Ako dezinfikujete ruke alkoholom ne mora da znači da ste ubili sve mikrobe: Zašto su nekad bolji voda i sapun?

Alkohol za dezinfekciju kože i ruku smanjuje broj mikroorganizama, ali njegova efikasnost zavisi od sastava preparata i načina primene. U antiseptičkim preparatima najčešće se koriste etanol i izopropanol. Oni deluju tako što menjaju strukturu proteina mikroorganizama i narušavaju njihove važne funkcije.

Kako alkohol za dezinfekciju deluje na mikroorganizme

Alkohol ne uništava sve uzročnike infekcija i ne obezbeđuje sterilnost kože. Deluje protiv mnogih bakterija i virusa, ali ne uništava bakterijske spore. Zbog toga alkoholna dezinfekcija ima ograničenja koja su važna pri izboru odgovarajućeg sredstva.

Pranje ruku i primena alkoholnog sredstva imaju različite uloge u održavanju higijene. Sapun i voda uklanjaju nečistoće i mikroorganizme, dok alkoholni preparat prvenstveno uništava ili inaktivira određene mikroorganizme na koži. U svakodnevnim uslovima pranje ruku predstavlja najbolji izbor u većini situacija.

Koja koncentracija alkohola je odgovarajuća za dezinfekciju ruku

Kada sapun i voda nisu dostupni, naučnici preporučuju sredstvo za ruke sa najmanje 60 odsto alkohola. Podatak o koncentraciji nalazi se na deklaraciji proizvoda. Važno je da preparat bude namenjen primeni na rukama.

Veća koncentracija alkohola ne znači automatski bolju dezinfekciju. Voda u rastvoru doprinosi promeni strukture proteina, pa apsolutni etanol slabije uništava bakterije od odgovarajućih mešavina alkohola i vode. Prema podacima CDC, optimalna koncentracija za baktericidno delovanje alkoholnih rastvora uglavnom je između 60 i 90 odsto.

Sredstva za čišćenje površina i dezinfekcione maramice za predmete nisu namenjeni higijeni ruku. Njihova primena na koži može da izazove iritaciju. Pre upotrebe proverite namenu proizvoda i sledite uputstvo proizvođača.

Kako se alkoholno sredstvo pravilno nanosi na ruke

Nanesite količinu preparata koju proizvođač preporučuje za jednu primenu. Rasporedite sredstvo po dlanovima, nadlanicama i svim površinama prstiju. Posebnu pažnju posvetite palčevima, vrhovima prstiju i prostorima između njih, koji često ostaju nedovoljno pokriveni.

Trljajte ruke dok se preparat potpuno ne osuši. Prema smernicama CDC, to obično traje oko 20 sekundi, uz poštovanje uputstva konkretnog proizvoda. Nemojte da brišete ili ispirate sredstvo pre nego što se osuši, jer tako možete da smanjite njegovu efikasnost. Kada su ruke vidljivo prljave ili masne, operite ih sapunom i vodom. Pranje je bolji izbor i posle korišćenja toaleta, kao i pre jela. Alkoholno sredstvo ne uklanja pouzdano štetne hemikalije, poput pesticida i teških metala.

Šta klinička studija pokazuje o alkoholnoj dezinfekciji ruku

U randomizovanoj kliničkoj studiji objavljenoj u časopisu BMJ istraživači su uporedili utrljavanje alkoholnog rastvora sa pranjem ruku antiseptičkim sapunom tokom rutinske nege pacijenata. Pratili su smanjenje bakterijske kontaminacije ruku zdravstvenih radnika. Cilj je bio da procene efikasnost ova dva postupka u kliničkim uslovima.

Medijana smanjenja bakterijske kontaminacije iznosila je 83 odsto posle primene alkoholnog rastvora. Posle pranja antiseptičkim sapunom iznosila je 58 odsto. Razlika je bila statistički značajna, što je u uslovima ovog istraživanja išlo u prilog alkoholnom preparatu.

Ovi rezultati odnose se na bakterijsku kontaminaciju ruku, pa ne predstavljaju direktan dokaz o smanjenju broja infekcija. Nalaz zato ne treba da tumačimo kao preporuku da alkohol zameni svako pranje ruku. U zdravstvenim ustanovama alkoholna sredstva imaju prednost u većini kliničkih situacija kada ruke nisu vidljivo zaprljane, dok određene okolnosti zahtevaju pranje sapunom i vodom.

Dezinfekcija kože alkoholom: razlika između neoštećene kože i rane

Alkoholni antiseptici koriste se za pripremu neoštećene kože pre određenih medicinskih postupaka. Smernice Svetske zdravstvene organizacije za rutinsko uzimanje krvi navode primenu tupfera sa 70 odsto alkohola i sušenje kože pre uboda. Izbor antiseptika i postupak primene zavise od vrste intervencije i odgovarajućeg medicinskog protokola.

Otvorena rana zahteva drugačiju negu od neoštećene kože. Alkohol može da izazove peckanje na oštećenoj koži, pa sredstvo za dezinfekciju ruku ne treba da služi za ispiranje posekotina. Za malu posekotinu ili ogrebotinu NHS preporučuje ispiranje čistom vodom i zaštitu odgovarajućim zavojem, a kod sve jačeg bola, crvenila, otoka ili pojave gnoja potreban je pregled.

Preparati sa sastojcima koji omekšavaju kožu često se bolje podnose, a kreme za ruke mogu da ublaže suvoću povezanu sa higijenom. Ipak, alkoholni preparati su zapaljivi, pa ih čuvajte dalje od izvora toplote i plamena i sačekajte da se ruke potpuno osuše pre približavanja vatri. Deca treba da ih koriste uz nadzor odraslih kako bi se sprečilo gutanje sredstva.

(eKlinika.rs)