Hladna stopala i noge ispod kolena često su posledica nedovoljno toplih čarapa i obuće ili slabije cirkulacije. Ma koliko da su uobičajeno stanje, posebno u hladnijem delu godine, hladna stopala koja ništa ne može da ugreje mogu da budu posledica i ozbiljnijeg zdravstvenog problema. Jak osećaj straha, nervoza, ali i nepravilno funkcionisanje štitaste žlezde, prehlada, periferna neuropatija, neki su od razloga zašto su nam stopala hladna.
Oslabljena cirkulacija
Oslabljena cirkulacija uglavnom je posledica nedovoljne fizičke aktivnosti i predugog sedenja. Kada je cirkulacija dobra svi organi dobijaju dovoljne količine hranjivih materija i kiseonika. Kako bi ovaj sistem mogao dobro da funkcioniše krvni sudovi moraju da budu elastični i prohodni. Slaba cirkulacija može da bude i posledica ateroskleroze ili krvnog ugruška (tromba), koji može da začepi krvni sud,usled čega telo dobija manje hranjivih materija i kiseonika. U najtežim slučajevima dolazi do potpunog začepljenja krvnog suda i srčanog ili moždanog udara.
Preporuka je zato, posebno ako smo stariji od 50 godina, da ustanovimo zašto su nam hladna stopala. Redovni pregledi se uvek savetuju osobama čiji bliski član porodice ima aterosklerozu ili tromb. Stručnjaci svima savetuju redovnu fizičku aktivnost koja može da probudi „uspavanu“ cirkulaciju, dobre pamučne čarape i cipele takođe mogu da budu od pomoći.
Nepravilan rad štitaste žlezde
Hipotireoza je posledica nedovoljnog lučenja hormona štine žlezde zbog čega su stopala hladna. Pacijenti se žale na osećaj hladnoće nogu i ruku, na umor, povećanje telesne težine, opadanje kose.
Štitasta žlezda produkuje hormone trijodtironin T3 i tiroksin T4, koji pored ostalog, regulišu metabolizam, telesnu temperaturu, daju organizmu potrebnu energiju, kontrolišu rad kardiovaskularnog sistema, razvoj moždanih funkcija. Kada dođe do slabljenja funkcije štitne žlezde javljaju se navedeni simptomi. Savet je zato da posetimo lekara ako su stopala stalno hladna.
Upala mokraćne bešike
Narodna medicina veruje da upala mokraćne bešike može da bude posledica izlaganja hladnoći. Savremena medicina dobrim delom prihvata ovu pretpostavku. Smatra se da se krv kada nam je hladno preusmeri u gornji deo tela, u nameri da ga zagreje. U ovakvim uslovima bubrezi mogu da počnu pojačano da luče urin kako bi stabilizovali krvni pritisak. Moguće je da dođe do disbalansa soli i minerala u organizmu.
Pojačano mokrenje i pored niske temperature vazduha i neadekvatne obuće neće ipak mučiti sve, češće se javlja kod žena i starijih osoba.
Upala bešike ili infekcija je zapaljenje bešike i obično je uzrokovano bakterijskom infekcijom, najčešće bakterijom ešerihija koli (Escherihia coli), posebno tokom hladnijeg dela godine.
Periferna neuropatija
Periferna neuropatija ili polineuropatija je oštećenje nerava koji prolaze kroz telo izvan mozga i kičmene moždine. Pored hladnih stopala ovo stanje prate ukočenost, trnci, peckanje u nogama. Periferna neuropatija je znak oštećenja nerava, često se javlja kod osoba koje pate od dijabetesa, upčava se i kao posledica infekcije, delovanja toksina.
Preporuka je da ako često osećamo navedene simptome konsultujemo lekara, jer postoji mogućnost da se periferna neuropatije iskomplikuje i ošteti veći broj nerava. Stanje može da bude posledica nedostatka bitnih vitamina najčešće iz grupe vitamina B grupe koji su bitni za zdravlje nerava.
Kada je potrebno da posetimo lekara?
Hladna stopala ili ruke mogu često da budu posledica nervoze, straha anksioznosti, ipak ako su tegobe jake i dugo traju savet je potražimo stručnu pomoć.
Kako da se ugreju hladna stopala?
Preporuka je da se uvek adekvatno obučemo i izbegavamo sintetičke materijale. Potrebno je ograničiti unos alkohola, duvanskog dima. Adekvatna ishrana sa dosta bitnih minerala i vitamina može da nam obezbedi dobar imunitet i da nas ugreje. Više minerala gvožđa, vitamina B12 i folata može da poboljša cirkulaciju.
Preporuka je da kada sedimo pomeramo i istežemo stopala s vremena na vreme. Lekari savetuju da pokušamo da bolje kontrolišemo stresne situacije, na primer vežbama disanja, šetnjom u prirodi, da proveravamo vrednosti holesterola i ako je potrebno uzimamo redovno lekove.
