Zaboravljate, imate probleme sa koncentracijom i sećanjem: Moždana magla, početak demencije ili uticaj mobilnih telefona?

Ne treba čekati da zaboravnost postane svakodnevna prepreka ili tražiti opravdanja, iako su neka poput korišćenja mobilnog telefona realna - ako se moždana magla produži i ne prolazi, javite se lekaru

Moždana magla je stanje koje može da pogodi svakog, ali su neke osobe posebno ranjive. Najčešće pogađa izložene hroničnom stresu, osobe koji su preležale određene infekcije, kao i ljude sa hroničnim bolestima poput multiple skleroze, dijabetesa, anemije, hormonskih poremećaja ili depresije. Zajedničko za sve njih je da su njihovi organizmi dugotrajno izloženi fizičkom ili psihičkom opterećenju, što slabi kognitivne funkcije.

Stres i pandemija kao pokretači: Zašto nastaje moždana magla

Preporučujemo

Ovo stanje se manifestuje kroz otežano pamćenje, smanjenu koncentraciju i usporeno razmišljanje. Sve ove funkcije direktno zavise od sposobnosti našeg mozga da skladišti i koristi informacije neophodne za svakodnevno funkcionisanje.

Dugotrajan stres stavlja ceo organizam u stanje stalne "pripravnosti". Mozak tada ne radi punim kapacitetom, već fokus pomera na osnovne životne funkcije. Posledica toga je slabija koncentracija, smanjena motivacija, problemi sa spavanjem i konfuzne misli. Pandemija Covid-19 dodatno je pojačala ove simptome. Sam virus, ali i stres usled pandemije izazvali su kod mnogih ljudi dugotrajne probleme sa pamćenjem i fokusom. Mnogi pacijenti i mesecima nakon infekcije osećaju da nisu "onakvi kakvi su bili pre".

Druge bolesti i razlozi koje izazivaju moždanu maglu

Moždana magla se javlja i kod drugih zdravstvenih stanja. Osobe sa multipla sklerozom, hormonskim disbalansima (na primer u menopauzi), anemijom, dijabetesom i depresijom često se suočavaju sa ovim simptomima. Takođe, stariji ljudi i osobe sa problemima ravnoteže posebno su u riziku, jer gubitak fokusa kod njih može dovesti i do padova.

Kako prepoznati problem i pomoći sebi ako se javila moždana magla?

Ako simptomi poput zaboravnosti i slabe koncentracije traju duže vreme ili se pogoršavaju, važno je da se obratite svom lekaru opšte prakse ili neurologu. Ne treba čekati da zaboravnost postane svakodnevna prepreka.

Pomoći će ako usporite i date sebi više vremena za usvajanje novih informacija. Važno je ponavljati bitne stvari, praviti rasporede i koristiti podsetnike, bilo digitalne ili pisane rukom. Takođe, dobro je smanjiti broj zadataka koje radite istovremeno, jer višak obaveza dodatno opterećuje mozak i povećava mogućnost grešaka.

Saveti za brži oporavak

• pratite raspored i vodite beleške
• držite važne stvari (ključeve, novčanik, telefon) na istom mestu, kako biste ih lakše nalazili
• smanjite broj paralelnih aktivnosti i posvetite se jednom zadatku u datom trenutku
• boravite na svežem vazduhu, vežbajte i praktikujte tehnike opuštanja kao što su meditacija i vežbe disanja
• ne zaboravite da je kiseonik neophodan za pravilan rad mozga.

Kada potražiti pomoć?

Kod većine ljudi moždana magla prolazi spontano, naročito nakon oporavka od Covid-19, obično u roku od nekoliko meseci. Međutim, ako i posle šest meseci tegobe ne prestaju, ili ako primetite da vam svakodnevne aktivnosti postaju sve teže, obavezno potražite stručnu pomoć.

Ko je u najvećem riziku?

Najpodložnije moždanoj magli su osobe koje su preležale Covid-19 i pate od post-covid sindroma, kao i ljudi pod hroničnim stresom. Slede:

• pacijenti sa multiplom sklerozom
• osobe sa hormonskim poremećajima (menopauza, hipotireoza itd.)
• pacijentini koji imaju anemiju ili dijabetes
• ljudi koji boluju od depresije i drugih mentalnih poremećaja
• starije osobe i one koje imaju probleme sa ravnotežom.