Da li je artritis aktivan ili u fazi remisije utvrđuje se pregledom 28 zglobova, objašnjava specijalista kliničke nege Marija Šegrt

Često je i nepoverenje prema terapiji, naročito pri primeni kortikosteroida i bioloških lekova. Pacijenti ponekada smatraju da ih okolina ne razume u dovoljnoj meri, kaže Marija Šegrt, specijalista kliničke nege

Reumatoidni artritis (RA) je hronična, sistemska, autoimuna bolest koja najčešće zahvata male zglobove šaka i stopala. Ukoliko se ne leči ispoljava se jakim bolom i ukočenošću zglobova koji u bitnoj meri onesposobljavaju čoveka i utiču na kvalitet života. Cilj terapije je da spreči deformitet i omogući život bez bola. Kako bi dobili odgovarajuće lečenje, ali i kako bi se pratili efekti terapije pacijenti se često pre pregleda kod lekara reumatologa šalju na procenu aktivnosti zglobova. Na Institutu za reumatologiju u Beogradu postoji posebna ambulanta „Klinička merenja“, u kojoj su zaposlene četiri medicinske sestre specijalizovane za pregled i procenu aktivnosti zglobova. Pregled procenjuje aktivnost 28 zglobova.

Standardizovani metod za procenu aktivnosti artritisa

Preporučujemo

Reumatoidni artritis je bolest koja je najrazornija u samom početku, kada upala naglo dostiže maksimum, kada je imunološki sistem najaktivniji, a oštećenje zglobova nekada brzo i nepovratno. U ovakvim uslovima najvažnije je da se bolest prepozna na vreme, pri čemu je od velike pomoći pregled procene aktivnosti zglobova. Prilikom dolaska na zakazani pregled, sa izuzetkom pacijenata koji su prvi put u ustanovi, nakon upisa u zdravstveno - informacioni sistem, medicinska sestra dobija signal da pacijent mora da obaviti pregled aktivnosti zglobova.

- Ovaj pregled je od izuzetnog značaja za rano otkrivanje bolesti i omogućava pravovremenu procenu efekta terapije. Procena aktivnosti zglobova pokazuje da li je artritis aktivan ili u fazi remisije, čime se procenjuje efikasnost primenjene terapije sa ciljem postizanja remisije i prevencije deformiteta i invalidnosti. Pregled se sprovodi na osnovu procene 28 zglobova. Naziva se DAS28 skor (Disease Activity Score 28) i predstavlja standardizovani metod za procenu aktivnosti reumatoidnog artritisa - kaže za portal eKlinika Marija Šegrt, visoka strukovna medicinska sestra - specijalista kliničke nege, glavna sestra Instituta za reumatologiju u Beogradu i predsednik Udruženja medicinskih sestara tehničara i fizioterapeuta Srbije u reumatologiji.

Koje vrednosti ukazuju na remisiju, a koje na visoku aktivnost bolesti?

DAS28 skor sprovodi se na osnovu procene malih zglobova šaka (MCP i PIP mali zglobovi na prstima), 2 ručna zgloba, 2 lakta, 2 ramena, 2 kolena.

- DAS28 se izračunava na osnovu četiri komponente a to su: broj bolnih zglobova (od mogućih 28), broj otečenih zglobova (od mogućih 28), laboratorijski parametar inflamacije – najčešće brzine sedimentacije eritrocita, CRP (C-reaktivnog proteina). Četvrta komponenta jeste subjektivna procena pacijenta o opštem stanju bolesti, izražene na vizuelno-analognoj skali (VAS). Na osnovu DAS28 skora procenjuje se aktivnost bolesti, pri čemu vrednosti manje od 2,6 ukazuju na remisiju, od 2,6 do 3,2 na nisku aktivnost, od 3,2 do 5,1 na umerenu, a iznad 5,1 na visoku aktivnost reumatoidnog artritisa - precizira Marija Šegrt.

Prva osoba od koje bolesnik traži pomoć i objašnjenje

Medicinska sestra-tehničar jedan je od najznačajnijih članova multidisciplinarnog tima koji učestvuje u lečenju obolelih od reumatoidnog artritisa. Prvi kontakt pacijenta, u ambulantnoj službi ili na bolničkom odeljenju najčešće je upravo sa medicinskom sestrom. Ona je često osoba od koje pacijent traži prva objašnjenja i konkretnu pomoć. Bol predstavlja osnovnu karakteristiku aktivne faze reumatoidnog artritisa. Zahvaćeni zglobovi su topli, crveni, otečeni i često uvećani, bol je prisutan čak i u mirovanju, dok ga pokreti obično ublažavaju. Pacijenti osećaju opštu slabost, umor i subfebrilnu temperaturu, uz jutarnju ukočenost koja traje najmanje 30 minuta, objašnjava nam Marija Šegrt

- Značaj medicinske sestre u zbrinjavanju pacijenata sa reumatoidnim artritisom ne ogleda se samo u pružanju nege, već i u ranom prepoznavanju simptoma kao što su smanjena pokretljivost zgloba, oticanje, crvenilo, bolnost i simetričnost tegoba u malim zglobovima šaka i stopala. Strukovna medicinska sestra prati tok bolesti, uočava neželjene efekte terapije i eventualno pogoršanje simptoma, vodi preciznu medicinsku dokumentaciju. Posebno važan segment njenog rada jeste edukacija pacijenta i njegove porodice, objašnjava se priroda bolesti, značaj redovnog uzimanja terapije, način prepoznavanja pogoršanja i prilagođavanja svakodnevnih aktivnosti - kaže Marija Šegrt.

Često su pacijenti nepoverljivi prema terapiji

Zadatak medicinske sestre u bolnici jeste da pruži i psihološku podršku pacijentu i njegovoj porodici. Šegrt dodaje da su mnogi pacijenti zbog bolesti u strahu, javlja se i anksioznost, razdražljivost.

- Često je i nepoverenje prema terapiji, naročito pri primeni kortikosteroida i bioloških lekova. Pacijenti ponekada smatraju da ih okolina ne razume u dovoljnoj meri, pa su u takvoj situaciji medicinske sestre važan izvor emocionalne podrške i spone sa lekarom - napominje Šegrt.

Primer iz prakse, kako je otkriven artritis?

Sagovornica portala eKlinika navodi i na jednom primeru kako može da se posumnja na artritis. Žena, trgovac, 1975. godište, inače vedra osoba postala je vidno neraspoložena, požalila se na jake bolove u ručnim zglobovima i šakama, nije mogla da stisne pesnicu, imala je jutarnju ukočenost u trajanju od oko jedan sat.

- Uočila sam da su joj šake otečene, bolne i tople na dodir, pa sam joj savetovala da ode kod lekara. Dobila je uput za Institut za reumatologiju, posle pregleda i laboratorijskih analiza postavljena je dijagnoza reumatoidnog artritisa. Uvedena je terapija kortikosteroidima i metotreksatom, uz početno poboljšanje. Međutim,laboratorijski nalazi su pokazali značajno povišenje jetrenih enzima (AST, ALT), zbog čega je metotreksat ukinut, a pacijentkinja je ostavljena na kortikosteroidima i uključena u postupak za dobijanje biološke terapije. Njeno zdravstveno stanje i dalje varira, ali uz podršku osoblja i nadu u novi vid terapije, ona istrajno veruje u poboljšanje kvaliteta života - priča nam Marija Šegrt.

Prvu nagrada za inovativni projekat

Marija Šegrt kaže da je veoma bitna saradnja pacijenata i medicinskih radnika. Na Institutu za reumatologiju deluju tri udruženja: Udruženje pacijenata obolelih od reumatskih bolesti (ORS), Udruženje zdravstvenih profesionalaca (UMSTFSR) koje okuplja radne i fizioterapeute,

medicinske tehničare i sestre u reumatologiji, Udruženje reumatologa Srbije (URES).

- Ova tri udruženja ostvaruju izuzetno dobru saradnju i zajednički organizuju periodična predavanja i edukacije za pacijente i lekare primarne zdravstvene zaštite. ORS i UMSTFSR su realizovali više zajedničkih projekata pri EULAR-u (European Alliance of Associations for Rheumatology), gde su osvojili i prvu nagradu za inovativan projekat. Posebnu ulogu u radu ORS-a ima projekat "Pacijent Helper" to jest obučeni pacijent koji živi sa nekom od hroničnih reumatskih bolesti - napominje Šegrt.

Kakva je uloga "Pacijenta Helpera?

Pacijent Helper u saradnji sa medicinskim osobljem, pomaže drugim pacijentima kroz edukaciju i podršku.

- Informiše obolele o bolesti i terapiji, ističe značaj redovnog uzimanja lekova i odlaska na kontrole, pruža psihološku podršku i pokazuje da se i sa hroničnom bolešću može živeti kvalitetno i aktivno. Zahvaljujući zajedničkom radu medicinskih sestara, lekara i edukovanih pacijenata, Institut za reumatologiju razvija holistički pristup lečenju u kome se ne leči samo bolest, već čovek u celini - naglašava Marija Šegrt.