Bolest X (iks) je hipotetička kovanica Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za nepostojeću, nepoznatu, ali moguću zaraznu infekciju koja bi mogla da izazove novu pandemiju. Cilj je da zdravstveni sistemi širom sveta budu spremni da na potencijalnu zaraznu bolest odgovore na pravi način. SZO je saopštila da je „misteriozna bolest“ X, za koju stručnjaci kažu da ne znaju kako se pojavila, odnela 31 život u Demokratskoj Republici Kongo.
Nepoznata bolest X u Kongu i neuhranjenost
SZO je saopštila da je od 24. oktobra do 5. decembra 2024. godine bilo više od 400 zabeleženih slučajeva nepoznate bolesti u Kongu, najčešći simptomi bili su povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u telu i jak kašalj. Bitno je napomenuti da su najteži slučajevi ove „bolesti X“ bili povezani sa teškom neuhranjenošću, objašnjava SZO.
Klimatske promene primoravaju stručnjake da se suoče sa novim izazovima i nepoznatim bolestima. U isto vreme infekcije koje su do sada uočavane samo u određenim delovima sveta šire se i na druge kontinente.
Bolest X
– Bolest X nije stvarna infekcija. To je ime koje se daje bilo kojoj bolesti koja do sada nije identifikovana. Ipak, ova ideja o nepoznatoj virusnoj ili bakterijskoj infekciji je stvarna i naučnici su pozvali vlade širom sveta da budu spremne na sve izazove sa majkom prirodom i infekcijom koja bi mogla da izazove epidemiju ili čak i pandemiju – kaže dr Michael Head, viši istraživač u Global Health i na University of Southampton.
Kako izveštava Mirror, dr Head kaže da bi svet bio loše pripremljen za suočavanje sa bolešću svetskih razmera. Bitan napredak u tehnologiji, mRNK vakcine i drugi lekovi ne bi bili od velike koristi, ako bi se bolest X pojavila, naglašava Head.
Dr Head dodaje će 2025. godina biti puna izazova i borbe sa bolestima kao što su denga groznica, virus Zapadnog Nila, veliki kašalj, kolera, novi sojevi covid 19.
Denga groznica
Denga groznica je infekcija koju uzrokuju četiri različita virusa koje prenose komarci Aedes. Klinička slika je slična gripu, ali bolest ne mora u svim slučajevima da se manifestuje simptomima. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti tvrdi da će se svaka četvrta zaražena osoba razboleti. Teški simptomi su sindrom denga šoka i denga hemoragična groznica, koja zahteva hospitalizaciju.
Denga groznica je najzastupljenija u Južnoj Americi i jugoistočnoj Aziji, ali ima slučajeva i u južnoj Evropi, što se objašnjava klimatskim promenama. Moguća je u Francuskoj, Italiji, Španiji.
Prof. dr Paul Hunter, University of East Anglia, očekuje da će u južnoj Evropi tokom 2025. godine biti više slučajeva denga groznice.
Čikungunja
Čikungunja je virusno i infektivno oboljenje koje se na ljude prenosi ubodom zaraženog komarca. Ovaj RNA virus prvi put je izolovan i identifikovan u Tanzaniji 1953. godine.
Potvrđen je jedan slučaj čikungunje u Evropi 2024. godine, ali u narednoj godini moguć je veći broj slučajeva zaraze, upozorio je profesor Hunter. Zaraza je do sada zabeležena uglavnom u Južnoj Americi, u Brazilu je bilo više od 400.000 zaraženih pacijenata između avgusta i oktobra 2024. Stručnjaci navode i da evropska klima postaje sve povoljnije tlo za komarce koji šire zarazu.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograda navodi da je glavni vektor groznice čikungunje komarac roda Aedes, prvenstveno Aedes aegipti i Aedes albopictus, dve vrste koje takođe mogu preneti druge viruse koje prenose komarci, uključujući virus denga. Ovi komarci su aktivni tokom dana. Obe vrste komaraca ubadaju na otvorenom, ali Aedes aegipti će se lako hraniti i u zatvorenom prostoru.
Infekcija je praćena bolovima u zglobovima, jezom. Moguće je da se pacijent oseća bolje posle nedelju dana, pa da ponovo nastupi period ispoljavanja simptoma bolesti, najčešće bola u zglobovima koji može da taje i mesecima.
Virus Zapadnog Nila
Virus Zapadnog Nila nije praćen specifičnim simptomima kod skoro 80 odsto osoba, ali u preostalih 20 odsto slučajeva može u najtežim slučajevima da dovede do smrtonosne groznice. Prenosi se ujedom zaraženog komaraca.
Simptomi su kod 20 odsto zaraženih slični gripu, praćeni povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom, slabošću, bolovi u zglobovima i mišićima. U posebno teškim i retkim situacijama može da dođe do neuroinvazivne forme bolesti, koja se manifestuje kao upala mozga ili moždanica (intenzivna glavobolja, ukočen vrat, pospanost, dezorijentisanost, koma, tremor, nevoljni grčevi, slabost mišića i paraliza). Ovaj oblik bolesti zahteva hospitalizaciju. Slučajeva zaraze bilo je i u Srbiji, ali i u Španiji, Francuskoj, Italiji, Grčkoj i Nemačkoj.
Morbile (male boginje)
Morbili su veoma zarazna bolest koju izaziva Morbilivirus. Ova infekcija se prenosi kapljično. Virus se u pljuvački zaražene osobe, kada se ona na primer iskašlje, zadržava neko vreme u vazduhu i tako može preživeti i oko dva sata. To ga čini veoma zaraznim, može da inficira oko 90 odsto nevakcinisanih osoba u bliskom kontaktu. Morbile su u porastu u zapadnom svetu u poslednjih nekoliko godina, uglavnom zbog nižeg odaziva na vakcinaciju.
– Male boginje je moguće sprečiti vakcinom, zaštita je dobra posle dve doze MMR vakcine. Bolest bi mogla da se iskoreni i da je praktično nema na planeti vakcinacijom. Slabiji odaziv na vakcinaciju delimično je posledica covid 19 – navodi dr Head.
Prvi znak morbila je najčešće povišena temperatura, javlja se 10 do 12 dana od kontakta sa virusom. U početnom stadijumu javlja se curenje iz nosa, kijavica, suv kašalj i bol u grlu. Na unutrašnjoj strani obraza prisutne su male bele tačkice – Koplikove mrlje koje se obično posle 24 sata povlače. Prelaz u osipni stadijum je postepen. Nastaje obično tri do četiri dana od pojave prvih simptoma sa skokom temperature i do 40 stepeni.
Dolazi do pojačanog suzenja očiju, sekrecija nosa, kašalja. Nakon nekoliko dana izbija osip, obično na licu i gornjem delu vrata. Tokom sledeća tri dana osip se širi. Osip traje od pet do šest dana, a zatim bledi.
Covid 19
Covid 19 nije u potpunosti nastao, još uvek mutira i menja se novim sojevima. Pojedini stručnjaci veruju da ti novi sojevi mogu da budu zarazniji i otporni na vakcinu.
XEC varijanta je hibrid ranijih podvarijanti omikrona – KS.1.1 i KP.3.3 – novog korona virusa koji izaziva covid. KS.1.1 je takođe poznat kao FLiRT varijanta.
– Vakcine i lekovi, bolja dijagnostika smanjile su uticaj covid 19 na javno zdravlje. Virus je ipak i dalje tu i nije nestao u potpunosti, nastaviće da predstavlja problem za zdravstvene službe i stanovništvo širom sveta – kaže dr Head.
Kolera
Kolera je globalna pretnja po javno zdravlje, upozorila je SZO. Koleru izaziva bakterija Vibrio cholerae koja se u telo unosi zagađenom vodom i hranom. Javlja se, pre svega, u sredinama gde nema dovoljno higijenski ispravne vode za piće. Bolest je moguća i posle zemljotresa ili poplava koje urušavaju vodosnabdevanje i sistema za odvod otpadnih materija. U najekstremnijim slučajevima infekcija se brzo razvija i ako se ne leči dovodi do smrti u roku od nekoliko sati.
Od 19. veka bilo je sedam pandemija kolere, a najnovija iz 1961. godine pogodila je južnu Aziju. Klimatske promene mogu da dovedu do novih slučajeva, upozorava dr Hunter. U 2022. godini u devet zemalja EU prijavljeno je 29 slučajeva kolere. Najčešći simptom zaraze je jaka dijareja, praćena povraćanjem i bolom u stomaku koji dovodi do dehidracije.
Veliki kašalj
Veliki kašalj je veoma zarazna bolest izaziva je bakterija Bordetella pertussis. Najčešći put prenošenja je kapljični – govorem, kašljanjem, kijanjem obolele osobe. Infekcija pogađa pluća i može, ako se ne leči, da bude smrtonosna. Bolest uglavnom pogađa decu. Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ zabeležio je u Srbiji do poslednjeg dana 2023. godine 909 prijavljenih slučajeva velikog kašlja, pertusisa. Najbolji način zaštite je vakcinacija.
Simptomi velikog kašlja razvijaju se u roku 7 do 10 dana. U početku liče na običnu prehladu uz blago povišenu temperaturu i blagi kašalj. Ipak, kašalj ne prestaje, već postaje teži sa epizodama zacenjivanja. Kašalj se javlja tokom noći, kasnije i tokom dana.
Šuga
Šuga je parazitarno kožno oboljenje i posledica delovanja šugarca (sarcoptes scabiei). Kada parazit uđe u kožu vide se papule ili linearni kanalići u kojima su prisutni paraziti i njihova jaja.
Šuga nije opasna bolest i moguće je da je dobiju, zbog lakog prenosa, osobe koje redovno održavaju higijenu. Uglavnom se javlja u institucionalnim okruženjima, školama, staračkim domovima, zatvorima.
Broj potvrđenih slučajeva šuge u Engleskoj porastao je za 58 odsto u prvoj polovini 2024. u poređenju sa 2023. godinom. Nedavno je i u Srbiji registrovano više slučajeva šuge.
Zaraza se prenosi kontaktom kože o kožu, preko odeće, nameštaja, ili posteljine koju je zaražena osoba možda ranije koristila. Simptomi su intenzivan svrab, posebno noću. Moguć je osip sa poređanim crvenim mrljama, uglavnom između prstiju.
