Suplementacija „na svoju ruku” može da se završi i bolničkim lečenjem, upozorava kardiolog dr Milena Pandrc

Lako dostupni suplementi sve su popularniji način lečenja na "svoju ruku" i verovanja da jedna tableta može da reši sve zdravstvene probleme. Da situacija nije baš tako idilična kako zamišljamo upozoravaju nas lekari, koji se u kliničkoj praksi sreću i sa pacijentima koji su zbog pogrešne suplementacije završili na bolničkom lečenju. Posebno osetljive kategorije su hronični pacijenti, a moguće je da neki suplementi sadrže i značajne nivoe teških metala. Stručnjaci napominju da bi suplementacija trebalo da se primenjuje samo ako nam je dokazano potrebna, u određenim dozama, tokom jednog perioda i uz obaveznu konsultaciju i praćenje zdravstvenog radnika. Lekari ističu da je suplementacija nekada neophodna, na primer kod laboratorijski dokazanog nedostatka nekog vitamina ili minerala.

Obavezno je propisivanje od strane lekara

Od bolesti srca i krvnih sudova, prema zvaničnim podacima „Batuta“ tokom 2024. godine u Srbiji je umrla 46.841 osoba, kardiovaskularne bolesti sa učešćem od 47,7 odsto u svim uzrocima smrti, su i pored svih napora stručnjaka i dalje vodeći uzrok umiranja u Srbiji. U nadi da će uspeti da lakše kontrolišu bolest mnogi pacijenti počinju da koriste suplemente. Lekari napominju da dobar deo pacijenata veruje da je to što uzimaju određeni suplement, manje bitno i čak nevažno, pa i ne prijave doktoru da pored lekova piju i određene suplemente.

Preporučujemo

- Suplementi su dodaci ishrani koji služe kao dopuna svakodnevnom unosu hranljivih materija, kao što su proteini, vitamini, minerali, amino i omega-3 kiseline, biljni ekstrakti, probiotici, kada ishrana nije dovoljna, što je najčešće kod pacijenata sa hroničnim bolestima, starih i dece. Suplementi predstavljaju prirodne ili sintetičke koncentrovane oblike vitamina, minerala, vlakana, amino kiselina, biljaka i drugih supstanci, a njihova sigurnost varira u zavisnosti od odnosa pomoćne i aktivne supstance u preparatu. Obavezno je propisivanje od strane lekara, provera kvaliteta i doziranja preparata, jer mogu nositi rizike od predoziranja ili interakcija sa drugim lekovima - kaže za portal eKlinika kardiolog docent dr sc med Milena Pandrc.

U čemu je razlika između suplemenata i lekova?

U suplemente ubrajamo vitamine A, C, D, E, K, B-kompleks (B1, B2, B3, B6, B12, folna kiselina), minerale (kalcijum, magnezijum, cink, gvožđe, selen, jod, kalijum, natrijum), makronutrijente, derivate proteina (surutka, kazein). Suplementacija postoji i za kreatin, BCAA (amino kiseline razgranatog lanca), omega-3 masne kiseline, biljne ekstrakte- fitonutrijente (kurkuma, đumbir, ginseng, ehinacea, zeleni čaj), probiotike (lactobacillus, bifidobacterium), ostalo (kolagen, koenzim Q10, vlakna), objašnjava dr Pandrc i dodaje da postoje bitne razlike između suplemenata i lekova

- Dodatna razlika između lekova i suplemenata je kontrola kvaliteta, nažalost na štetu suplemenata. Da bi lek izašao na tržište, farmaceutske kuće moraju da dokažu da lek nije akutno opasan po život, da deluje protiv bolesti za koju je namenjen, da je odnos rizika i koristi povoljan, te da se navedu sve moguće neželjene reakcije u okviru liste koji se nalazi u kutiji zajedno sa lekom. Suplementi, s druge strane, moraju samo da pokažu da nisu akutno otrovni, to jest da ljudi neće biti otrovani ubrzo nakon što ih uzmu. Ne moraju da postoje studije u prilog istinitosti te tvrdnje, kao ni praćenje zdravlja korisnika i upozorenje na moguće probleme. Mi u suštini, za većinu suplementa nemamo podatke o posledicama (da li izazivaju rak, da li i kako utiču na razvoj ploda u materici, da li proizvode dugoročne ili hronične bolest). A uzimaju se olako, bez razmišljanja. Sem navedenog, mnogi suplementi, pogotovo biljni, često sadrže značajne nivoe teških metala. Ljudi koji završe u bolnici zbog suplemenata često tamo stignu upravo zbog interakcija za koje nisu znali, kao što je u gore navedenom slučaju - naglašava kardiolog dr Milena Pandrc.

Suplementi ribljeg ulja i kardiovaskularne bolesti

Dr Pandrc izdvaja suplementaciju ribljim uljem kao čestu dopunsku terapiju kod kardiovaskularnih bolesti

- Suplementi sa ribljim uljem bogati su omega-3 kiselinama, koje se sastoje od mešavina više različitih masnih kiselina, koje se kao nestabilne lako oksidišu (užegnu), zato se čuvaju u takozvanom hladnom lancu od proizvodnje do upotrebe. Dokazan je, ipak, pozitivan uticaj na kardiovaskularno zdravlje samo za jednu specifičnu masnu kiselinu iz ribljeg ulja, EPA (Eikozapentaenoinska kiselina). Kako bi bila efikasna morala bi da se uzima velika koncentracija visokoprečišćene EPA. Prema podacima iz kliničkih studija, suplementi EPA smanjuju rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti za 7 odsto, kod koronarne bolesti srca za 14 odsto i od infarkta miokarda za 15 odsto - precizira dr Pandrc.

Folna kiselina i Q10

Suplementi folne kiseline takođe su pokazali uticaj na smanjenje rizika od moždanog udara za 16 odsto, dok je koenzim Q10 smrtnost od svih uzroka smanjio za 32 odsto kada su u pitanju pacijenti sa srčanom slabošću, kaže dr Pandrc.

-Postoje naravno i suplementi koji su apsolutno neophodni u specifičnim situacijama. Recimo, osobe koje prate vegansku ishranu treba da suplementiraju vitamin B12, kalcijum, i u većini slučajeva gvožđe, jer je potpuno biljnom ishranom teško dobiti dovoljno tih nutrijenata bez preteranog unosa kalorija. Isto važi i za one koji imaju laboratorijski pokazan nedostatak nekog vitamina ili minerala - naglašava dr Milena Pandrc.

U drugom delu intervjua sa dr Milenom Pandrc biće više reči o mogućim inetakcijama suplemenata i najčešćih lekova u kardiologiji. Čućemo da previlike doze jednog suplementa mogu da dovedu do pada krvnog pritiska, oštećenja jetre. Doktorka će izdvojiti i suplemente koji mogu da imaju i značajne koristi za vitalnost i zdravlje.

(eKlinika)