Prednizon smanjuje upale, ali može da pogorša dijabetes i pritisak: Saveti farmakologa za bezbednu upotrebu

Prednizon je vrsta steroida koji smanjuje upalu. Ovaj lek se često propisuje pacijentima sa artritisom, astmom i drugim zapaljenskim bolestima. Prednizon je kortikosteroid i deluje tako što blokira oslobađanje supstanci koje izazivaju zapaljenje. Efikasan je lek, ali uprkos tome može imati neželjena dejstva. Neželjene reakcije su češće kod starijih osoba, jer lek može snažno da utiče i na psihičko i na fizičko stanje pacijenta. Često se beleže skok krvnog pritiska i šećera u krvi, kao i nesanica i anksioznost. Sve ove tegobe mogu se dobro kontrolisati primenom leka u tesnoj saradnji sa zdravstvenim radnikom.

Za šta se koristi prednizon?

Upala je prirodni odgovor tela na povredu ili bolest, ali ova reakcija organizma ponekad može biti suviše jaka i izazvati bol ili oštećenje tkiva. Prednizon je lek koji pomaže da se kontroliše i smiri preterano burna reakcija tela na upalu.

- Lekari uglavnom propisuju prednizon za stanja kao što su artritis, kožne bolesti, neke vrste karcinoma, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) i bolesti imunog sistema. Ponekad se prednizon koristi kratkotrajno, kada dođe do pogoršanja bolesti, a ponekad tokom dužeg vremenskog perioda - kaže Kevin Ji, farmakolog.

Kod pacijenata sa artritisom, prednizon ublažava simptome i znake bolesti, poput bola i otoka zglobova. Takođe kontroliše probleme sa disanjem kod astme ili HOBP, jer smanjuje oticanje disajnih puteva koje dovodi do otežanog disanja.

Kod autoimunih bolesti, kao što je lupus, imuni sistem greškom napada zdrave ćelije sopstvenog tela. Prednizon pomaže da se taj proces uspori i spreče dalja oštećenja.

Koje su najčešće reakcije na prednizon?

Starije osobe mogu imati izraženija ili teža neželjena dejstva, naročito pri dugotrajnoj upotrebi.

- Stariji pacijenti često imaju više pridruženih zdravstvenih stanja, kao što su dijabetes, povišen krvni pritisak i opšta slabost, koje kortikosteroidi poput prednizona mogu dodatno da pogoršaju - navodi Kevin Ji.

Neka od najčešćih neželjenih dejstava su:

• Pojačan apetit i povećanje telesne težine: Prednizon može da pojača osećaj gladi i dovede do gojenja.
• Promene raspoloženja i anksioznost: Pojedini pacijenti koji uzimaju prednizon prijavljuju promene raspoloženja, anksioznost ili čak depresiju. Ove reakcije su posledica uticaja leka na nivo hormona i mogu biti iznenadne ili intenzivne.
• Problemi sa spavanjem: Prednizon može da ometa san i izazove nesanicu, naročito ako se uzima kasnije tokom dana ili u većim dozama.
• Slabost mišića: Kod nekih pacijenata prednizon dovodi do slabosti mišića, zbog čega je otežano obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Ova reakcija je verovatnija kod dugotrajne upotrebe leka.
• Povišen šećer u krvi (hiperglikemija): Prednizon može da povisi nivo šećera u krvi, čak i kod osoba koje nemaju dijabetes. Dugotrajno povišen šećer u krvi povećava rizik od komplikacija, kao što su bolesti srca, problemi sa bubrezima i oštećenje nerava.
• Povišen krvni pritisak: Zbog zadržavanja tečnosti i uticaja na ravnotežu elektrolita u telu, prednizon kod nekih osoba može dovesti do porasta krvnog pritiska.

Ozbiljne neželjene reakcije kod starijih osoba

Pored uobičajenih neželjenih dejstava, prednizon nosi i ozbiljnije dugoročne rizike kod starijih osoba, kao što su infekcije, problemi sa želucem, osteoporoza i katarakta.

Infekcije: Prednizon slabi imuni sistem, zbog čega se infekcije lakše razvijaju. Ovo je posebno važno kod starijih osoba, jer je njihov imuni sistem prirodno slabiji.

Smanjena gustina kostiju (osteoporoza): Jedno od najozbiljnijih neželjenih dejstava prednizona kod starijih pacijenata je povećan rizik od osteoporoze, zbog čega kosti postaju slabije i sklonije prelomima.

- Prednizon smanjuje količinu kalcijuma u kostima, što vremenom slabi njihovu strukturu - objašnjava Kevin Ji.

Katarakta i glaukom: Dugotrajna upotreba prednizona može povećati rizik od očnih oboljenja. Redovni pregledi očiju su važni ako se lek uzima duže vreme.

Problemi sa želucem: Prednizon može da iritira sluzokožu želuca i dovede do čira ili krvarenja.

Kako smanjiti rizik od neželjenih dejstava?

Postoje načini da se navedena neželjena dejstva ublaže. Kevin Ji savetuje primenu najniže moguće doze leka koja će, tokom što kraćeg perioda, efikasno smanjiti upalu uz najmanje neželjenih reakcija.

Preporučuje se da se lekar pre početka terapije upozna sa svim lekovima koje pacijent već koristi, kao i sa postojećim bolestima, kako bi se izbegle opasne interakcije.

Važno je redovno proveravati nivo šećera u krvi i krvni pritisak, naročito kod osoba koje već imaju dijabetes ili hipertenziju.

-  Svakodnevno praćenje vrednosti šećera u krvi i krvnog pritiska omogućava lekaru da prilagodi terapiju i održi stabilne vrednosti. Obično se nakon završetka terapije prednizonom krvni pritisak i šećer u krvi vraćaju na početne vrednosti - napominje Kevin Ji.

Preporučuje se uzimanje prednizona uz obrok kako bi se zaštitio želudac i smanjio rizik od gorušice i lošeg varenja. Takođe, savetuje se uzimanje prednizona rano u toku dana, posebno kod osoba koje imaju problema sa nesanicom.

Ukoliko primetite neželjena dejstva, važno je da se u najkraćem mogućem roku obratite lekaru.

- Uvek kontaktirajte zdravstvenog radnika ako osetite neželjena dejstva koja narušavaju kvalitet života. Lekar može prilagoditi dozu ili preporučiti druge lekove za kontrolu simptoma  - kaže Kevin Ji.

Nikada nemojte naglo prekidati terapiju bez saveta lekara, jer to može izazvati ozbiljne komplikacije. Dozu je najčešće potrebno postepeno smanjivati.

Postoje li alternative prednizonu?

Prednizon je veoma efikasan lek i koristi se za veliki broj indikacija, ali, kako navodi farmakolog Kevin Ji, alternativni načini lečenja zavise od konkretnog zdravstvenog problema pacijenta.

(eKlinika)