Slušanje muzike pokreće ispoljavanje emocija što je uvek dobro za psihičko zdravlje Foto: Shutterstock
Rezultati jedne nove studije pokazuju da su takozvani „soft“ pop i hevi metal iz 80-ih godina dva najidealnija žanra koja utiču na spuštanje krvnog pritiska, sređuju ubrzani rad srca i smanjuju nervozu.
Istraživači turske kompanije Vera Klinik tragali su za vezom između muzike, stresa i gubitka kose, a istraživanje je sprovedeno na 1.540 učesnika. Volonteri, uzrasta od 18 do 65 godina, slušali su više žanrova muzike na jednoj poznatoj muzičkoj platformi, a ujedno su im mereni pojedini parametri koji određuju nivo stresa.
Rezultati su pokazali da je plejlista engleske tv emisije “It’s a Sin”, na kojoj se uglavnom nalaze hitovi iz 80-ih, bila definitivno najbolja za smanjivanje nivoa stresa. Kod 36 odsto korisnika, rad srca je doveden u red, dok je kod čak 96 odsto merenje pokazalo spuštanje visokog krvnog pritiska.
Na drugoj plejlisti, “Heavy Metal Classics”, brojke su takođe bile afirmativne i iznosile su 18 odsto smanjenja za ubrzani rad srca i 89 odsto za visoki pritisak.
Istraživači kažu da rezultati možda mogu da deluju iznenađujuće, ali samo „na prvu loptu“. Međutim, sa medicinske strane oni imaju mnogo smisla. Pop hitovi iz 80-ih donose osećaj pozitivne nostalgije koju mnogi osećaju i danas. Uglavnom opuštajući, emotivan i optimističan zvuk doprinosi lučenju endorfina i serotonina, zbog čega se ljudi osećaju srećnije i mirnije.
Kada je o hevi metalu reč, utvrđeno je da ova energična, brza i ekspresivna muzika može da pomogne slušaocima da kanališu i iskažu sopstvena osećanja, a to je, kažu naučnici, uvek dobro, smirujuće i oslobađajuće.
Dok slušanje metala može da pomogne u smanjenju stresa, ispostavilo se da ipak postoji situacija u kojoj nije dobro slušati ga – ako vozite. Jedna studija je pokazala da kada ovaj muzički žanr dopire iz zvučnika, to je obično uz pojačani nivo buke, jer ova muzika i ne može da se sluša tiho. Iz nekog razloga, prepuštajući se na ovaj način iskazivanju emocija, ljudi su skloniji da neodgovornije voze i popušta im pažnja, zbog čega dolazi do saobraćajnih nezgoda.
Analizirajući muzičku arhivu The Million Song Dataset, naučnici su konstatovali i da su pesme novog vremena „postale glasnije i homogenizovanije u smislu akorda i melodija”.
Uzorak je bio prilično reprezentativan i uključio je čak 464.411 pesama kako bi naučnici „koristili dinamičke procese na kompleksnim umreženim sistemima, ustanovili veze i pronašli statističke obrasce” koji su ovo i potvrdili. Zaključeno je takođe da muzički producenti i tehničari “čine muziku sve glasnijom jer ona tako zvuči novije i modernije”.
Takođe, ona je i jednoličnija što smeta formiranju dobrog ukusa i kritičkog mišljenja, a percepcija modernog slušalačkog tela se znatno smanjila: već posle 2 i po minuta slušanja ove muzike, ljudi ostaju bez strpljenja i traže nešto novo. Neki, doduše, slušaju jedino tu, jednoličnu vrstu muzike i nisu zainteresovani ni za jednu drugu, i to bi moglo biti predmet nekih novih, važnih i psiholoških i socioloških studija.