Kalorična hrana sa dosta soli, smanjen unos pitke vode ili nasledni faktori neki su od uzroka nastanka peska i kamena u bubregu. Taj kamen, dimenzija svega par milimetara, može izazvati jake bolove, koje pacijenti opisuju kao porođajne. U najtežim slučajevima, može doći do propadanja funkcije bubrega, a nekada se problem rešava samo povećanim unosom vode.
Kamen u bubregu je, kako naglašavaju stručnjaci podmuklo oboljenje. Može se desiti da pacijenti, godinama, nemaju nikakve znake bolesti, sve dok kamen delimično ili sasvim ne zapuši mokraćni kanal ili sam krene od većeg fizičkog napora. Prema nekim statistikama, ovo je bolest koja napada i decu i starije ljude, beleže se slučajevi bolesti u četvrtoj godini i u desetoj deceniji života.
Kamen u bubregu je čvrsta kalcijumska struktura nalik kamenčiću koja se može se stvarati u mokraćnim kanalima i bubrezima. Doktori, pojavu kamenčića u bubregu, stručno zovu nefrolitijaza, pojavu kamenčića u mokraćnim putevima označavaju kao urolitijazu, dok se uretrerolitijom zove pojava kamenčića u mokraćovodu.
– Nekad kamen može da se zaustavi u mokraćnom kanalu, napravi svoje gnezdo i ne pomera se dalje. Tada dolazi do zastoja mokraće jer kamen u mokraćnom kanalu ne dozvoljava da urin iz tog bubrega izlazi. Bubrežni kanali se šire što dovodi do uništavanja mesa bubrega, koje predstavlja fabriku za rad bubrega. Tako se uništava i funkcija bubrega, smatra se da već posle mesec dana, u slučaju da kamen zatvori mokraćni kanal dolazi do propadanja funkcije bubrega. Sve ovo se može desiti bez ikakvih simptoma, pa pacijenti i ne znaju da im je bubreg propao – kaže za ekliniku urolog dr Zoran Brkić.
Strukture manje od 5 milimetara zovu se pesak. Tegobe kod kamena, koji miruje u bubregu, su povremen tup bol u slabinama, koji se može pogrešno protumačiti kao bol poreklom od kičmenog stuba.
– Pesak ili kamen u bubregu uglavnom se spontano eliminiše. Taj izlaz kamena ili peska iz bubrega i prolazak kroz mokraćni kanal izaziva bubrežnu bol ili renalnu koliku. Bol je jakog intenziteta tipa probadanja i upoređuje se sa porođajnim bolovima, praćen je slabošću, malaksalošću, povraćanjem, ponekad i temperaturom i otežanim i bolnim mokrenjem sa krvavim urinom – objašnjava dr Brkić.
Bolovi kod eliminacije kamena ili peska iz bubrega su različitog intenziteta. Umereni do srednje teški, obično se i bez lekarske pomoći smiruju tabletama protiv bolova. Doktor Brkić savetuje mirovanje i utopljavanje, uzimanje toplih napitaka, kao na primer uvinog čaja.
– Ako su bolovi jakog intenziteta oni se neće smiriti uz navedenu terapiju. U tom slučaju pacijent treba da se obrati lekaru, koji će mu dati infuziju sa sredstvima protiv bolova koja se daju direktno u venu ili eventualno u mišić – dodaje doktor.
Urin je tečnost puna otpadnih produkata rada jedne mašine koja se zove ljudski organizam. Opšte je prihvaćeno da je glavni preduslov za stvaranje peska ili kamena u bubregu visok stepen zasićenosti urina otpadnim produktima rada organizma, tako da urin može biti nezasićen, zasićen i prezasićen otpadnim materijama od kojih je velik broj minerala, navodi doktor.
– Urin koji je prezasićen mineralima podložan je skupljanju kristala (minerala), pa dolazi do sljepljivanja kristala i stvaranja osnove za nastanak kamena. Prvo nastaje pesak, a spajanjem čestica peska kamen. Razlog nastanka peska i posle kamena bubrega je prezasićenost urina mineralima ili kristalima, to jest, stanje gde urin ima malo vode, a puno otopljenih mineralnih soli uz poremećenu ph vrednost – navodi dr Brkić.
Kamen u bubregu je relativno česta bolest. Tako je učestalost nastanka kamenaca urotrakta kod muškaraca oko 12 odsto a kod žena oko 7 odsto.
Dijagnostika kamena ili peska u urotraktu danas je vrlo jednostavna i radi se rutinski ultrazvučnim pregledom. Doktor objašnjava, da je ovo osnovni tip pregleda koji se može se još nadopuniti sa snimanjem na skeneru – CT. Uz danas dostupne neinvazivne metode, bolest se uspešno leči, pa mali broj bolesnika zahteva klasičnu hiruršku metodu.
Uočeno je da neke životne navike, slana hrana, uz mali unos pitke vode pogoduju razvoju bolesti. Pa su tako, na primer, problemi sa kamenom ili peskom u bubregu, učestaliji tokom letnjih meseci, što potvrđuje i dr Brkić.
– Razlog je manjak tečnosti u organizmu, koji se leti uveliko gubi znojenjem i disanjem. Ukoliko se ne unosi dovoljno tečnosti u toku dana, postoji minus vode u organizmu i dolazi do stvaranja prezasićenog urina, mineralnim solima koje su osnova za stvaranje peska – kaže doktor.
Kao i kod svih bolesti najbitnija je prevencija, doktor opominje da se moraju uzimati adekvatne količine vode, ne manje od 1,5 litara.
-Vrlo je bitno i šta piti, greška je uzimati samo gazirana pića ili kiselu vodu, jer tako stvaramo prezasićenu mokraću sa kristalima. Iz istog razloga, se ne preporučuje, previše soli u hrani- kaže Brkić.
Mnogi će na savet – pijte više vode, možda odmahnuti glavom uz navode da je i voda zagađena. Zato smo pitali doktora da preporuči najbolju vodu.
– Česmovača sigurno nije zagađena, ali se ne preporučuje kao jedini izvor tečnosti, jer ova naša ima puno otopljenih mineralnih soli i spada u skup takozvanih, tvrdih voda. Najgore je popiti samo dve do tri šolje česmovače na dan, što veliki broj pacijenata i radi. Česmovača se može piti, ali uz nju treba uzeti u toku dana i šolju uvinog čaja i litar neke druge vode. Cilj je da se stvori bazna sredina u urinu, a to se postiže pijenjem uvinog čaja i voda koje imaju visoku ph vrednost, bazna sredina ne dozvoljava kristalizaciju i spajanje minerala i samim tim nastanak peska ili kamena – kaže dr Brkić.
On objašnjava da je moguće da u vremenima kada su ljudi pili vodu iz bunara bilo i manje kamena i peska u urinu.
-To je bila kišnica koja je meka voda, to jest voda koja ima malo otopljenih mineralnih soli i kao takva manje je pogodna za stvaranje kamena i peska. Tačne podatke nemam, ali sigurno je bilo manje peska ili kamena u bubregu kod ljudi, dok se pila takva voda – kaže dr Brkić.