Foto: Shutterstock
Savremena biološka terapija, nada je za novi život za više od 1.000 pacijenata u Srbiji, koji se leče od teške astme. Skupu biološku terapiju, za sada prima manje od 100 njih, a veliki problem za sve je činjenica da ovaj vid lečenja teške astme nije na pozitivnoj listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije. Pacijenti traže da se biološka terapija nađe na pozivnoj listi i obezbedi za što više bolesnika s dijagnozom teške astme, kako bi svaka bolnica mogla da je primeni za pacijente sa svoje teritorije. Pojedini bolesnici, kojima je naporno da pređu i par stotina metara, trenutno putuju i dva puta mesečno u velike centre, kako bi dobili lek.
Pozitivna lista inovativnih lekova, koja spasava živote mnogih pacijenta, mogla bi da bude objavljena do kraja juna ili početka jula ove godine, kaže za eKlinika portal dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova – INOVIA.
Još nije poznato koji će se lekovi naći na pozitivnoj listi, a problem je i činjenica, kako kaže Trkulja, to što inovativni lekovi, tokom jednog dugog perioda, nisu uopšte dolazili na listu.
– Pozitivna lista je teško rešiva jednačina da svi budu zadovoljni. Sada imamo rupe u puno oblasti i potrebe za mnogo lekova, a sredstva su ograničena. Na raspolaganju je više novca, moglo bi i nekoliko desetina inovativnih lekova da dođe na listu, ali – i to nije dovoljno. U ovom momentu postoji zahtev da se na listi nađe oko 200 inovativnih lekova, to je zvanični podatak. Taj novac, koliko god bio veliki i dalje neće dati odgovor na problem, ne može se u toku jedne godine rešiti problem, koji nije rešavan 10 godina – kaže Trkulja.
Pacijenti, s druge strane, navode da im normalan život zavisi od biološke terapije. Predstavnik Udruženja obolelih od teške astme Goran Raškov kaže za eKlinika portal, da više ne oseća astmu otkako je počeo da koristi inovativne lekove.
– Pre biološke terapije nisam često mogao da govorim, jer bih se posle početka razgovora brzo zadihao, bio sam u stalnom iščekivanju kada ću morati ponovo da idem u bolnicu. Još mnogo ljudi čeka na ovu terapiju. Kada sam počeo da dobijam biološku terapiju život mi se iz korena promenio na bolje. Radim fizičke poslove, bavim se sportom, porodica i posao ne trpe. Osećam se kao da nemam astmu – poručuje Raškov.
Rukovodilac Klinike za opstruktivne bolesti pluća i akutne pneumopatije i Ambulante za tešku i nekontrolisanu astmu Instituta za plućne bolesti Vojvodine asist. dr sci. med. Sanja Hromiš navodi za eKlinika portal da je biološka terapija siguran lek za veliki broj obolelih od teške astme, ali i podseća da je ovaj vid lečenja bio potpuno nedostupan u Srbiji do 2018. godine.
S obzirom na to da se cene bioloških lekova mere stotinama hiljada evra, na godišnjem nivou, samo za jednu osobu, terapija je bila nedostižna za lično participiranje od strane pacijenata. Dr Hromiš navodi da su Vlada Srbije i Ministarstvo zdravlja, pokrenuli mnoge pozitivne procese, pa su danas, kako kaže, različiti biološki lekovi dostupni, uz posebna obrazloženja o neophodnosti njihove primene.
Terapija se za sada primenjuje u pojedinačnim centrima u Srbiji u Institutu za plućne bolesti Vojvodine, Klinici za pulmologiju u Kragujevcu, Klinici za pulmologiju u Beogradu, Klinici za alergologiju u Beogradu i Klinici za pulmologiju u Nišu, objašnjava doktorka.
– Postojanje centara za tešku astmu i posebnih timova lekara koji se specifično bave ovom problematikom potpuno je opravdano, jer je lečenje skupo, a selekcija i praćenje pacijenata mora biti pod nadzorom. Sa druge strane, treba uzeti u obzir činjenicu da se lekovi primenjuju jednom, a nekada i dva puta mesečno, što zahteva stalan dolazak pacijenata iz različitih delova naše zemlje. Bilo bi važno obezbediti da se selekcija pacijenata, kao i godišnje praćenje efekata lečenja ograniči na Centre za tešku astmu, a da se sama terapija primenjuje tokom godine u matičnim zdravstvenim ustanovama. Da bi se to dogodilo, potrebno je da se lekovi nađu na pozitivnoj listi kako bi svaka bolnica mogla da ih primeni za pacijente sa svoje teritorije. Ovakva organizacija bi smanjila troškove i obezbedila racionalniju upotrebu zdravstvenih resursa – ističe dr Hromiš.
Doktorka Hromiš objašnjava i da je teška astma dugo bila bolest sa neizvesnim tokom, bez prave perspektive i mogućnosti adekvatnog lečenja.
– Pojavom biološke terapije promenio se tok bolesti i budućnost ovih pacijenata. U svetu danas postoji veliki broj istraživanja koja treba da obezbede adekvatnu terapiju i za sve one pacijente koji u ovom trenutku ne mogu biti lečeni danas dostupnom terapijom. Poslednjih decenija uložen je ogroman napor i danas sa entuzijazmom možemo da kažemo da smo postigli dosta, a očekujemo još mnogo više. Teško je živeti sa nekontrolisanom astmom, stalno se bojati novog dana, promene vremena i raspoloženja, biti u strahu od životno ugrožavajućih pogoršanja, biti nemoćan da pomognete samom sebi – navodi dr Sanja Hromiš.
Ekonomska opravdanost lečenja teške astme je na strani biološke terapije terapije tvrdi doktorka.
–Ako izračunamo koliko koštaju standardni lekovi, propala školovanja, bolovanja, hospitalizacije i invaliditet, ali ako na papir stavimo izgubljene mladosti, propale porodice i svakodnevnu borbu za život, onda je ova korist nemerljiva – naglašava dr Hromiš.
Dr Sanja Hromiš objašnjava da je savremena terapija veoma delotvorna kod većine pacijenata sa teškom eozinofilnom astmom.
– Ubrzo nakon započinjanja lečenja dolazi do smanjenja simptoma i poboljšanja kvaliteta života. Kod većine pacijenata moguće je smanjiti opterećenje kortikosteroidima, a time i rizik za nastanak komplikacija i pojave pridruženih bolesti – navodi dr Hromiš.
Biološki lekovi ili kako se još zovu inovativni lekovi, imaju, kako nam objašnjava doktorka, potpuno drugačiji mehanizam dejstva od standardnih lekova za astmu.
– Deluju specifično, na tačno određene molekule koji su odgovorne za održavanje upale, blokiraju ih i na taj način blokiraju mehanizme koji dovode do loše kontrole bolesti. Radi se zapravo o genetski modifikovanim proteinima odnosno humanizovanim antitelima čija proizvodnja je sofisticirana i znatno skuplja od standardnih lekova. S obzirom na to da teška astma može biti uzrokovana različitim mehanizmima, danas postoje i različiti biološki lekovi koji ciljano deluju na specifične patofiziološke procese. Različiti pacijenti zahtevaju različite tipove biološke terapije pa je neophodno da sve grupe ovih lekova budu dostupne za lečenje – objašnjava sagovrnica eKlinike.
Patofiziološki mehanizmi, koji dovode do nastanka teške astme, mogu biti različiti, zbog čega se klinička slika i odgovor na lečenje razlikuje od pacijenta do pacijenta. Danas se teška astma, kako precizira dr Sanja Hromiš, deli na podtipove, koje nazivamo fenotipovima, na osnovu karakteristika bolesti, dominantnih upalnih markera i očekivanog odgovora na lečenje.
– Dva osnovna fenotipa teške astme su eozinofilna i neeozinofilna teška astma. Ovakva podela je važna, jer selektuje pacijente na one koje se mogu lečiti biološkom terapijom i one kod kojih ova terapija još uvek nije dostupna – pojašnjava dr Hromiš.
Eozinofili su ćelije koje imaju ulogu u imunološkom odgovoru organizma i pripadaju grupi belih krvnih ćelija. Dr Hromiš kaže da su kod oko 40 odsto pacijenata sa teškom astmom, eozinofili glavni krivci za teške simptome i pogoršanja. Porast broja eozinofila može biti uzrokovan prisustvom alergena, aerozagađenjem, virusnim infekcijama i drugim pokretačima.
-Kod pacijenata sa blažim oblicima bolesti, upalni odgovor se može kontrolisati standardnom antiupalnom terapijom, koja deluje nespecifično, smanjuje upalu i širi disajne puteve, čime se postiže kontrola bolesti. Kod pacijenata sa teškom astmom, standardna terapija nije dovoljno efikasna što dovodi do nagomilavanja eozinofila u disajnim putevima, oslobađaju se različite upalne supstance koje dalje pojačavaju upalu i uzrokuju ponovno nagomilavanje eozinofila. Ovaj proces se neprestalno ponavlja, bolest je stalno aktivna, progredira i stalno se pogoršava – navodi dr Sanja Hromiš.
Naša sagovornica ističe da do danas nisu poznati značajniji neželjeni efekti biološke terapije i da se ona može bezbedno i dugotrajno primenjivati.
–Pojedini lekovi, kao anti IgE terapija, se dokazano mogu bezbedno davati čak i u trudnoći. Još se ne zna koliko biološka terapija može modifikovati samu bolest, pa samim tim nije poznato ni koliko dugo će biti potrebno primenjivati ove lekove. Za sada znamo da je minimalna dužina lečenja pet godina, a literarni podaci ukazuju da prekid terapije može dovesti do ponovne pojave teških simptoma i pogoršanja – podseća dr Hromiš.
Bolest je komplikovana pa neki pacijenti, kako upozorava doktorka, iako imaju sve preduslove za lečenje, nemaju dobar klinički odgovor, simptomi i pogoršanja su i dalje prisutni, a bolest napreduje.
–Stoga se nakon započinjanja biološke terapije svi pacijenti pažljivo prate, a efekti lečenja se procenjuju jednom godišnje. Na ovaj način se obezbeđuje da ova skupa inovativna terapija bude zaista opravdana i primenjena kod dobro selektovanih pacijenata koji imaju evidentne koristi od njene primene – navodi dr Hromiš.
U Republici Srbiji ne postoje tačni epidemiološki podaci o prevalenci astme. Na osnovu ranijih istraživanja sprovedenih od strane Svetske zdravstvene organizacije i nekih naših manjih istraživanja, pretpostavlja se da od astme boluje od 3 do 5 odsto odraslih građana, dok je broj obolelih kod dece, kako navodi dr Hromiš, znatno veći.
-Epidemiološki podaci evropskih zemalja ukazuju da teška eozinofilna astma čini oko 1 odsto svih pacijenata sa astmom, što bi prevedeno u naše okvire značilo da trenutno u Srbiji ima oko 1300 obolelih adultnih pacijenata sa ovim fenotipom astme. Napominjem da su ove brojke aproksimativne i da nisu svi pacijenti sa teškom eozinofilnom astmom kandidati za biološku terapiju. Broj pacijenata koji se danas leči biološkom terapijom na celoj teritoriji Republike Srbije je manji od 100, što ukazuje na činjenicu da je terapija dostupna samo malom broju pacijenata. Ipak, načinjen je veliki korak unapred – naglašava dr Hromiš.
Teška astma je ozbiljna bolest koja zahteva visok nivo lečenja da bi ostala kontrolisana ili uprkos lečenju ostaje nekontrolisana. Bolest se do sada lečila visokim dozama inhalacionih kortikosteroida, a ova terapija je vremenom dovela do neželjenih efekata i razvoja pridruženih bolesti kao što su gojaznost, osteoporoza, šećerna bolest, katarakta, koje, kako ističu doktori, dodatno pogoršavaju zdravstveno stanje obolelih, dovode do razvoja invaliditeta i skraćenja životnog veka.