Srce i pluća zajedničkim snagama snabdevaju telo kiseonikom i hranjivim materijama Foto: Shutterstock
Slaba cirkulacija je posledica više različitih stanja. Uglavnom je propratna pojava sedelačkog načina života, a nekada i kardiovaskularnih bolesti. Odgovarajuća ishrana, izbegavanje industrijskih namirnica sa dosta soli i šećera mogu da ojačaju krvne sudove. Stručnjaci dodaju da to nije sve i da određenom aktivnošću možemo da delujemo na krvne sudove. Srce i pluća zajedničkim snagama snabdevaju telo kiseonikom i hranjivim materijama, a ovu funkciju možemo da poboljšamo na nekoliko jednostavnih načina.
Pomeranje palca i nožnih prstiju gore, dole, levo, desno može da ublaži bolove i tenziju u stopalima posle nošenja uskih, neodgovarajućih cipela. Ova vežba preporučuje se svima koji pate od slabije cirkulacije, koja se javlja tokom dužeg sedenja. Savet je da se vežbica izvodi 30 sekundi na svakih sat vremena. Na ovaj način stimuliše se protok krvi i omogućava bolje zdravlje vitalnih organa kao što su srce i pluća.
Ispravno držanje tela i prava leđa, bez savijanja u jednu ili drugu stranu, mogu da podstaknu bolju cirkulaciju i sačuvaju zdravlje srca i pluća. Kada sedimo povijene kičme ograničen je kapacitet pluća i protok vazduha, podsećaju nas stručnjaci. Ovaj nepravilan položaj može da smanji količinu kiseonika u krvotoku i da prisili srce da jače radi kako bi snabdelo hranjivim materijama i kiseonikom sve delove tela.
Nedavne studije navode da „terapija smehom“ može povoljno da deluje na kardiovaskularni sistem i olakša moguće srčane tegobe. Poznato je da naše raspoloženje može da u bitnoj meri utiče i na zdravlje. Osećaj „lupanja srca“ ili ubrzanog rada srca često je posledica jakog stresa, anksioznosti, hroničnog nemira. U najtežim slučajevima, kada pacijent ima i pridružene bolesti kao što su na primer, hipertenzija, dijabetes moguće su i mnogo ozbiljnije komplikacije.
Kada se smejemo kontrahuju se dijafragma i trbušni mišići, vazduh jače struji kroz pluća, jača je cirkulacija i razmena kiseonika i ugljen-dioksida. Pojedine studije objašnjavaju da „terapija smehom“ dobro deluje na kardiovaskularno zdravlje i čak da može da ublaži simptome pojedinih srčanih bolesti.
Stres remeti i fizičko i psihičko stanje čoveka. Studija iz 2012. godine pokazala je da su osobe koje su bile zadovoljne svojim životom, oni ljudi koji su umeli da se raduju i zbog sitnica bile boljeg i fizičkog i psihičkog zdravlja. U stanju jake uznemirenosti dolazi dao oslobađanja većih količina kortizola „hormona stresa“, koji svojim delovanjem može da izazove upale i ošteti cirkulaciju.
Kako bismo uticali na pojačan osećaj nezadovoljstva, stručnjaci savetuju da vodimo dnevnik zahvalnosti, na primer na tome što nam je porodica zdrava, ili čak i na tome što možemo u miru da popijemo šoljicu kafe ili čaja.
Disanje kroz stisnute usne je način da usporimo, produbimo i poboljšamo način disanja. Savetuje se osobama koje pate od hronične opstruktivne bolesti pluća, hiperventilacije, napada panike. Ovaj način disanja može da reguliše unos kiseonika tokom fizičkog vežbanja ili stresa.
Disanje kroz stisnute usne omogućava bolju razmenu kiseonika, poboljšava efikasnost pluća. Na ovaj način se smanjuje i opterećenje srca koje ne mora da snažno pumpa krv bogatu kiseonikom u telo. Preporuka je da sednemo, leđa su prava. Udišemo kroz nos 2 sekunde, naglasak je stomaku koji bi trebalo da ispunimo vazduhom. Duva se kroz stisnute usne kao kada nastojimo da ugasimo svećicu, zatim polako izdiše.