Nociplastični bol, koji se ponekad naziva i neuroplastični, hronične je prirode i često je tačka koja iz temelja ruši kvalitet života. Za razliku od bola koji nastaje kao direktna posledica traume, nociplastični bol je utemeljen u promenama u samom nervnom sistemu, ali bez oštećenja tkiva i nerava. Pored upornih bolova koji mogu da traju mesecima, tegobe snažno utiču na mentalno zdravlje; dolazi do promene raspoloženja, nesanice i smanjene radne sposobnosti. Osoba pati i postepeno se zbog bola koji ne može da kontroliše povlači od prijatelja i porodice, a javljaju se i simptomi depresije.
Pacijenti ne znaju da objasne uzrok bola
Klasičan neuropatski bol često se javlja posle povreda i bolesti koje mogu da utiču na nerve. Ovaj hronični bol može da bude posledica komplikacija dijabetesa, herpes zoster infekcije, bola u leđima. Ipak, zapaža se da pojedini pacijenti ne znaju u potpunosti da objasne šta je uzrok njihovih svakodnevnih patnji. Mnoge osobe ne mogu jasno da opišu intenzitet i prirodu svog bola, što dodatno otežava lečenje.
Pojedini stručnjaci napominju da bi ove tegobe mogle da budu posledica neuroplastičnog ili nociplastičnog bola – vrste hroničnog bola koji je posledica promena nervnog sistema, a ne direktne traume ili bolesti. Nociplastični bol je rezultat promene u načinu na koji nervni sistem obrađuje bolne signale. Nije „umišljen“ bol, već posledica načina funkcionisanja nervnog sistema, kada mozak bez adekvatnog spoljnog uzroka stvara bolna iskustva.
Zašto nervni sistem postaje dodatno osetljiv na signale bola?
Sve se objašnjava neuroplastičnošću mozga, to jest sposobnosti mozga da se menja i prilagođava, na iskustva i učenje. Lekari preciziraju da je bol neprijatno čulno ili emocionalno iskustvo povezano sa stvarnim ili potencijalnim oštećenjem tkiva ili nalik na ono povezano sa stvarnim ili potencijalnim oštećenjem tkiva.
Problem u kontekstu neuroplastičnosti mozga jeste činjenica da nisu sva naša iskustva pozitivna. Postoje i ona negativna, zbog kojih u procesu prilagođavanja mozak može ojačati postojeće puteve bola ili stvoriti nove, čineći nervni sistem još osetljivijim na bolne signale.
– Ova pojačana osetljivost može navesti mozak da pogrešno protumači normalne signale ili signale niskog nivoa bola kao opasne, što dovodi do dodatnog bola i drugih simptoma, čak i kada nema jasnog oštećenja tkiva ili strukturnog problema – kaže predsednik Udruženja za lečenje neuroplastičnih simptoma dr David Clarke. Pored bola, ovo stanje može da bude praćeno i jakim umorom, problemima sa varenjem i glavoboljama.
Primeri nociplastičnog bola
Nociplastični bol je prepoznat kao ključni mehanizam mnogih hroničnih bolnih stanja, kao što su fibromijalgija koja je možda i najbolji primer, pa potom i sindrom iritabilnog creva, tenziona glavobolja, hronični bol u donjem delu leđa bez strukturnih problema, sindrom hroničnog umora, bol u temporomandibularnom (viličnom) zglobu.
Kako da prepoznamo nociplastični bol?
Dr Clarke navodi 5 karakterističnih znakova na osnovu kojih možemo da procenimo da li je reč o nociplastičnom bolu:
- Detaljna dijagnostička ispitivanja su završena bez utvrđenog uzroka bola ili bolesti ili je primenjeno lečenje bilo bezuspešno.
- Imate više od jednog simptoma koji traje duže od šest meseci.
- Simptomi bola nisu koncentrisani na jedno mesto, već pogađaju različite delove tela ili menjaju lokaciju.
- Tegobe se pogoršavaju kada ste pod stresom.
- Postoje sećanja (vaša ili osoba iz okruženja) da ste u detinjstvu često bili tužni, anksiozni ili ljuti.
Mogući faktori rizika
Traumatski događaji u detinjstvu, poput zlostavljanja i zanemarivanja, mogu da budu uzrok hroničnog bola i bolesti u odraslom životnom dobu, kaže dr David Clarke. Posttraumatski stresni poremećaj takođe je čest uzrok neuroplastičnih simptoma, a anksioznost može dodatno da iskomplikuje situaciju, dodaje dr Clarke.
Lečenje
Lekari navode da su edukacija i informisanost pacijenata o njihovom zdravstvenom stanju prvi korak u lečenju. U slučaju nociplastičnog bola moguća je primena jednog ili više lekova. Prema preporukama evropskih i svetskih udruženja, daju se adjuvantni analgetici, to jest lekovi iz grupe antidepresiva, antikonvulziva i opioida.
Umesto lekova ili uporedo sa medikamentoznom terapijom, primenjuje se psihoterapija. Ona može da uključuje:
- Postepeno izlaganje situacijama koje izazivaju anksioznost.
- Vežbe emocionalne svesnosti koje jačaju svest o emocijama i načinima reagovanja na emocije.
- Različite tehnike kontrole stresa.
