Za dobro zdravlje spavanje je neizmerno važno jer zna se da loš san nosi rizik od kardiovaskularnih problema kao i veći rizik moždanog i srčanog udara. Dobrim snom smatra sa onaj koji traje 8 sati, međutim istraživači sa Johns Hopkins University smatraju da nam možda i ne treba 8 preporučenih sati sna tokom noći.
Kvalitet sna važniji je od kvantiteta
Većina ljudi provede trećinu života spavajući, a stručnjaci kažu da nam je možda dovoljno manje od 8 sati sna kako bismo izbegli zdravstvene probleme. Najvažnije je, nakon sna, probuditi se odmorno i osveženo. Većina populacije spava između 7 i 9 sati i ljudi sa takvom higijenom sna imaju i najmanje zdravstvenih problema.
– Ako ljudi spavaju manje od 6 sati ili više od 9, rizik od zdravstvenih problema raste – kaže dr Molly Atwood, kliničar za bihejvioralno spavanje sa Johns Hopkins University, napominjući da je ipak svako od nas različit.
– Kada pokušavamo da shvatimo koliko sna nam je potrebno važno je razmišljati i o kvalitetu sna. Ako neko dovoljno spava, a budi se umoran – onda nešto nije u redu sa kvalitetom sna – ističe dr Raphael Pelayo, stručnjak za spavanje sa Stanford University.
Potrebe za snom zavise od starosne dobi – nekom treba 8 sati sna nekome manje
Količina sna koja nam je potrebna menja se tokom života. Bebe i deca brzo rastu i spavaju između 14 i 17 sati dnevno. Stručnjaci preporučuju osobama starosne dobi od 24 do 64 godine između 7 i 9 sati sna. Stariji ljudi spavaju kraće, a mlade osobe, između 16 do 25 godina, imaju nešto duži san.
Faze sna se menjaju tokom noći, odnosno tokom noći ljudi svakih 90 minuta prolaze kroz različite faze sna. U prvom delu noći, veći deo čini dubok san, neophodan za odmor i regeneraciju organizma.Tada se oslobađa i hormon rasta. U kasnijim noćnim satima, veći deo ciklusa spavanja provodi se u fazi brzih pokreta očiju ili REM fazi, što je važno za učenje i konsolidaciju pamćenja, odnosno procesa u kojem se kratkoročno pamćenje pretvara u dugoročno.
Razlike između polova i znaci nekvalitetnog sna
Deca duže spavaju dubokim snom – oko 50 odsto vremena. U adolescenciji taj period je kraći jer naše telo ne treba istu vrstu obnove. Oko puberteta se zbiva nešto zanimljivo, počinju da se javljaju razlike u spavanju na osnovu pola. Ženama nije potrebno više sna, pokazuju istraživanja, ali u proseku spavaju nešto duže od muškaraca. Iako im je potrebno jednako sna, tinejdžerke spavaju manje od tinejdžera i češće se žale na nesanicu, izdvaja dr kaže dr Pelayo. A kada žene postanu majke, tokom noći brinu o detetu i to znači manje sna. Takođe, na kvalitet i trajanje ženskog sna utiču i hormoni tokom trudnoće i menopauze, kao i pre početka menstruacije.
Ako ste mrzovoljni, razdražljivi, ne možete da se fokusirate, verovatno ne spavate dovoljno. Ukoliko patite od apneje imaćete i veći rizik pojave depresije. Loš san nosi rizik od kardiovaskularnih problema, kao što su visok pritisak i veći rizik od moždanog i srčanog udara. Ugrožen je i imunološki sistem, a raste i rizik od Alzheimerove bolesti. Ako se dešava da dovoljno spavate noću ali ipak ustajete umorni, trebalo otići kod lekara kako bi se isključila eventualna druga zdravstvena stanja koja mogu da utiču na dobar san.
