Mozak se ne reorganizuje posle amputacije – nova saznanja menjaju pristup lečenju fantomskog bola

Godinama smo verovali da se mozak reorganizuje nakon amputacije i da upravo to uzrokuje fantomski bol. Novo istraživanje pokazuje da je istina potpuno drugačija

Decenijama su istraživači verovali da ljudski mozak „preuređuje“ sopstvenu mapu tela posle amputacije. Novo istraživanje sada pokazuje da to nije tačno – što može da promeni načine lečenja fantomskog bola kod pacijenata.

Stara teorija o plastičnosti mozga

Preporučujemo

Mozak ima deo koji se zove somatosenzorni korteks – on obrađuje informacije iz celog tela, poput dodira ili osećaja toplote i hladnoće. Naučnici su dugo smatrali da, kada osoba izgubi ud, ovaj deo mozga menja svoju organizaciju.

U istraživanjima na makakima (vrsta majmuna iz roda Macaca), kada su nervi ruke presečeni, neuroni u mozgu koji su ranije reagovali na dodir ruke sada su reagovali na dodir lica. To je navelo naučnike da poveruju da se mozak posle amputacije reorganizuje i da „premešta“ funkcije.

Šta kažu nova istraživanja na ljudima

Po prvi put, tim sa Univerziteta u Kembridžu, koji vodila prof. Tamar Makin, uporedio je moždanu aktivnost ljudi pre i posle amputacije. MRI skeniranje urađeno je kod tri osobe pre amputacije ruke. Tokom snimanja traženo im je da pomeraju usne i prste. Isti zadatak ponovljen je tri i šest meseci nakon amputacije, a od učesnika je traženo da pokušaju da pomere prste koje više nemaju.

Rezultat: moždani signali ostali su identični kao i pre amputacije. Kod dvoje učesnika snimanja su ponovljena i nakon 18 meseci i 5 godina – ponovo, bez promena. Ova studija je objavljena 21.avgusta 2025. godine u n Nature Neuroscience.

Da bi dodatno potvrdili nalaz, naučnici su koristili veštačku inteligenciju koja je prepoznala moždane šablone za svaki prst pre amputacije. Kada su učesnici kasnije zamišljali da pomeraju nestale prste, AI je i dalje uspevala da identifikuje koji prst pokušavaju da „pokrenu“.

Potvrda i kod pacijenata sa starim amputacijama

Istraživači su skenirali i 26 ljudi kojima su ruke amputirane u proseku pre 23 godine. Aktivnost njihovog mozga bila je uporediva sa aktivnošću ljudi pre amputacije.

John Krakauer sa Univerziteta Johns Hopkins u SAD poručuje:

– Ova studija na definitivan način potvrđuje da ideja o reorganizaciji mozga – da korteks može jednostavno da zameni funkcije – nije tačna.

Šta ovo znači za fantomski bol?

Fantomski bol je čest problem kod ljudi koji su izgubili ud. Iako uda nema, osoba i dalje oseća neprijatne ili bolne senzacije u ruci ili nozi.

Do sada je preovlađivalo uverenje da je uzrok u „pogrešnom mapiranju“ mozga, pa su terapije često bile usmerene na to da se mozak „prevari“ i reorganizuje (npr. korišćenjem ogledala ili virtuelne realnosti). Međutim, novi nalazi pokazuju da to možda nije pravi put.

Istraživači smatraju da bi prevencija fantomskog bola mogla da se postigne presađivanjem nerava u novo tkivo koje se ponekad dodaje tokom amputacija. Time bi se sprečilo da presečeni nervi nekontrolisano rastu i stvaraju bolna zadebljanja.

– Teorija o maladaptivnoj plastičnosti, na kojoj je počivalo lečenje fantomskog bola, sada je dovedena u pitanje. Ako mozak ne menja svoju organizaciju – moramo promeniti i način na koji pristupamo ovom problemu – ističe Krakauer.

Promena paradigme

Otkriće da mozak ne reorganizuje mapu tela nakon amputacije ruši dugogodišnje pretpostavke i otvara nova pitanja u neuroznanosti. Najvažnije – moglo bi da promeni lečenje fantomskog bola, od metoda zasnovanih na iluziji i „treningu mozga“ ka hirurškim i neurološkim rešenjima.

Ono što znamo je da ljudski mozak, iako izuzetno moćan, možda ipak nije toliko „fleksibilan“ koliko smo verovali. A to je saznanje koje može spasiti mnoge pacijente nepotrebne patnje i usmeriti medicinu u novom pravcu.