Ovaj test procenjuje snagu srčanog mišića, ali i njegovu otpornost na stres

Najčešći razlog za sprovođenje testa opterećenja jesu bolovi u grudima slični angini pektoris, odnosno oni koji se javljaju pri naporu i šire u ruku, vrat ili leđa

Test opterećenja srca, poznat i kao ergometrija, predstavlja funkcionalnu dijagnostičku proceduru kojom se procenjuje kako srce reaguje na fizički napor. Ovim pregledom otkriva se da li postoje suženja na koronarnim krvnim sudovima, koji snabdevaju srčani mišić kiseonikom.

Kako se izvodi ergometrija?

Preporučujemo

Pored toga, ergometrija se koristi za otkrivanje poremećaja srčanog ritma, kao i za procenu opšte sposobnosti srca da podnese fizički stres.

Test se izvodi tako što se pacijent postepeno fizički opterećuje, najčešće hodanjem po pokretnoj traci ili vožnjom na ergometrijskom biciklu. Intenzitet se povećava u jasno definisanim fazama, dok se istovremeno prate elektrokardiogram (EKG), ritam srca, krvni pritisak i subjektivni osećaj zamora ili bola. Cilj je da se dostigne određeni broj otkucaja srca, izračunat prema uzrastu, polu, visini i težini ispitanika.

Kada se radi ergometrija

Najčešći razlog za sprovođenje testa opterećenja jesu bolovi u grudima slični angini pektoris, odnosno oni koji se javljaju pri naporu i šire u ruku, vrat ili leđa. Test se takođe preporučuje pacijentima posle preležanog infarkta miokarda, ugrađenih stentova ili bajpas operacija, radi praćenja efekta lečenja.

Kod osoba koje se žale na aritmije (npr. ekstrasistole, tahikardije ili usporen rad srca), ergometrija može pomoći u utvrđivanju da li je poremećaj ritma povezan sa nedovoljnim snabdevanjem srca krvlju. Takođe, koristi se za procenu funkcionalne sposobnosti ljudi koji se bave fizičkom aktivnošću ili žele da započnu rekreativni trening, naročito kod onih koji su preležali bolesti koje mogu uticati na kardiovaskularni sistem.

U kojim slučajevima se ergometrija prekida

Test se prekida u nekoliko situacija:

• ako pacijent dostigne planirani broj otkucaja bez promena na EKG-u
• ako se jave bolovi u grudima, vrtoglavica, poremećaji ritma
• ako se uoče znaci ishemije miokarda (nedostatka kiseonika u srčanom tkivu).

U tom trenutku dobijeni podaci jasno pokazuju da li srce dobija dovoljno kiseonika tokom napora ili postoji suženje krvnih sudova.

Da li je ova metoda bezbedna i postoje li ograničenja

Iako je test u najvećem broju slučajeva bezbedan, postoje situacije kada se ne sprovodi. Najčešće su to osobe sa nestabilnom anginom pektoris, teškim poremećajima ritma, ili one koje zbog motoričkih problema ne mogu da hodaju ili voze bicikl. U takvim slučajevima koristi se farmakološki stres test, u kome se lekovima imitira napor, dok se ultrazvukom prati rad srca.

U retkim situacijama tokom ergometrije mogu se javiti aritmije ili bolovi u grudima. Zato se pre izvođenja zahteva da pacijent potpiše pristanak i bude upoznat sa potencijalnim rizicima. Od presudnog značaja je da lekar pre testa detaljno pregleda pacijenta i njegovu medicinsku dokumentaciju.

Koliko je ergometrija precizna?

Kada se ergometrija kombinuje sa ultrazvukom srca (stres-ehokardiografijom), pouzdanost rezultata raste i do 95 odsto, dok je kod klasičnog EKG praćenja nešto niža. Test može biti pozitivan, što znači da postoje znaci smanjene prokrvljenosti i da je potrebna dodatna dijagnostika, najčešće koronarografija ili negativan, ako nema nikakvih promena ni tegoba.

Potrebno je da pacijent dođe odmoran, lagano obučen i obuće obuću za vežbanje. Terapija za krvni pritisak obično se ne prekida, dok se lekovi koji usporavaju rad srca ponekad privremeno koriguju, po uputstvu lekara.

Zašto je test važan i za zdrave osobe

Ergometrija nije namenjena samo obolelima. Može se raditi i preventivno, naročito kod osoba koje žele da provere koliko je njihovo srce spremno za fizički napor. Na osnovu rezultata, lekar može da preporuči optimalan intenzitet vežbanja i eventualne mere opreza.

Ovaj jednostavan test pruža veliki uvid u stanje srca, otkriva skrivene srčane tegobe pre nego što postanu ozbiljne i pomaže da se pravovremeno sprovedu mere lečenja. Ujedno, on daje jasnu sliku o granicama izdržljivosti svakog pojedinca i "koliko daleko" njegovo srce može sigurno da ide.