Promena načina života uz raznovrsnu ishranu i redovno vežbanje može da smanji rizik od novih moždanih ili srčanih udara Foto: Shutterstock
Vaskularna demencija je stanje koje izaziva pad kognitivnih veština, uključujući probleme sa mišljenjem, rasuđivanjem i pamćenjem. Simptomi mogu da nastanu naglo ili da se razviju postepeno. Stanje je veoma delikatno, jer u početnoj fazi često ostaje neprimetno, uz preklapanje sa uobičajenim simptomima tipičnim za starenje.
Glavni uzrok vaskularne demencije je blokada ili prekid dotoka krvi u mozak. To potencijalno dovodi do nedostatka kiseonika, koji prouzrokuje i oštećenja delova moždanog tkiva. Vaskularna demencija poznata je i pod imenom vaskularno kognitivno oštećenje i drugi je najčešći uzrok demencije, odmah posle Alchajmerove bolesti.
Od medicinskih stanja, vaskularnu demenciju u najvećem broju slučajeva izaziva moždani udar. Takođe, i srčani udar je ponekad mogući uzrok prekinutog dotoka krvi u mozak. Ostali uzroci su:
Rizik se uvećava kod osoba starijih od 65 godina, kao i kod ljudi sa istorijom moždanih ili srčanih udara, hipertenzijom, povišenim holesterolom, pušača. U izraženom riziku su i osobe sa aterosklerozom, lupusom ili dijabetesom.
Simptomi vaskularne demecije najviše zavise od dela mozga koji je pogođen, kao i od dužine trajanja prekida dotoka kiseonika i krvi. Međutim, ono što iziskuje poseban oprez jeste to što se mnogi simptomi često preklapaju sa simptomima drugih oblika demencije i starenja, a to su:
Prema navodima stručnjaka, vaskularna demencija može da se razvije u više faza, od kojih su neke primetne. U fazi blagog kognitivnog oštećenja pacijenti primećuju da im sposobnost pamćenja i mentalne performanse nisu kao što su bile. Ovaj stadijum je često posledica slabijeg moždanog udara ili serije manjih. Postavljanje adekvatne dijagnoze u ovoj fazi, nažalost, može da izostane zbog preklapajućih simptoma.
Uznapredovala vaskularna demencija može uslediti posle težih moždanih udara, kada mozak ostane duže vreme bez kiseonika. Nastaju ozbiljne posledice u kognitivnim i fizičkim sposobnostima i ovi simptomi se obično lako uočavaju.
Postavljanje dijagnoze zahteva detaljan pregled, uključujući porodičnu istoriju, refleks – testove, proveru koordinacije, ravnoteže i nervnih funkcija. Takođe je važno da se isključi mogućnost da su kognitivne promene izazvale neke druge bolesti.
Lek za vaskularnu demenciju ne postoji, a terapija je simptomatska i usmerena na ublažavanje simptoma i kontrolu faktora rizika (visoki krvni pritisak i povišen nivo holesterola). Kod nekih pacijenata propisani lekovi mogu da budu od pomoći u poboljšanju kognitivne funkcije.
Mozak ima određenu sposobnost regeneracije, ali ograničena. Teža oštećenja mozga povećavaju zavisnost pacijenta od pomoći u svakodnevnim aktivnostima, a ponovljeni moždani ili srčani udari mogu imati fatalne posledice. Promena načina života, uključujući raznovrsnu ishranu i redovno vežbanje, može da smanjiti rizik za nove moždane ili srčane udare.