Umor i neraspoloženje često su posledica psihičkih i fizičkih tegoba, lošeg odgovora na stres. Dešava se da osetimo jak umor na koji se nadovezuje neraspoloženje bez jasnih razloga. U nekim situacijama umor može da bude posledica malo poznatih i nekada bi se reklo u prvi mah banalnih razloga, kao na primer dehidracije, nedovoljne količine vode u organizmu.
Koje količine vode mogu da pobede umor i neraspoloženje?
Pojedini stručnjaci smatraju da postoji legitimna veza između našeg raspoloženja i dehidracije. Nije poznato koje količine vode mogu da nam poprave stanje, ali dr Zac Turner objašnjava da iste količine vode neće biti adekvatne za sve osobe.
Preporučene dnevne količine vode zavise od telesne mase, nivoa aktivnosti, klimatskih uslova. Prosečan muškarac trebalo bi da popije oko 3,7 litara vode dnevno, prosečna žena 2,7 litara. Pojedini stručnjaci smatraju da ove količine mogu da budu i manje, ali ne treba zaboraviti i da su razne vrste voća i povrća pune vode, koju unosimo i konzumacijom tečnih obroka poput supe.
U svemu treba tražiti meru; ukoliko unesemo velike količine vode, bubrezi neće moći da normalno funkcionišu, biće narušena ravnoteža soli. Kako će telo reagovati na veće ili manje količine tečnosti zavisi i od životnog doba, opšteg zdravstvenog stanja.
Telo kojem nedostaje voda radi, ali otežano
Umor i neraspoloženje, mrzovolja ili nervoza bez jasnog razloga mogu da budu posledica nedostatka vode, smatra dr Turner. Navodi da istraživanja podržavaju ovakav stav i pokazuju da čak i neznatan manjak vode u organizmu može da poveća stepen umora, nervozu, anksioznost.
– Telo kojem nedostaje voda radi, ali otežano, kao kada baterija na mobilnom telefonu iznosi svega 10 odsto. Dehidracija remeti sposobnost mozga da usmeri pažnju i kontroliše stres, nedostatak tečnosti dovodi do pada energije i lošeg raspoloženja – objašnjava dr Turner. On dodaje da je u slučaju jače dehidracije moguća vrtoglavica i konfuzan način mišljenja.
Voda je neophodna za dobar rad mozga
Slaba kontrola stresa može da bude posledica hronične dehidracije, a na sve može da se nadoveže anksioznost i loše raspoloženje koje traje duže vremena.
– Dovoljne količine vode obezbediće dobar rad vitalnih organa kao što su srce i mozak, uspostaviće pravilnu hormonsku ravnotežu – naglašava dr Turner.
Voda poboljšava cirkulaciju i podstiče bubrežnu filtraciju, olakšava odstranjivanje toksina iz tela. Mozgu i kičmenoj moždini neophodna je tečnost. Staklasto telo oka sačinjeno je od 99 odsto vode, u mišićima ima oko 80 odsto tečnosti, u mastima dosta manje. Čovek u proseku izgubi oko 2 litra tečnosti dnevno, više tokom leta kada se pojačano znojimo, ali i u zimskim uslovima suvog vazduha od grejanja.
Kako umor i neraspoloženje može da pobedi čaša vode?
U slučaju da osetimo umor i neraspoloženje, preporuka je da popijemo čašu vode, ali polako, gutljaj po gutljaj.
Lekari kažu da voda sa magnezijumom i kalcijumom može da koriguje visoke vrednosti krvnog pritiska. Bitno je, ipak, ako određene vrste vode želimo da koristimo u terapeutske svrhe, da se posavetujemo sa lekarom.
Vodom može da se pobedi i grč u nozi
Kada je telo izloženo jakom fizičkom naporu, može da dođe do pada magnezijuma u krvi i grčeva u mišićima. Veruje se da unos vode sa dodatkom magnezijuma može u ovim situacijama da bude od koristi fizičkim radnicima i sportistima.
Kalcijum u vodi može da ojača kosti, normalizuje krvni pritisak, utiče na koagulaciju krvi i funkciju nerva, kao i većeg broja hormona. Lekari ipak skreću pažnju da osobe sa povišenim krvnim pritiskom ne bi trebalo da koriste flaširane vode sa većom količinom natrijuma.
