Mnoge kompanije počele su da prodaju suplemente za zdravlje štitne žlezde, jer, neki ljudi, sa poremećajima štitne žlezde, mogu da imaju nedostatak specifičnih hranljivih materija, a povećanje njihovog nivoa može biti od koristi. Međutim, uzimanje suplemenata takođe može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih rizika kod ljudi sa poremećajima štitne žlezde ili čak i kod onih kojima je ovaj organ sasvim zdrav. U svakom slučaju, pre uzimanja bilo kakvog suplementa, svaka osoba sa problemom štitne žlezde treba da se posavetuje sa svojim lekarom kako bi saznala koji mogu biti korisni za određene poremećaje štitne žlezde. Lekar može pomoći u identifikaciji tačne doze i utvrditi da li suplementi mogu uticati na rezultate testa krvi za štitnu žlezdu.
Potencijalno štetni sastojci
I u apotekama su dostupni suplementi koji se mogu kupiti bez recepta, sa oznakama na kojima se navodi da promovišu zdravlje štitne žlezde, na primer, dajući energiju ili setvrdi da mogu da pomognu pri gubitku težine. Međutim, prema istraživanju iz 2013. godine, većina ovih tvrdnji nema naučnu osnovu, a neki od proizvoda mogu da sadrže sastojke koji mogu biti potencijalno štetni za ljude sa određenim stanjima štitne žlezde. Kod ljudi sa zdravom štitnom žlezdom, uzimanje dodatnih hranljivih materija takođe može povećati rizik od komplikacija štitne žlezde.
Može li uzimanje suplemenata pomoći kod poremećaja štitne žlezde?
Prema Britanskoj fondaciji za štitnu žlezdu, nikakvi specifični dodaci ishrani ne mogu pomoći u lečenju poremećaja štitne žlezde. Najbolji način za unapređenje zdravlja štitne žlezde je slediti uravnoteženu ishranu, koja uključuje tačan nivo neophodnih hranljivih materija. Međutim, uzimanje dodatnih hranljivih materija u obliku suplemenata može pomoći u promociji zdravlja štitne žlezde kod nekih ljudi kojima je teško da prate uravnoteženu ishranu, uključujući:
– one koji se pridržavaju restriktivne dijete
– trudnice i dojilje
– osobe koje imaju problem štitne žlezde
– ljudi sa drugim osnovnim zdravstvenim stanjima.
Konzumiranje velikih količina nekih hranljivih materija može negativno uticati na zdravlje štitne žlezde, izazvati nuspojave ili imati opšte zdravstvene rizike. Sledeći nutrijenti, na primer, mogu uticati na zdravlje štitne žlezde na različite načine.
Nedostatak joda može izazvati poremećaj štitne žlezde
Ljudi sa zdravom štitnom žlezdom moraju imati odgovarajući nivo joda u telu. Preporučeni dnevni unos joda je relativno mali i iznosi 150 mikrograma (mcg) za osobe starije od 19 godina. Međutim, tinejdžerima i trudnicama je potrebna malo veća doza od 220 mcg. A dojiljama 290 mcg. Uzimanje previše joda u obliku suplemenata može izazvati hipotireozu, ili smanjenu aktivnost štitne žlezde, i hipertireozu, odnosno preaktivnu štitnu žlezdu. Kod ljudi sa hipotireozom i hipertireozom, uzimanje dodataka joda može biti nepotrebno ili potencijalno štetno. Lekari obično prepisuju lekove koji sadrže hormone T3 i T4. Štitna žlezda koristi jod za stvaranje ovih hormona. Međutim, neki komercijalno dostupni suplementi sadrže veću dozu T3 i T4 od pouzdanog izvora nego što lekari propisuju, a to može dovesti do jatrogene tireotoksikoze, koja može biti fatalna.
Izvori joda koji su prirodno dostupni u hrani uključuju:
– alge
– grčki jogurt
– jaja
Alge
Osobe koje imaju problem sa štitinom žlezdom treba da izbegavaju suplemente i prirodne pojačivače koji sadrže alge. To bi moglo negativno uticati na funkciju štitne žlezde, a stručnjaci kažu da osobe sa bolestima štitne žlezde možda neće imati nikakve zdravstvene koristi od konzumiranja algi.
Selen
Telu je potreban selen za antioksidativnu funkciju i metabolizam hormona štitne žlezde. Nedostatak selena može dovesti do disfunkcije štitne žlezde. Međutim, prema pouzdanim izvorima Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH), nema dovoljno dokaza koji ukazuju na to da li dodaci selena mogu smanjiti rizik od poremećaja štitne žlezde, ali selen može može biti od koristi za ljude sa Hašimotovom bolešću. Međutim, previše selena kod ljudi koji ne pate od nedostatka, može izazvati različita stanja, poput hiperglikemije, ateroskleroze ili raka.
Hrana koja se smatra izvorom selena je:
– plodovi mora
– meso
– jaja
– mlečni proizvodi
– hleb
– žitarice
Cink
Telu je potreban cink za funkciju štitne žlezde. Cink igra ulogu u sintezi i metabolizmu tiroidnih hormona. Međutim, uzimanje previše cinka tokom dužih perioda može izazvati probavne simptome, dovesti do niskog nivoa bakra ili smanjenja imuniteta.
Dobri izvori cinka u ishrani su:
– kamenice/školjke
– crveno meso
– živina
– plodovi mora, poput rakova i jastoga
– obogaćene žitarice za doručak
Gvožđe
Anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa može izazvati hipotireozu. Ali, uzimanje previše gvožđa može biti uzrok toksičnosti, smanjiti apsorpciju cinka i stupiti u interakciju sa lekovima. Na primer, tablete gvožđa i multivitamini, koji sadrže gvožđe, mogu uticati na sposobnost tela da apsorbuje tiroksin. Neki ljudi sa hipotiroidizmom, gušom ili rakom štitne žlezde mogu uzimati tiroksin kao lek. Zbog toga neki lekari preporučuju da sačekate nekoliko sati nakon uzimanja tiroksina, pre nego što uzmete suplement gvožđa.
Nedostatak gvožđa može se korigovati ishranom, i to uz pomoć određenih namirnica:
– posno meso
– plodovi mora
– živina
– obogaćene žitarice za doručak
– pasulj
– sočivo
– spanać
– grašak
Vitamin D
Vitamin D je uobičajeni dodatak ishrani od pouzdanog izvora koji pomaže telu da reguliše proizvodnju kalcijuma i fosfata. Neke studije su pokazale moguće veze između niskog nivoa vitamina D u raku štitne žlezde i autoimunih bolesti štitne žlezde, poput Hašimotovog tiroiditisa i Gravesove bolesti. Međutim, ove veze nisu definitivne i istraživači su pozvani da urade dodatne studije koje bi ih potvrdile. Uzimanje previše vitamina D može se smatrati opasnim i dovesti do otkazivanja bubrega.
Osoba može uneti više vitamina D u svoju ishranu konzumiranjem sledeće hrane:
– masna riba
– ulje riblje jetre
Pojačana hrana, kao što su:
– mleko
– sok od pomorandže
– žitarice
Vitamin A
Vitamin A reguliše metabolizam hormona štitne žlezde i inhibira tireostimulišući hormon (TSH). Istraživači u recenziji iz 2017. ističu kritičnu ulogu koju vitamin A igra u funkciji štitne žlezde. Na primer, nedostatak vitamina A može pogoršati poremećaje štitne žlezde koji su se dogodili zbog nedostatka joda. Retinoidi, vrsta vitamina A, mogu negativno uticati na metabolizam joda.
Dijetetski izvori vitamina A su:
– goveđa džigerica
– losos
– zeleno lisnato povrće
– mlečni proizvodi
Suplementi za Hašimotovu bolest
Hašimotova bolest je autoimuni poremećaj koji je najčešći uzrok hipotiroidizma. Kod ove bolesti, antitela napadaju štitnu žlezdu, što dovodi do toga da ona ne može da proizvede dovoljno svojih hormona. Sledeći dodaci mogu podstaći zdravu funkciju štitne žlezde kod osobe sa Hašimotovom bolešću:
Selen: Studija iz 2018, otkrila je da bi davanje 200 mcg dodataka selena dnevno moglo smanjiti antitela štitne žlezde kod ljudi sa Hašimotom. Neželjeni efekti su takođe bili minimalni.
Mio-inozitol: Ovaj šećer pomaže funkciji štitne žlezde. Studija iz 2017. otkrila je da bi davanje ljudima sa Hašimotovim 600 miligrama (mg) mio-inozitola i 83 mcg selena moglo unaprediti zdravlje štitne žlezde.
Gvožđe: Ljudi sa Hašimotoom imaju veću verovatnoću da imaju nedostatak gvožđa, posebno žene tokom mentrszalnog perioda.
Fantasticno….ja sam saznala skoro da imam problem sa štitnom žlezdom….jos uvek sam u fazi ispitivanja, tako da su mi sve informacije, dobro dosle…hvala vam..