Osećaj umora, praćen pospanošću, nedostatkom energije, malaksalošću, promenama raspoloženja, čest je u ovo doba godine i uglavnom je posledica prilagođavanja tela novonastalim vremenskim uslovima. Nije bolest, već stanje kojem u bitnoj meri kumuju loše životne navike i nepravilna ishrana. Brza hrana, industrijske namirnice, zagađenje životne sredine, stalan osećaj stresa, slaba fizička aktivnost, kafa umesto doručka, neki su od faktora koji urušavaju zdravlje i čine nas dodatno umornima i pored toga što smo spavali 8 sati.
Telo prilagođava nivoe hormona i javlja se osećaj umora
Često se sa dolaskom malo viših temperatura uobičajene aktivnosti obavljaju sa više napora, javljaju se poremećaj koncentracije, pa i promene raspoloženja. Stručnjaci navode da svi ovi simptomi rezultiraju manjom efikasnošću na poslu, što sve ponovo dovodi do dodatnog stresa i opterećenja.
– Bitno je naglasiti da prolećni umor nije bolest, on je skup određenih psihofizičkih simptoma, kao što su bol u mišićima, slabost, malaksalost, bol u zglobovima, vrtoglavice, nesvestice, poremećaj sna. U proleće dani postaju duži, telo prilagođava nivoe hormona i oslobađa se više endorfina, testosterona i estrogena, što dovodi do opterećenja za organizam, koji reaguje osećajem umora – kaže za portal eKlinika dijetetičar Jasna Ivić Papić.
Manjak jednog vitamina i osećaj umora
Telo se prilagođava i na temperature koje u proleće variraju, kada temperatura poraste, krvni pritisak opada, jer se krvni sudovi šire, dolazi do vazodilatacije. Zapaža se i nedostatak dovoljnih količina vitamina u organizmu.
– U ovim situacijama ishrana igra važnu ulogu. Zimi se konzumira jača hrana, bogata mastima i ugljenim hidratima, unosi se više kalorija nego tokom letnjih meseci. Dolaskom proleća, nakon jednolične i nedovoljno izbalansirane ishrane u toku zime, najčešći uzrok prolećnog umora je nedostatak vitamina C. Zbog manjka ovog vitamina redukovano je korišćenje kiseonika u ćelijama i tkivima, što dovodi do slabljenja imunog sistema organizma koji postaje podložniji infekcijama. Nedostatak vitamina C izaziva malaksalost i manjak životne energije, a pored vitamina C, u ovo doba godine, značajan je nedostatak i vitamina D – objašnjava Jasna Ivić Papić.
Sagovornica portala eKlinika podseća nas da se česte promene u organizmu mogu dovesti u vezu i sa manjkom gvožđa.
– Sa nedostatkom sunčeve energije smanjeno je lučenje serotonina, a povećano lučenje melatonina, pa otuda i dolazi osećaj pospanosti, organizmu je potrebno vreme da se prilagodi – precizira Ivić Papić.
Kako da savladamo osećaj umora?
Kao načine da savladamo prolećni umor Ivić Papić savetuje blagu fizičku aktivnost. I lagana svakodnevna šetnja biće od velike koristi, jer ćemo se posle nje, kako dodaje Ivić Papić, osećati bolje, vitalnije, odmornije i samim tim snažnije.
– Prvenstveno korekcija ishrane će organizmu dati elan za fizičku aktivnost i kretanje. Preporučuje se pravilna, uravnotežena i raznovrsna ishrana, bogata vitaminima, makro i mikro nutrijentima. Pravilno raspoređeni obroci u određenom vremenskom razmaku u toku jednog dana takođe su od presudnog značaja. Naglasak je na porcijama sa svežim povrćem i sezonskim voćem – kaže Jasna Ivić Papić.
Zbog čega se osećamo umorno?
Bitno je da rasteretimo organizam od unosa teške i masne hrane, da se okrepimo lako svarljivim namirnicama. Dovoljan unos tečnosti i sveže ceđenih sokova od voća i povrća daće organizmu dodatnu energiju, povratiti snagu i okrepiti organizam. Preporučuje se boravak na suncu, kaže Jasna Ivić Papić.
– Dobro je dan započeti laganim vežbama za razgibavanje, vodom, zdravim doručkom. Tek posle pola sata do sat od doručka konzumirati kafu ukoliko želite, mada je preporuka da to umesto kafe bude čaj. Prvo što svom organizmu pogrešno uradite jeste da popijete kafu, pre vode i doručka. Na taj način otežavamo normalno funkcionisanje – navodi Ivić Papić.
Prolećni umor i sindrom hroničnog umora
Jasna Ivić Papić naglašava da sindrom prolećnog umora nije isto što i sindrom hroničnog umora – ozbiljno oboljenje koje zahteva pažljiv pristup i preciznu primenu preporuka lekara. Kod osoba sa sindromom hroničnog umora ishrana ima važnu ulogu, planiranje ishrane treba da bude individualno shodno tegobama i udruženim problemima, objašnjava Ivić Papić.
– Osobama sa sindromom hroničnog umora preporučuje se boravak na otvorenom prostoru, na vazduhu, pažljivo izlaganje sunčevoj svetlosti. Ukoliko nije moguća lagana šetnja i blaga fizička vežba, čak i sedenje na vazduhu i suncu biće u određenoj meri blagotvorno – ističe ona.
Kada se javlja osećaj gladi po potom osećaj umora?
Osećaj umora može se ublažiti ili pobediti i dobro raspoređenim obrocima u toku dana.
– Pogrešno je preskakati obroke, jer redovno uzimanje zdravih obroka u adekvatnoj količini i određenim vremenskim razmacima, u približno određeno vreme, uslovljava balans organizma i daje mu snagu i energiju. Kada se preskaču obroci javiće se glad, pa samim tim i svi simptomi koji prate osećaj umora. Bićemo usporeni, tromi, bez energije, pospani, mogu da se jave i simptomi poput bola, vrtoglavice – objašnjava Jasna Ivić Papić.
Hrana sa našeg podneblja i mediteranska ishrana
Dijetetičar Jana Ivić Papić zato savetuje da uzimamo obroke na vreme, unosimo dosta tečnosti prvenstveno vode, zatim čaja, ceđenih sokova od svežeg voća. Protiv umora borimo se i dovoljnim količinama voća i povrća, proteina, ugljenim hidratima, zdravim mastima. Preporučuju se i nemasni sirevi, kiselomlečni proizvodi, posna mesa, potrebno je dati prednost ribi (skuša, losos, haringa) i uljanim semenkama bogatim omega – 3 masnim kiselinama (orasi, laneno, čia seme, seme konoplje), namirnicama bogatim vlaknima, brašnu od žitarica od celog zrna.
Na jelovniku bi morali da se nađu i mladi kupus, krompir, šargarepa, tikvice, zelena salata, krastavci, sremuš, mlada kopriva, spanać, blitva, brokoli, mladi crni i beli luk, kelj, keleraba, špargle i ostalo povrće. Od voća jabuke, pomorandže i mandarine, kivi i banane i ananas, rano voće jagode, trešnje, kajsije.
– Prednost dati plodovima sa našeg područja i mediteranskoj ishrani. Biljnim uljima kao što su maslinovo ulje, umesto sirćeta koristiti limun, salate obogatiti klicama i mikrobiljem. Konzumirati sezonsko povrće i voće kojeg u proleće ima u izobilju. Sezonsko povrće je od izuzetne važnosti zbog bogatstva antioksidantima koji pomažu organizmu da se očisti od nataloženih toksina tokom zime. Unos kalorične i začinjene hrane treba smanjiti na minimum i jesti namirnice poput ribe, mahunarki i orašastih plodova – kaže Jasna Ivić Papić.
U slučaju da iz određenih razloga organizam ne može pravilno da apsorbuje dovoljne količine vitamina i minerala putem ishrane neophodna je suplementacija koju, kako upozorava Jasna Ivić Papić, ne bi trebalo uzimati na svoju ruku već u konsultaciji sa svojim lekarom.
Fenomenalno je sve to objašnjeno,a do nas je da sve to promenimo. Hvala!!!