Praćenje kako napreduje problem hoda kod ljudi obolelih od multipla skleroze može da bude izazov kod osoba starijih od 50 godina, jer to zahteva od kliničara da razlikuju probleme povezane sa ovom bolešću i drugim problemima vezanim za starosnu dob. Kako bi zdravstvenim radnicima olakšali praćenje razvoja bolesti kod određene osobe, naučnici su se okrenuli veštačkoj inteligenciji i kreirali softverski program koji integriše podatke o hodu s ciljem da unaprede alate koji se koriste za predviđanje napretka bolesti.
Pomoć pri hodanju potrebna 15 godina od dijagnoze
Nova studija o ovom pristupu, koju su vodili Rachneet Kaur, diplomirani student sa University of Illinois, profesor kineziologije Manuel Hernandez i profesor industrijskog i preduzetničkog inženjerstva i matematike Richard Sowers, nedavno je objavljena je u časopisu Institute of Electrical and Electronics Engineers Transactions on Biomedical Engineering.
Multipla skleroza može se predstavi na više načina kod otprilike 2 miliona ljudi na svetu, a problemi sa hodanjem čest su simptom. Otprilike, polovini pacijenata, kako se navodi u novoj studji, potrebna je pomoć pri hodanju u roku od 15 godina od početka bolesti.
Softverska tehnika dobro uočava skrivene promene hoda
– Želeli smo da steknemo osećaj interakcije između starenja i istovremenih promena povezanih sa multipla sklerozom, kao i da saznamo da li možemo da pravimo razliku između tih promena kod starijih osoba sa ovom bolešću. Izgleda da softverska tehnika posebno dobro radi na uočavanju složenih skrivenih promena u performansama. Pretpostavili smo da bi ove tehnike analize mogle da budu korisne i u predviđanju naglih promena hoda kod osoba sa multipla sklerozom – objasnio je profesor kineziologije Manuel Hernandez.
Eksperiment na traci za trčanje
Koristeći pokretnu traku za trčanje, tim je prikupio podatke o hodu od 20 odraslih sa multipla sklerozom i 20 starijih osoba iste težine, visine i roda, ali bez bolesti. Učesnici su koračali normalnim tempom do 75 sekundi, dok je specijalizovani softver hvatao, beležio događaje u hodu, odgovarajuću snagu reakcije i položaje centra pritiska tokom svake šetnje. Na osonovu zabeleženih podataka istraživački tim je u koraku izdvojio prostorne, vremenske i kinetičke karakteristike svakog učesnika kako bi ispitao varijacije u hodu.
„Dijagram leptira“ povezan sa neurološkim funkcijama
Promene u različitim obeležjima hoda, uključujući karakteristiku podataka koja se naziva „dijagram leptira“, pomogle su timu da otkrije razlike u obrascima hoda između učesnika studije. Dijagram je ime dobio po krivulji u obliku leptira, stvorenoj iz ponovljene putanje centra pritiska za višestruke neprekidne korake tokom hodanja i povezan je sa kritičnim neurološkim funkcijama, naglašava se u studiji.
Marker procene za medicinske radnike
– Proučavamo efikasnost okvira za softverski program zasnovan na dinamici hoda kako bismo klasifikovali korake starijih osoba sa multipla sklerozom od zdravih ljudi iz kontrolne grupe. Ova predložena metodologija je napredak ka razvoju markera procene za medicinske radnike koji prate i predviđaju napredak bolesti starijih ljudi koji će verovatno imati pogoršanje simptoma u bliskoj budućnosti – istakla je Rachneet Kaur, dok profesor Sowers objašnjava da su biomehanički sistemi, poput hodanja, loše modelirani, što otežava uočavanje problema u kliničkom okruženju. Zbog toga su ovoj studiji pokušali da izvuku zaključke iz skupova podataka koji uključuju mnoga merenja svakog pojedinca, ali na manjem broju pojedinaca, zbog čega su potrebna ispitivanja koja će obuhvatiti veći broj učesnika.
