Celijakija je hronično oboljenje, stomak ne mora uvek da boli, a tegobe se mogu javiti i na drugim mestima, poput zuba, objašnjava dr Jelena Živić

Većina pacijenata ima atipičnu celijakiju, sa malo ili bez gastrointestinalnih simptoma, gde preovladavaju ekstraintestinalne karakteristike. Pacijenti sa celijakijom su skloni razvoju dugoročnih komplikacija (autoimunih bolesti ili karcinoma) koje su odgovorne za stopu smrtnosti veću nego u opštoj populaciji, kaže gastroenterolog dr Jelena Živić

Celijakija je bolest koja može da telu uskrati bitne hranjive materije i tako ugrozi zdravlje. Lekari napominju da celijakiji ne moraju uvek da prethode simptomi. Bolest može da se javi u sadejstvu sa drugim autoimunskim bolestima, kao što su na primer dijabetes tipa 1, Hašimoto tireoiditis. Često zaboravljamo da su usna duplja i digestivni sistem u čvrstoj vezi, a određene promene na zubima, jeziku, nepcu, mogu da ukažu na moguću celijakiju. Stručnjaci napominju da pravovremena reakcija i dobra dijagnostika mogu da omoguće dobru kontrolu ove doživotne bolesti, čije je lečenje za sada zasnivamo isključivo na izbegavanju konzumacije glutena.

Šta je celijakija?

Preporučujemo

Celijakija je imunski posredovana, hronična sistemska bolest, javlja se kod genetski predisponiranih osoba. U osnovi celijakije je preosetljivost na proteine glutena, raži i ječma, unete oralnim putem, koji pokreću zapaljenski proces i oštećuju dominantno proksimalne delove tankog creva i stvaraju uslove za nastanak malapsorpcije (poremećaja u apsorpciji hranjivih materija poput vitamina, aminokiselina, masti, ugljenih hidrata u crevu).

- Kada je reč o mehanizmu nastanka, celijakija je rezultat sadejstva vise faktora koji obuhvataju poligensku osnovu, specifičan imunski odgovor obolelog i faktore spoljašnje sredine. Najvažniji pojedinačni genski faktor je HLA DQ2/DQ8 lokus koji poseduje 30 do 40 procenata opšte populacije, ali se kod samo malog broja razvije celijakija. To nam ukazuje da samo genetika nije dovoljna za razvoj ove bolesti, koja se može javiti u bilo kom životnom dobu, iako je ranije smatrana dečijom bolešću - kaže za portal eKlinika gastroenterolog asistent dr Jelena Živić, UKC Kragujevac.

Simptomi pre postavljanja dijagnoze traju u proseku oko 13 godina

Dr Živić potvrđuje da je primećena ekspanzija celijakije poslednjih godina upravo zbog učestalije dijagnostike, ali i porasta prevalencije bolesti. Celijakija se klinički manifestuje različitim simptomima, tipičnim i atipičnim, koje delimo na gastrointestinalne i ekstraintestinalne, što otežava njeno prepoznavanje, dodaje doktorka. Sama bolest može da se dobro kontroliše strogom doživotnom dijetom bez unosa glutena. Dr Živić objašnjava da ovaj način ishrane oporavlja sluznicu posle nekoliko meseci, dovodi do nestanka simptoma već u prvim nedeljama dijete i sprečava razvoj komplikacija celijakije.

-  Pojedina istraživanja ukazuju na to da je prosečno trajanje simptoma pre postavljanja dijagnoze oko 13 godina. Što znači da je potrebno da blagovremeno prepoznamo simptome, podignemo svest o bolesti i mislimo na celijakiju, ne samo kod pacijenata sa gastrointestinalnim tegobama. Činjenica da celijakija može da postoji i bez ikakavih simptoma, nameće potrebu skrininga na nivou porodica i u rizičnim grupama. S obzirom na to da se celijakija češće pojavljuje udruženo sa različitim autoimunskim bolestima, u rizične grupe ubrajaju se bolesnici sa šećernom bolešću tip 1, Hashimoto tireoiditisom, alopecijom, hepatobilijarnim bolestima, sistemskim bolestima vezivnog tkiva. Pravovremena sumnja i dijagnoza celijakije kod pridruženih bolesti je posebno bitna, jer bezglutenska ishrana smanjuje simptome, rizik od komplikacija i poboljšava klinički tok pojedinih oboljenja - naglašava dr Jelena Živić.

Koji su najučestaliji gastrointestinalni simptomi?

Gastrointestinalni simptomi kod celijakije javljaju se kao posledica smanjene apsorpcije, koja proizilazi iz atrofije crevnih resica u tankom crevu. Ova oštećenja dovode do smanjene apsorptivne površine i smanjene proizvodnje digestivnih enzima. Sa druge strane, ekstraintestinalne manifestacije (van digestivnog sistema) rezultat su sistemskih posledica hronične upale i poremećene apsorpcije.

- Zbog toga je važno uzeti u obzir tipične i atipične kliničke prezentacije u cilju postavljanja tačne dijagnoze celijakije. Kod odraslih najučestaliji gastrointestinalni simptomi uključuju hroničnu dijareju, nelagodnost u stomaku, neobjašnjiv gubitak telesne mase, mučninu, ređe povraćanje, steatoreju (masne stolice), nadimanje i zatvor. Dok kod dece dominantni simptomi su slab napredak u telesnoj težini, često praćen smanjenim apetitom, razdražljivošću i dijarejom. Roditelji mogu da primate nadutost stomaka, povraćanje ili epizode zatvora kod dece - kaže dr Živić.

Ne mora uvek da boli stomak

Sagovornica portala eKlinika pojašnjava da se celijakija, osim gastrointestinalnim simptomima, često manifestuje i nizom ekstraintestinalnih simptoma koji mogu biti prvi, a nekad i jedini klinički znaci bolesti.

- Takvi simptomi i znaci mogu biti u vidu hroničnog umora, anemije izazvane deficitnom gvožđa, folne kiseline i vitamina B12, zatim mišićna slabost, hronična glavobolja, bolovi u kostima kod oba uzrasta, kod dece poremećaji pažnje, hiperaktivnost, oralne manifestacije i mnoge druge. Ovi simptomi rezultat su nutritivnih deficita, hronične upale i imunoloških mehanizama uključenih u tok bolesti. Najčešće oralne manifestacije celijakije su rekurentni aftozni stomatitis, odloženo nicanje zuba, defekti zubne gleđi i angularni heilitis. Sve navedene promene, naročito defekti gleđi i aftozne lezije, se mogu javiti već u ranom detinjstvu. Defekti gleđi se mogu uočiti na mlečnim i stalnim zubima tokom prvih sedam godina života, što se najčešće dovodi u vezu sa nutritivnim deficitima izazvanim malapsorpcijom karakterističnom za nelečenu celijakiju - precizira dr Jelena Živić.

Pacijenti često prijavljuju poteškoće pri žvakanju, gutanju i/ili govoru

Promene u oralnoj duplji kod obolelih od celijakije su različito zatupljene, pa tako defekt zubne gleđi i dentalni karijes su češći u oko 80 do 90 procenata slučajeva, dok aftozni stomatitis kod oko 45 procenata slučajeva, atrofični glositis i angularni heilitis u 15 procenata obolelih, kaže dr Živić

- Atrofični glositis je zapaljensko oboljenje sluzokože jezika, koje se klinički manifestuje glatkom, sjajnom površinom jezika na crvenkastoj ili ružičastoj osnovi. Ovaj glatki izgled posledica je atrofije filiformnih papila, što dovodi do formiranja kružnih lezija nalik ulceracijama na jeziku. Pacijenti često prijavljuju poteškoće pri žvakanju, gutanju i/ili govoru.  Angularni heilitis zahvata kožu i sluzokožu usana. Karakteriše ga pojava erozija, ulceracija, fisura ili čak rana u uglovima usana, što može biti praćeno bolom. Atrofični glositis i angularni heilitis mogu biti znaci varijabilnih stanja i bolesti, kao što su sideropenijska anemija, nedostatak vitamina (B grupe, folne kiseline, cinka), gljivične i bakterijske infekcije, dijabetes melitus ili sistemske bolesti poput celijakije - navodi dr Jelena Živić.

Na osnovu kojih promena u usnoj duplji je moguće posumnjati na celijakiju?

- Kao što je već rečeno pacijenti sa celijakijom mogu da imaju povećan rizik od erozije zubne gleđi, jer usled malapsorpcije organizam ne može da apsorbuje ključne vitamine i minerale koji štite zube i desni. Pored toga, gluten može ometati sintezu vitamina K, koji je važan za zdravlje kostiju, uključujući i vilicu. Promene u usnoj duplji na osnovu kojih je moguće postaviti sumnju na celijakuju uključuju: prekomerni karijes i propadanje zuba, upaljene ili iritirane desni, osetljivost zuba, promena boje zuba i erozija gleđi. Svakako je važno uspostaviti kvalitetnu rutinu oralne higijene, kao i strogo pridržavanje bezglutenske ishrane. Takođe, preporučuju se redovne posete stomatologu svakih šest meseci radi otkrivanja i prevencije mogućih komplikacija kroz detaljan pregled i profesionalno čišćenje - savetuje dr Živić.

Konsultacija sa stomatologom se preporučuje u slučajevima pojave defekta gleđi, učestalih ulceracija ili odloženog razvoj zuba, jer ovi znaci mogu predstavljati jedine početne manifestacije celijakije, dodaje dr Živić.

Zaceljenje crevne sluznice može da traje 3 do 6 meseci ili duže

Kada je reč o pojavi tegoba neposredno nakon konzumacije glutena, oko 70 procenata pacijenata sa celijakijom ima reakciju svaki put kada konzumiraju gluten, objašnjava doktorka.

- U većini slučajeva, simptomi se razvijaju u roku od 60 minuta, ali kod malog procenta obolelih, javiće se kasnije za 12 ili više sati. Gastrointestinalni simptomi mogu nestati u roku od nekoliko dana, dok zaceljenje crevne sluznice može trajati od tri do šest meseci ili duže - napominje dr Jelena Živić.

Celijačna bolest može da se javi u kasnijoj životnoj dobi, iako smo ranije tolerisali gluten

Postavljanje dijagnoze celijakije zasniva se na kombinaciji kliničkih simptoma, pozitivnih seroloških markera (određivanje specifičnih vrsta antitela) i histoloških promena karakterističnih za oštećenje sluzokože tankog creva dobijenih biopsijom, kaže dr Živić.

- Celijačna bolest se može da se javi u kasnijoj životnoj dobi, čak i kod onih koji su ranije tolerisali gluten. Lažno negativna dijagnoza je moguća, jer smanjen unos glutena ili započeta bezglutenska dijeta vodi smanjenju nivoa antitela već unutar nekoliko nedelja. Drugi razlozi za lažno negativne rezultate mogu uključivati deficit imunskog sistema ili prisustvo nižih nivoa antitela na tkivnu transglutaminazu (crevni enzim) - kaže dr Živić.

Sagovornica portala eKlinika objašnjava da je dijagnostikovanje celijakije relativno lako u tipičnim slučajevima, sa klasičnim simptomima.

- Međutim, većina pacijenata ima atipičnu celijakiju, sa malo ili bez gastrointestinalnih simptoma, gde preovladavaju ekstraintestinalne karakteristike. Pacijenti sa celijakijom su skloni razvoju dugoročnih komplikacija (npr. autoimunih bolesti ili karcinoma) koje su odgovorne za stopu smrtnosti veću nego u opštoj populaciji. Zato je otkrivanje bolesti kod osoba sa kliničkim stanjima za koja se već zna da su povezana sa celijakijom, trenutno najbolji epidemiološki pristup dijagnostici atipičnih slučajeva - kaže dr Jelena Živić.

Dr Živić ističe da je bitno da pacijenti budu upoznati i sa najčešćim potencijalnim oralnim manifestacijama celijakije, kao što su hipoplazija gleđi, kserostomija (poznata kao suva usta, usled smanjenog lučenja pljuvačke), ponavljane aftozne ulceracije. Uočavanje ovih tegoba je od suštinskog značaja za ranu dijagnozu, koja je ključna za prevenciju dugoročnih komplikacija i sprovođenje adekvatnog, multidisciplinarnog pristupa lečenju.

- Iako su osnovne mere oralne higijene naročito važne kod pacijenata sa celijakijom, prisustvo specifičnih oralnih simptoma zahteva dodatnu pažnju - kaže dr Živić.

Terapija je doživotna i nekada se teško sprovodi

Pristup lečenju celijakije je donekle individualan. Dr Živić napominje da je najveći izazov u lečenju celijakije činjenica da je jedina dostupna terapija doživotna bezglutenska dijeta, koju je često teško

dosledno sprovoditi.

- Slučajna izloženost glutenu, najčešće usled unakrsne kontaminacije ili prisustva skrivenog glutena u prerađenim namirnicama, otežava postizanje potpunog izbegavanja glutena. Kao posledica toga, i pored nastojanja da se dijeta poštuje, kod mnogih pacijenata dolazi do perzistentnih simptoma i trajnih oštećenja crevne sluzokože. Ovo dodatno naglašava potrebu za razvojem novih terapijskih opcija koje bi mogle da podrže ili dopune dijetetski režim u slučajevima kada striktno pridržavanje nije dovoljno za potpunu kontrolu bolesti. Bezglutenska ishrana je standardni pristup lečenju, iako je aktuelno već na raspolaganju, ali i u fazi ispitivanja nekoliko novih terapijskih agenasa - naglašava dr Jelena Živić.