Kako tehnologija utiče na zdravlje čoveka, kako pametni uređaji mogu da pomognu čoveku da prati svoje zdravstveno stanje i pomogne mu u rehabilitaciji posle bolesti govorilo se na konferenciji „Korak do zdravlja“ koju je organizovala eKlinika portala, u saradnji sa Savezom za rekreaciju i fitnes Srbije.
Pametni uređaji omogućavaju nekom ko ima problem ili ga očekuje da može sebe da prekontroliše
Profesorka dr Ivana Nedeljković, specijalista interne medicine i subspecijalista kardiologije, smatra da su pametni uređaji stvorili revoluciju u vežbanju, zato što je pokazano da ta vrsta supervizije u vežbanju doprinosi zdravlju i da čovek koji je pod nadzorom bolje vežba, bolje sebe razume i bolje ga razumeju oni kojima pokazujete svoje podatke.
– Pametni uređaji sad omogućavaju da neko ko ima problem ili očekuje da bi ga imao, može sebe da prekontroliše i da više nije sam. Drugo, aplikacije pametnih uređaja nas upozoravaju. Znači, mogu svašta da nam odgovore. Ono što je suština pametnih uređaja na prvom mestu je praćenje karakteristika samog organizma, frekvencije pulsa i mnogo štošta, zavisno od pametnih uređaja. Frekvencija pulsa je ono od čega svako može da počne i što je prvi parametar koji nam daje uvid u stanje i mirovanja i fizičke aktivnosti. Međutim, kao kardiolog i kao predsednik Udruženja za sportsku kardiologiju, moram da kažem da bi svako ko počinje da se bavi fizičkom aktivnošću, prvo trebalo da obavi pregled. Konkretno, da uradi EKG, znači klasičan pregled i test fizičkim opterećenjem, po mogućstvu i ergometriju, kako bi se puls, odnosno parametri, koje prate na satu, postavili na njegov individualni nivo. Na taj način, čovek će znati u kojoj zoni se nalazi, znaće da li je ta fizička aktivnost za njega prenapora ili da je previše spor na fizičkom treningu – objašnjava dr Nedeljković.
Moramo da vežbamo i kada smo bolesni, jer vežbanje je terapija
Da bi vežbao, čovek mora da ima inspiraciju, poručuje Prof. dr Ivana Nedeljković. Takođe, kaže, moramo da imamo i motivaciju i kada smo bolesni, jer je to terapija.
– Moramo da imamo inspiraciju i kada smo zdravi, jer na taj način održavamo zdravlje. Sportisti su kontrolisani, oni su u svojoj vrsti sporta superiorni i sposobni da odgovore. Ali, rekreativac mora da zna svoje granice. Svako može da vežba. U mojoj populaciji, znači od onih koji su kandidati za transplantaciju srca do vrhunskih reprezentativaca – svako može i mora da vežba. Da li će to biti sporiji hod, brži hod, trčanje, teretana, druge vrste sporta, znači do najnaporljivijih, da li će neko vežbati u zelenoj zoni, da li će ići u crvenu, to je stvar mogućnosti. Za svakog postoji fizička aktivnost, a sve to može da se prati kroz monitoring uz pomoć pametnih uređaja – poručuje dr Nedeljković.
Prof. dr Ivana Nedeljković poručuje da moramo da vežbamo i kada smo bolesni, jer to je terapija Foto: Nikola Tomić
Merenje pulsa je važno jer se tako određuje intenzitet treninga
Vežbanje nije samo prevencija, već i lek za dosta zdravstvenih zdravstvenih stanja, smatra Milan Zarić, personalni trener iz Saveza rekeraciju i fitnes Srbije.
– Kada sam ja studirao nije bilo pametnih uređaja i puls smo morali da merimo ili laboratorijski, ili je postojalo vrlo malo nekih traka, koje su koristili naši profesori koji su merili intenzitet, odnosno opterećenje rekreativaca i sportista. Puls se određivao u zavisnosti od toga kako oni pričaju, odnosno da li uopšte od opterećenja mogu da pričaju. Ono što je danas dobro jeste benefit pametnih uređaja. Mi najviše koristimo satove, narukvice, prsten, pametne vage… Praksa govori da mi puls koristimo kako bi određivali intenzitet treninga. To je prva stvar. Druga stvar, koriste nam kako bi određivali koliko pauza treba da bude u samom radu, odnosno kada je klijent spreman za drugu seriju. A ono što je možda najvažnije jeste što možemo da skupljamo sve te podatke i pravimo paralele, ne sa jednog treninga, ne iz jedne nedelje, nego praktično kroz ceo taj ciklus rekreativca. Na taj način možemo da analiziramo njegova stanja iz meseca u mesec. Tako da definitivno ti pametni satovi nama daju podatke o srčanoj frekvenciji, o pulsu, podatke o navikama spavanja klijenta – navodi predmosti pametnih uređaja tokom vežbanja trener Milan Zarić.
Kao zanimljiv podatak izdvaja parametar koji se zove varijabilnost srčanog ritma, a koji pokazuje da li čovek u određenom momentu može da radi intenzivan trening. Ako je taj parametar nizak, treba smanjiti intenzitet treninga.
Fitnes trener Milan Zarić navodi da pametni satovi daju podatke o srčanoj frekvenciji, o pulsu, podatke o navikama spavanja klijenta… Foto: Nikola Tomić
Uz pomoć novih tehnologija moguće je praviti kvalitetne individualne programe za pacijenta
Branko Vorkapić, master fizioterapije, direktor i osnivač Pro Fizio Centra, ističe da je tehnologija nešto što mnogo pomaže svakom kliničaru da dozira i da prati rad kako kardiologa, fitnes trenera, fizijatra ili fizioterapeuta. Praćenje parametara kao što je nivo opterećenja kroz broj koraka je mnogo lakše uz pedometre,na primer, kada je moguće dozirati i pratiti aktivnost čoveka.
– Isto tako uz pomoć pametnih uređaja možete da vidite u kom nivou se javlja bol kod pacijenta. Nekada su se za to koristitel skale bola, a sada pogledom na pametni uređaj i vidi da je tokom dana napravio 5.000 koraka i osetio pojačanu bol. To je parametar koji mi beležimo u terapeutskoj listi i dalje to pratimo. Nama kliničarima ti parametri daju mogućnost da učimo i pratimo stanje pacijenta. Dobijene podatke možemo da stavimo u koncept naše kliničke prakse i da mnogo kvalitetnije pravimo i individualizujemo programe za pacijenta, a sa druge strane, možemo da motivišemo pacijenta. Mi se bavimo fizičkom terapijom, što je direktno vezano za tehnologiju i napredak tehnologije poslednjih 20 godina nam je stvarno omogućilo da pomerimo granice kvaliteta i brzine oporavka pacijenata. Terapeuti moraju da budu adekvatno obrazovani da bi mogli neku novu tehnologiju da primenjuju – ističe master fizioterapije Branko Vorkapić.
Nove tehnologije donose skraćenje vremena rehabilitacije, bez odstupanja od nivoa kvaliteta
Primena magnetnog polja visokog intenziteta omogućava fizijatrima i fizioterapeutima da prate efekte zarastanja teško zarastajućih preloma. S tim u vezi Vorkapić navodi primer preloma, gde je za manje od četiri nedelje jedna teška, multifragmentalni prelom kalkanusa potpuno zarastao kod pacijentkinje koja ima sve komorbiditete i loše životne navike. U okviru od manje od mesec dana, kako ističe, zabeleženo je zarastanje teškog preloma petne kosti. Tako da tehnologija, kako ističe, kada se adekvatno primeni u sklopu upravo multidisciplinarnog lečenja danas daje određene mogućnosti.
– Međutim, postoje određene mogućnosti za pogreške, o kojima isto tako moramo da vodimo računa. Zato sada pratimo na koliko ćemo slučajeva zaista dobiti to neko značajno poboljšanje, odnosno skraćenje vremena rehabilitacije, a da ne odstupimo u nivou kvaliteta i šta će i koje će to pozitivne ili negativne posledice doneti. Tako da je tehnologija, hvala joj što je prisutna, ali naglašavam obavezu svakog kliničara da se stalno edukuju i uče kada su u pitanju tehnologije kako bi se izbegla eventualna, skrivena greška – istiće Branko Vorkapić.
Branko Vorkapić, master fizioterapije, ističe da tehnologija mnogo pomaže kliničarima Foto: Nikola Tomić
