Srčani udar ne bira mesto i vreme i mogu ga isprovocirati razna stanja Foto: Shutterstock
Srčani udar ne bira mesto i vreme. Mogu ga isprovocirati stanja koja, u prvi mah, ne bismo doveli u vezu za srčanim oboljenjima. Nedostatak sna, migrena, obilan obrok, zagađenje vazduha, preterano uzbuđenje na fudbalskoj utakmici ili seks, nekad mogu biti povodi za infarkt. Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok obolevanja i umiranja u svetu i kod nas. Loše životne navike, nekontrolisanja stanja, vremenske prilike, mogu povećati rizik od infarkta. Prema nekim statistikama, od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji dnevno umre 147 ljudi.
Nedostatak kvalitetnog sna ne remeti samo radne sposobnosti, nego može povećati mogućnost od nastanaka srčanog udara. U jednoj studiji, otkriveno je da su ljudi koji su spavali manje od 6 sati tokom noći, imali dvostruko veću verovatnoću da dobiju srčani udar od osoba koje su spavale od 6 do 8 sati. Lekarima nije još do kraja jasno kako neispavanost dovodi do infarkta, ali znaju da manjak sna može povisiti krvni pritisak i dovesti do upale.
Smatra se da su osobe koje pate od migrene podložnije srčanom udaru. Pokazalo se da aure, zvukovi ili osećanja koja počnu pre migrene ima jaku vezu sa srčanim problemima.
Hladno vreme, odnosno niske temperature su šok za organizam. Boravak napolju u zimskim mesecima može dovesti do sužavanja arterija i otežati dotok krvi u srce. U uslovima velike hladnoće srce radi napornije kako bi obezbedilo toplotu telu. Lekari savetuju da se nekada ipak uzdržimo od sportskih aktivnosti na snegu.
Smatra se da su srčani udari učestaliji u delovima sveta gde je veće zagađenje vazduha. Osobe koje su izložene stalnom zagađenju vazduha imaju veće šanse da imaju začepljenje arterije i bolesti srca. A posebno opasno je u saobraćajnom špicu sedeti u kolima i nervirati se što nećete negde stići na vreme. Pokušajte barem da dobro zatvorite auto, kako biste sprečili prodor izduvnih gasova.
Dobro razmislite, ako ste već siti, da li ćete dosuti još jela u tanjir. Velike količine hrane u jednom obroku, podižu hormon stresa norepinefrina, raste krvni pritisak i broj otkucaja srca i tako se stvaraju uslovi za nastanak infarkta. Veoma masni obroci, takođe, mogu izazvati nagli skok masti u krvi i oštetiti krvne sudove i tako povećati mogućnost od srčanog udara.
Patnja, gnev, stres, samo su neki od okidača srčanih bolesti. Ipak, i preterana radost može nekada dovesti do opasnog stanja i uzrokovati srčani udar. Neočekivana iznenađenja, rođendani, svadbeno veselje, rođenje deteta… mogu previše uzbuditi čoveka i dovesti do infarkta.
Umerena fizička aktivnost je dobra za zdravlje srca, ali nemojte preterivati. Smatra se da je oko 6 odsto srčanih udara izazvano ekstremnim fizičkim naporom. Vežba je dobar način za oslobađanje od stresa, ali posebno je važno da ne preterujete kada ste ljuti ili uznemireni.
U situacijama kada se imuni sistem bori protiv virusa ili bakterija, prisutne su upale koje mogu oštetiti arterije i srce. Jedna studija tvrdi da osobe koje pate od respiratornih infekcija, imaju dva puta veći rizik da dobiju infarkt. Opasnost raste ako infekcija traje, na primer, nekoliko nedelja. Srčani udari su učestaliji i kod gripa.
Stručnjaci smatraju da osobe sa nekontrolisanom astmom imaju za 70 odsto veće šanse da dobiju srčani udar. Čak, iako, se koriste pumpice, postoji rizik. Često, osobe koje pate od astme zanemare simptome, kao što je stezanje u grudima, koje isto može biti nagoveštaj srčanog udara.
Srčani udari su učestaliji u jutarnjim satima. Mozak preplavljuje telo hormonima koji nam pomažu da se probudimo, a to dodatno opterećuje i srce. Dehidracija nakon dugog sna, takođe, može otežati rad srca i dovesti do problema.
Studije su pokazale da je učestalost srčanih udara, veća u delovima sveta izloženim prirodnim katastrofama kao što su zemljotresi, poplave, ali i teroristički napadi. Zanimljivo je da se nekada, dok traje vanredna situacija, ne javljaju srčani udari. Katastrofe, ipak, ostavljaju trag na kardiovaskularni sistem – jer infarkt je moguć i par godina posle krizne situacije. Zato pokušajte da se izborite sa stresom – dovoljno se odmarajte i budite fizički aktivni.
Kao i svi oblici fizičkog napora, seksualni odnosi, sapreviše uzbuđenja, dovode se u vezu sa srčanim udarima. Stručnjaci, ipak, kažu da je rizik za srčani udar minimalni ako ste u normalnoj kondiciji. Za većinu osoba, seks je bitan i zdrav deo života. Ipak, ako imate neke nedoumice razgovarajte s doktorom.
Profesionalni sport može biti okidač za srčani udar. U opasnosti, nekada mogu da budu i navijači. U Nemačkoj je, na primer, tokom Svetskog prvenstva u fudbalu 2006. zabeležen povećan broj infarkta srca.
Jedno piće dnevno može da bude nekada pomoćno sredstvo za očuvanje zdravlja. Veće količine alkoholnih pića nose sa sobom određene zdravstvene rizike. Moguće je da preterana konzumacija alkohola uslovi nastanak visokog pritiska, da podigne nivo loših masti u krvi i dovede do gomilanja kilograma. Svi ovi faktori mogu ugroziti zdravlje srca.
Kao i alkoholna pića i kafa ima svoj plus, a i minus. Kafa može usloviti rast krvnog pritiska i dovesti do srčanog udara, posebno ako je ne pijete svakodnevno. Jedna ili dve šoljice kafe neće vam naškoditi, ali ne preterujte s količinama.