Ženski mozak je manji od muškog: Neurolog otkriva zanimljivosti o organu koji bi energijom mogao da upali sijalicu

Naš mozak je jedan od najsloženijih i najfascinantnijih organa u telu. Sastoji se od milijardi neurona (nervnih ćelija) koji komuniciraju putem triliona sinapsi. Otkrivamo koliko je mozak moćan kroz zanimljive činjenice koje je iz velikog broja istraživanja prikupio neurolog dr Kapil Sachdeva (Northwestern Medicine).

Mozak kao riznica zanimljivih činjenica: Da li ste znali da je najmasniji organ u telu?

Šezdeset procenata ljudskog mozga čini mast, što ga čini najmasnijim organom u telu. Ove masne kiseline su ključne za funkcionisanje mozga, zato ga hranite zdravim nutrijentima koji stimulativno utiču na njegov rad.

Kada mozak prestaje da se razvija

Mozak nije potpuno razvijen do 25. godine. Razvoj počinje od zadnjeg dela mozga ka prednjem. Zbog toga se frontalni režnjevi, koji kontrolišu planiranje i rasuđivanje, poslednji formiraju i jačaju.

„Kapacitet memorije ljudskog mozga smatra se praktično neograničenim“ (dr Kapil Sachdeva)

Koji je kapacitet skladištenja informacija u mozgu

Kapacitet skladištenja informacija u mozgu je ogroman. Procenjuje se da ovaj organ sadrži oko 86 milijardi neurona. Svaki neuron stvara veze s drugim neuronima, što može dovesti do čak jednog kvadriliona (1.000 triliona) sinapsi. Tokom vremena, ovi neuroni mogu jačati i povećavati kapacitet memorije, ali mogu i propadati, kao što se dešava kod Alchajmerove bolesti. To posebno utiče na pamćenje.

Informacije su i bez stimulacije brze „kao munja“

Informacije u mozgu putuju brzinom do 560 km/h. Kada je neuron stimulisan, generiše električni impuls koji putuje od ćelije do ćelije.

Kičmena moždina i mozak: Važna, ali i zanimljiva veza

Prosečno, kičmena moždina prestaje da raste sa 4 godine. Sastoji se od nervnog tkiva i potpornih ćelija koje prenose poruke iz mozga kroz telo. Kičmena moždina je glavni komunikacijski put između tela i mozga. Bolesti poput amiotrofične lateralne skleroze (ALS) dovode do odumiranja neurona u mozgu i kičmenoj moždini, što utiče na kontrolisane pokrete mišića. Multipla skleroza (MS) takođe pogađa mozak i kičmenu moždinu – imunološki sistem napada zaštitni omotač nervnih vlakana, što izaziva probleme u komunikaciji između mozga i tela.

Koliko mozga koristimo?

Mit je da koristimo samo 10 odsto mozga. Zapravo, koristimo ceo mozak, čak i dok spavamo. Neuropatolozi potvrđuju da je mozak uvek aktivan.

Prosečna težina mozga

Prosečan ljudski mozak teži oko 1,5 kilogram. Muškarci obično imaju nešto veći mozak od žena, ali to ne utiče na inteligenciju i druge funkcije.

Šta je zamrzavanje mozga i ima li veze sa glavoboljom

„Zamrzavanje mozga“ (brain freeze), nastaje kada uticaj hladnoće stimuliše receptore u moždanim opnama (meningama). To izaziva naglo sužavanje, a zatim širenje arterija, što dovodi do brzog nastanka glavobolje.

Fascinantna struktura mozga i odumiranje moždanih ćelija

Komadić moždanog tkiva veličine zrna peska sadrži 100.000 neurona i milijardu sinapsi. Oštećenje neurona može imati ozbiljne posledice. Na primer, tokom moždanog udara mozak ne dobija kiseonik, što dovodi do odumiranja ćelija i gubitka funkcija povezanih s tim delom mozga. Slično tome, Parkinsonova bolest nastaje kada ćelije u delu mozga poznatom kao substantia nigra počnu da odumiru.

Mozak troši energije koliko je potrebno da se upali sijalica

Ljudski mozak troši oko 20 vati energije (dovoljno da upali sijalicu). Tolika potrošnja energije zahteva kvalitetan odmor: adekvatan san pomaže u održavanju moždanih puteva. Istraživanja pokazuju da je hronična neispavanost povezana s povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti.