Naučnici identifikovali šest tipova predijabetesa

Studija objavljena u časopisu „Nature Medicine„, na kojoj su radili nemački istraživači, identifikovala je šest širih kategorija u okviru poznatih predijabetes stanja. Za ljude sa predijabetesom do sada nije bilo moguće sa sigurnošću predvideti da li će razviti dijabetes uz druge ozbiljne komplikacije poput otkazivanja bubrega, ili će i dalje živeti sa nešto višim nivoima glukoze u krvi, bez značajnijih rizika. Rezultati studije su pokazali da osobe sa dijabetesom ipak nisu homogena grupacija i da postoje bitne razlike u predispozicijama kao i u pogledu mogućnosti  da se umanji rizik i sama pojava dijabetesa.

Predijabetes je stanje u kome je nivo šećera u krvi konstantno povišen ali još uvek nedovoljno da bude indeksiran kao dijabetes. Vremenom, organizam postaje sve rezistentniji  na dejstvo insulina a kada pankreas više ne može da održi nivo šećera u propisanim granicama (od 3.6 do 6,1 mmol/l), dolazi do dijabetesa, i to najčešće tipa 2 .

Metaboličke promene praćene četvrt veka

Istraživači su pratili promene u metabolizmu kod 899 osoba u nemačkom gradu Tubingenu, a istraživanje je uključilo osobe sa rizikom od dijabetesa na nivou porodične studije ali i proučavanju društvenih navika i stila života u gradu. Tokom 25 godina ispitivanja više puta su ponavljani klinički i laboratorijski testovi, uz snimke magnetne rezonance (MRI). Istraživanje je kasnije prošireno na još oko 7.000 ispitanika u Velikoj Britaniji.

Na osnovu osnovnih metaboličkih karakteristika među kojima su bili i nivo glukoze u krvi, količina masti u jetri, ukupna raspodela masti, nivo lipida u krvi i genetska predispozicija, korišćenjem statističke metode zvane klaster, došlo se do šest podtipova predijabetesa.

Evo otkrivenih profila rizika svrstanih u pojedine klastere (grupe):

• Klasteri 1, 2 i 4 imaju nizak rizik od razvoja dijabetesa kao i nizak mortalitet.
• Većina ljudi u klasteru 2 je vitka i ima vrlo mali rizik od komplikacija i razvoja dijabetesa.
• Klaster 3 proizvodi premalo insulina i u njemu su osobe sa genetskim predispozicijama rizika za dijabetes uz kardiovaskularne komplikacije i moguće bolesti bubrega. Rizik od smrtnosti je u njihovom slučaju umeren.
• Ispitanici u klasteru 4 imaju prekomernu težinu, ali njihov metabolizam je relativno zdrav.
• Klaster 5 ima visok nivo masti u jetri, tkiva su rezistеntnija na insulin i samim tim se pojačava i visok rizik od dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja i nefropatije. Njihova stopa smrtnosti je viša od one u klasteru 3.
• Klaster 6 ima visok nivo masti u bubrezima i organima trbušne duplje (visceralna masnoća). U poređenju sa grupama 3 i 5, rizik od dijabetesa je relativno nizak, ali rizik od nefropatije i mortaliteta je visok.

Objektivne mane studije

Bez obzira na ohrabrujuće preporuke proizašle iz ovog istraživanja, naučnici priznaju i neka ograničenja koja se u prvom redu odnose na etničku jednoobraznost ispitanika. Grupe koje su istraživali nažalost ne odražavaju širu sliku i mogu se primeniti samo na “belu rasu” dela evropske populacije. Radi se o bitnom ograničenju ako govorimo o globalnoj svetskoj slici jer je broj obolelih od predijabetesa veći među pojedinim rasnim i etničkim grupama. Na primer, u Sjedinjenim Američkim državama Afroamerikanci, Indijanci, Latinoamerikanci, ostrvsko stanovništvo Pacifika i  još neke grupe imaju veći rizik od predijabetesa, za sada bez naučnih objašnjenja. Takođe, samo oko polovine početne populacije bilo je dostupno za naknadna ispitivanja.

Zabrinjavajuće brojke i važne preporuke

Prema istraživanjima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), oko 88 miliona odraslih u USA  ima predijabetes, što predstavlja ne samo povećani rizik od dijabetesa tipa 2, već i od opasnosti kakve su moždani udar i brojne bolesti srca. Više od 84 odsto osoba sa predijabetesom nije čak ni svesno da ga ima i to stanje može biti višegodišnje. Faktori smanjenja telesne težine, zdravije ishrane, vežbanja i regulisanja nivoa stresa kod pacijenata sa predijabetesom mogu smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i do 58 odsto. U populaciji starijoj od 60 godina, ovakve promene načina života mogu da smanje šanse za razvoj dijabetesa za čak 71 odsto.