krvnim sudovima zbog postojanja tumora ili neke vaskularne malformacije. Stručnjaci objašnjavaju da su benigni tumori iz glomusnih ćelija najčešći u delu jugularne vene. Glomusni tumori mogu rasti u srednje uho i mozak. Jugularne vene su glavni deo cirkulatornog sistema našeg tela. Protežu se od glave, niz vrat i u gornji deo grudi. Postoje dva glavna para jugularnih vena, unutrašnja i spoljašnja jugularna vena. Kada tumori pritisnu krvne sudove u glavi ili vratu, može da dođe do pulsirajućeg tinitusa. Glomusni tumori su visoko vaskularizovani i mogu izazvati pulsirajući tinitus samo zato što su u neposrednoj blizini uha.
Preporuka je da zujanje u ušima uvek pregleda lekar specijalista. Može da se uspešno leči ako se otkrije osnovni uzrok.
Pulsirajući tinitus je nekada posledica abnormalnosti uha na primer kod sindroma dehiscencije gornjeg polukružnog kanala, koji se označava kao skup poremećaja u centru za sluh i ravnotežu usled otvora na kosti koja pokriva gornji polukružni kanal unutrašnjeg uva. Ovu pacijenti često imaju pulsirajući tinitus.
Pacijenti sa visokim krvnim pritiskom nekada takođe čuju ovaj pulsirajući zvuk zbog turbulentnije cirkulacije krvi kroz karotidnu arteriju. Pulsirajući tinitus može da se javi i kod anemičnih osoba, posle povrede glave, primećuje se kod konduktivnog gubitka sluha koji je smanjenje slušne sposobnosti uzrokovano teškoćama u vodljivosti zvuka kroz spoljašnje i srednje uvo. Javlja se i kod Pagetove bolesti.
Timpanometrija je dijagnostička metoda kojom se otkrivaju oboljenja srednjeg uva koja mogu u najtežim slučajevima da budu uzrok gubitka sluha. Na ovaj način ispituje se stanje i funkcija srednjeg uva. Moguća je i primena magnetne rezonance, angiografije.
Ritmičko lupkanje ili zujanje u uhu može da se ublaži lečenjem osnovne bolesti. Stres i psihička napetost mogu da dodatno isprovociraju simptome. Bitno je da na vreme prepoznamo ove okidače i da nastojimo da na najbolji mogući način kontrolišemo svakodnevni stres. Nekim pacijentima pozadinska buka pomaže da lakše utonu u san.
Stručnjaci kažu da je tinitus pre svega bolest starijeg životnog doba, ali da je i sve više mladih osoba koji pate od pulsirajućeg tinitusa koji je uglavnom posledica preglasnog slušanja muzike preko slušalica koje se stavljaju direktno u spoljašnji slušni hodnik.