Seksualno prenosive bolesti (STB) su veoma prisutne u populaciji svih starosnih grupa, a veliki broj ljudi nema nikakvu simptomatologiju i tegobe. Ukoliko se ne leče, mogu dovesti i do ozbiljnih poremećaja zdravlja.
– Seksualno prenosive bolesti (STB) delimo na virusne i bakterijske, i mogu biti lokalnog i sistemskog karaktera – kaže za eKliniku ginekolog i onkolog Boris Vraneš i detaljno pojašnjava tipove:
Doktoru Vranešu smo postavili nekoliko pitanja koja se ne postavljaju često i glasno a važno je o njima govoriti iz prostog razloga edukacije i prevencije.
Da li su promiskuitetne osobe u povećanom riziku za oboljevanje od seksualno prenosivih bolesti?
Da li se ove bolesti mogu dobiti preko korišćenja zajedničkih toaleta ili u bazenu?
Da li su od prenošenja zaštićene žene koje su u homoseksualnom (lezbijskom) odnosu?
Da li je neophodno da dođe do penetracije tokom seksualnog odnosa kako bi došlo do infekcije?
Da li je kondom zaštita i od HPV infekcija?
– Najveća je učestalost HPV infekcija koje su prisutne kod gotovo celokupne populacije. HP virusi najčešće izazivaju genitalne bradavice – kondilome i promene na grliću materice – akutni i hronični cervicitis, najčešće nazvane “ranice”, koje mogu da se komplikuju displazijom koja je precursor karcinoma grlića materice – kaže dr Vraneš. – Hepatitis i HIV se prenose isključivo putem krvi kroz mikrotraume na genitalijama koje nastaju prilikom seksualnih odnosa. Ovo se posebno odnosi na analni seks – upozorava sagovornik eKlinike.
U ranijim klasifikacijama u STB su spadale i Ureaplazma i Mikoplazma koje se po novim preporukama više ne testiraju jer je njihova prisutnost jako visoka a patogeni potencijal izuzetno nizak.
– Ove infekcije se u današnje vreme leče isključivo po utvrđivanju kliničkih problema povezanih sa ovim patogenim agensima i prilikom lečenja infertiliteta (steriliteta) metodama biološki potpomugnute reprodukcije – objašnjava Vraneš. – Potrebno je napomenuti da se u odsustvu kliničkih znakova infekcije ne savetuje rutinsko uzimanje briseva i lečenje drugih bakterija koje napred nisu navedene, jer se širokom primenom antibiotika narušava vaginalni biofilm i razvija oportunistička vaginalna flora koja može postati hroničan problem.
– Prisustvo streptokoka grupe B u vagini se smatra fiziološkim i registruje se u i do 15% žena. Ova pojava se leči isključivo u vreme porođaja kako bi se zaštitila beba od infekcije ovom bakterijom i takve nalaze ne treba lečiti u drugim situacijama – dodaje ginekolog-onkolog.
Ukoliko se ne tretiraju na vreme ili sa adekvatnom terapijom, ove bolesti mogu dovesti do niza komplikacija: steriliteta, upalnih procesa zglobova, oka ili karlice, karcinoma grlića materice ili drugih karcinoma uključujući limfome uzrokovane HIV virusom, bolesti srca, poremećaj pamćenja ili oštećenje ploda u trudnoći.
Dr Vraneš podseća i da su prevencija i zaštita od najvećeg značaja u sprečavanju širenju STB.
– Zaštita prilikom seksualnih odnosa, pre svega korišćenje kondoma je od značaja za sprečavanje prenošenja najpre krvno prenosivih STB (HIV, hepatitis) ali i od intracelularnih parazita poput hlamidije. Prevencija se pre svega odnosi na testiranje – skrining na STB oba partnera, kao i prilikom promene partnera. Ukoliko se utvrdi postojanje neke od seksualno prenosivih bolesti, apsolutna većina se uspešno leči kada se lečenje započne pravovremeno – kaže naš sagovornik.