Dominantni H3N2 grip donosi težu kliničku sliku: Koje simptome ne smemo da ignorišemo ove zime

Ovogodišnja sezona gripa počela je ranije nego obično i već pokazuje znake umerenog do teškog talasa. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, dominantan je soj influenca A (H3N2), poznat po tome što češće izaziva teže oblike bolesti, veći broj hospitalizacija i, nažalost, veću smrtnost.

Bolnice i urgentni centri već su preopterećeni, a simptomi gripa ove zime kod mnogih pacijenata znaju da budu izraženiji i iscrpljujući nego ranijih godina.

Najugroženiji su stariji od 64 godine, mala deca, trudnice i osobe sa hroničnim bolestima. Do početka januara zabeleženo je više od 120.000 laboratorijski potvrđenih slučajeva gripa i skoro 40.000 hospitalizacija u samo jednoj nedelji. Posebno zabrinjava podatak da je ove sezone već prijavljeno više smrtnih slučajeva kod dece povezanih sa gripom.

Na osnovu iskustava lekara hitne pomoći, donosimo šest ključnih stvari koje bi trebalo da znamo o gripu ove sezone.

1. Kako prepoznati simptome H3N2 gripa

Grip izazvan H3N2 sojem najčešće počinje naglo. Tipični simptomi su visoka temperatura, suv kašalj, izražen umor, bolovi u mišićima, grlobolja i glavobolja. Ipak, ne javlja se kod svih isti obrazac.

Kod dece su češći mučnina, povraćanje i dijareja. Starije osobe mogu imati netipične simptome, poput gubitka apetita, vrtoglavice ili opšte slabosti, a ponekad čak i bez povišene temperature. Isto važi i za odojčad.

Kod rizičnih grupa komplikacije se mogu razviti brzo. Grip može dovesti do virusne ili bakterijske upale pluća, ali i pogoršati postojeće bolesti poput srčane slabosti, dijabetesa ili hroničnih plućnih oboljenja.

Problem je i to što simptomi gripa liče na COVID-19, RSV ili običnu prehladu. Kućni testovi koji istovremeno detektuju grip i COVID-19 mogu biti korisni, ali kod rizičnih pacijenata preporuka je da se dijagnoza potvrdi kod lekara, jer su lažno negativni rezultati kod kućnih testova česti.

2. Da li vakcina protiv gripa pomaže ove sezone?

Vakcina se svake godine pravi na osnovu predviđanja sojeva koji će cirkulisati, i to nekoliko meseci unapred. Za sezonu 2025/2026 vakcina je uključivala i H3N2 soj, ali je dominantna podlinija K tokom zime pokazala određena genetska odstupanja.

I pored toga, podaci iz prakse pokazuju da vakcina i dalje značajno smanjuje rizik od teških ishoda. U Velikoj Britaniji zabeležena je efikasnost od preko 70 odsto u sprečavanju hospitalizacija kod dece i adolescenata, dok je kod odraslih zaštita bila niža, ali i dalje klinički značajna.

Zbog toga i ove sezone vakcinacija ostaje najvažnija mera zaštite od teškog oblika bolesti i komplikacija, i preporučuje se svima starijima od šest meseci koji nemaju kontraindikacije.

3. Šta da radimo ako imamo simptome gripa ili nam je dijagnostikovan grip

Ako posumnjamo na grip, posebno ako spadamo u rizičnu grupu, važno je da se što pre javimo lekaru zbog eventualne antivirusne terapije.

Antivirusni lekovi mogu skratiti trajanje simptoma i, što je još važnije, smanjiti rizik od komplikacija i hospitalizacije ako se primene na vreme i isključivo po preporuci lekara. Najbolji efekat imaju ako se započnu u prvih 48 sati, ali mogu biti korisni i kasnije, naročito kod težih slučajeva.

Kućno lečenje podrazumeva strogu izolaciju, dobru hidrataciju, odmor i simptomatsku terapiju poput paracetamola ili ibuprofena. Aspirin se ne daje deci i adolescentima.

Članovi porodice koji su bili u kontaktu sa obolelim trebalo bi da prate simptome i, ako je moguće, ostanu kod kuće nekoliko dana, posebno ako su i sami u rizičnoj grupi.

4. Kada je neophodno potražiti hitnu medicinsku pomoć

Većina ljudi se od gripa oporavi kod kuće, ali postoje situacije kada ne treba čekati. Produžena temperatura duža od četiri do pet dana ili pogoršanje simptoma nakon prividnog poboljšanja mogu ukazivati na bakterijsku upalu pluća.

Hitnu pomoć treba potražiti odmah ako se jave otežano disanje, bol ili pritisak u grudima, iznenadna konfuzija, jaka vrtoglavica ili uporno povraćanje koje dovodi do dehidratacije. Kod dece su alarmantni plavičasta boja usana ili lica, izrazita pospanost, razdražljivost ili osip praćen temperaturom.

5. Oporavak i iscrpljenost nakon što simptomi gripa prođu

Mnogi potcenjuju period oporavka nakon gripa. Umor, slabost i kašalj mogu trajati i dve do tri nedelje. Najčešća greška je prerani povratak punim obavezama, što može produžiti oporavak.

Postepeno vraćanje aktivnostima, dovoljno sna, tečnosti i kvalitetne ishrane pomažu telu da se oporavi. Ako simptomi traju duže od mesec dana ili se stanje pogoršava, potrebno je dodatno ispitivanje.

6. Odgovori na najčešća pitanja ove sezone

Ljudi su najzarazniji dan pre pojave simptoma i narednih pet do sedam dana. Deca mogu širiti virus i duže. Period inkubacije obično traje od jednog do četiri dana.

Moguće je dobiti grip i nakon vakcinacije, ali je rizik od teškog oblika bolesti znatno manji. Antibiotici se ne koriste za lečenje gripa, osim ako se ne razvije bakterijska komplikacija poput upale pluća ili sinusa.

Grip nije samo bezazlena bolest

Ovaj talas gripa nas podseća na nešto što često zaboravljamo. Grip nije bezazlena bolest koju treba preležati „na nogama”. Kod mnogih prolazi uz kućno lečenje, ali kod starijih, dece i hroničnih bolesnika može brzo postati ozbiljan, pa čak i životno ugrožavajući problem. Zato je važno da, ako osetimo da nam je potreban dan ili dva više odmora kod kuće, to i ispoštujemo, a da se u slučaju pogoršanja ili komplikovanja simptoma na vreme javimo lekaru, posebno ako spadamo u rizične grupe. U sezoni kada su bolnice već preopterećene, najvažnije je da reagujemo na vreme i damo telu šansu da se oporavi kako treba.

(eKlinika.rs)