Sve bolji rezultati u lečenju moždanog udara: Kako funkcioniše transkranijalna stimulacija?

Akutni ishemijski moždani udar predstavlja jedan od vodećih uzroka invaliditeta i smrtnosti širom sveta. Iako savremena medicina raspolaže metodama za uklanjanje krvnog ugruška i obnavljanje protoka krvi kroz moždane arterije, veliki broj pacijenata ne stigne na lečenje u vremenskom okviru koji omogućava primenu ovih procedura. Zbog toga se intenzivno istražuju nove strategije koje bi mogle da zaštite moždano tkivo dok se ne uspostavi adekvatna cirkulacija.

Novi pristup lečenju akutnog ishemijskog moždanog udara

Jedan od najnovijih pristupa dolazi iz istraživanja sprovedenog u okviru UCLA Health sistema, gde je testirana primena transkranijalne stimulacije jednosmernom strujom visoke definicije (HD C-tDCS). Rezultati pilot studije ukazuju na mogućnost očuvanja značajnog dela ugroženog moždanog tkiva kod osoba koje su pretrpele akutni ishemijski moždani udar.

Preporučujemo

Rezultati istraživanja objavljeni u stručnom časopisu JAMA Network Open ukazuju na potencijal HD C-tDCS metode kao dodatne terapijske opcije za pacijente sa akutnim ishemijskim moždanim udarom. Ovaj oblik moždanog udara nastaje kada krvni ugrušak blokira protok krvi kroz arteriju koja snabdeva određeni deo mozga. Reč je o najčešćem tipu moždanog udara, odgovornom za približno 87 procenata svih slučajeva.

Aktuelni terapijski pristupi, poput primene trombolitičkih lekova ili mehaničkog uklanjanja ugruška, efikasni su samo kod određenog broja pacijenata. Jedan od najvećih izazova predstavlja činjenica da mnogi oboleli ne stignu u zdravstvenu ustanovu dovoljno brzo da bi mogli da prime ove tretmane.

Kako funkcioniše stimulacija mozga?

Tehnika HD C-tDCS zasniva se na postavljanju više elektroda na površinu glave, preko kojih se u precizno određenu regiju mozga šalje blaga električna struja. Cilj je da se deluje na područja zahvaćena smanjenim protokom krvi.

Iako se transkranijalna stimulacija već koristi u tretmanu pojedinih neuroloških i psihijatrijskih poremećaja, istraživači su primetili da električna stimulacija može da utiče i na cerebralnu cirkulaciju. Na osnovu toga razvijena je pretpostavka da bi ova metoda mogla da poboljša protok krvi u ugroženim delovima mozga i sačuva takozvanu penumbru - zonu moždanog tkiva koja je ozbiljno ugrožena, ali još nije nepovratno oštećena.

Rezultati pilot studije

U početnoj fazi istraživanja učestvovalo je deset pacijenata sa akutnim ishemijskim moždanim udarom. Svi su primljeni u zdravstvenu ustanovu u roku od 24 sata od nastanka simptoma i nisu bili kandidati za standardne terapijske procedure.

Sedam ispitanika primilo je aktivni HD C-tDCS tretman, dok je kod tri osobe primenjena simulirana stimulacija. Uz pomoć naprednih hemodinamskih snimanja mozga precizno su identifikovana područja sa smanjenim protokom krvi, nakon čega je stimulacija usmerena upravo na te regije.

Prednost ove tehnologije ogleda se u mogućnosti preciznog fokusiranja električnog polja na ciljano područje, čime se povećava efikasnost delovanja i smanjuje uticaj na okolno tkivo.

Očuvanje moždanog tkiva i poboljšanje protoka krvi

Najznačajniji nalaz studije odnosi se na očuvanje penumbre. Kod pacijenata koji su primili aktivni tretman zabeleženo je prosečno očuvanje 66 procenata ugroženog moždanog tkiva tokom prvih 24 sata nakon moždanog udara.

Istovremeno, kod osoba iz kontrolne grupe nije registrovano očuvanje penumbre, što ukazuje na značajnu razliku između dve grupe.

Dodatne analize pokazale su i poboljšanje protoka krvi u tretiranim regijama mozga neposredno nakon stimulacije. Efekat je bio izraženiji kod ispitanika koji su primili veću dozu od 2 miliampera u odnosu na one kod kojih je korišćena doza od 1 miliampera.

Za razliku od toga, kod kontrolne grupe primećen je dalji pad cerebralne perfuzije, što dodatno ukazuje na mogući biološki efekat stimulacije.

Potencijalna zaštita mozga od daljeg oštećenja

Naučnici smatraju da neuroprotektivni efekat ove metode može da bude posledica nekoliko mehanizama. Pretpostavlja se da električna stimulacija utiče na procese koji doprinose oštećenju nervnih ćelija nakon moždanog udara, uključujući inflamaciju, ekscitotoksičnost i programiranu ćelijsku smrt.

Pored toga, stimulacija može da podstakne širenje krvnih sudova i poboljša kolateralnu cirkulaciju, odnosno dotok krvi alternativnim putevima ka ugroženim delovima mozga.

Mogućnost primene u hitnim situacijama

Tokom istraživanja pokazalo se da je proceduru moguće bezbedno sprovesti i u uslovima hitnog zbrinjavanja. Pacijenti su dobro podneli tretman, bez značajnijih komplikacija povezanih sa stimulacijom.

Zbog neinvazivne prirode metode, stručnjaci smatraju da bi u budućnosti ona mogla da bude primenjena veoma rano nakon nastanka moždanog udara, čak i tokom transporta pacijenta do bolnice.

Takav pristup mogao bi da produži vreme tokom kojeg moždano tkivo ostaje vitalno i poveća šanse za uspešno lečenje kod osoba koje čekaju uklanjanje ugruška ili nisu kandidati za postojeće terapijske procedure.

Potrebna su veća klinička istraživanja

Iako su prvi rezultati ohrabrujući, stručnjaci naglašavaju da je reč o maloj pilot studiji i da je prerano donositi konačne zaključke o efikasnosti ove metode.

U planu su obimnija multicentrična istraživanja u kojima će učestvovati vodeće američke medicinske institucije, uključujući Univerzitet Džons Hopkins, Univerzitet Djuk i Univerzitet Pensilvanije. Cilj budućih studija biće detaljna procena bezbednosti, optimalne doze i stvarnog kliničkog efekta HD C-tDCS terapije.

(eKlinika.rs)