Beta-glukani su tek od nedavno postali naširoko poznati i popularni kod nas, iako imaju dugu tradiciju upotrebe u medicini Dalekog Istoka. Prema definiciji, beta-glukani su šećeri koji se nalaze u ćelijskim zidovima bakterija, gljiva, kvasaca, algi, lišajeva i biljaka, kao što su zob i ječam. Najčešće se koriste smanjenje rizika od srčanih oboljenja i kod visokog holesterola, koriste se u različitim granama farmaceutske industrije, kao i u prehrambenoj industriji.
Beta-glukani korišćeni još u tradicionalnoj medicini Japana i Kine
– Proizvodi od žitarica i gljiva, kao glavni izvori beta-glukana, koriste se vekovima u medicinske i kozmetičke svrhe. U tradicionalnoj medicini Japana i Kine, medicinske pečurke se koriste kao izvor beta-glukana i proučavaju jako dugo, prvenstveno zbog njihovog imunomodulatornog delovanja. Međutim, prava uloga beta-glukana nije istraživana sve do početka 20. veka – priča za eKlinika portal profesor dr Tatjana Kundaković sa Katedre za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
Istraživanja beta-glukana tekla su nezavisno, ali otprilike u isto vreme, u Americi i Japanu, kaže profesorka Kundaković. Iako je zimozan (mešavina polisaharida iz kvasca), bio poznat još ranije kao imunomodulator (već od 1940. godine), uloga prisustva strukture beta-glukana u aktivnosti zimozana otkrivena je tek 1961. godine od strane naučnika Josepha Riggija i Nicholasa DiLuzioa sa Department of Physiology, University of Tennessee Medical Units, Memphis, Tennessee. Nezavisno od ove istraživačke grupe, u Japanu 1969. godine, Goro Chihara sa Nacionalnog centra za istraživanje raka u Tokiju i njegovi saradnici ispitivali su antitumorska svojstva beta-glukana i izolovali lentinan iz gljive šitake.
U medicinski fokus beta-glukani dolaze 1981. godine
– Struktura beta-glukana je veoma kompleksna, a koliko je teško izvršiti njenu identifikaciju pokazuje činjenica da je za određivanje strukture beta-glukana iz ćelijskog zida kvaščevih gljivica bilo potrebno više 20 godina. Posebno interesovanje za beta-glukan iz semena ovsa javilo se 1981. godine, nakon što je pokazano da ovsene mekinje dovode do snižavanje nivoa holesterola kod muškaraca sa hiperholestorelomijom – objašnjava prof. dr Kundaković.
Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) je 1997. godine saopštila da je ustanovljeno da 3 grama beta-glukana iz ovsa smanjuje apsorpciju holesterola iz hrane i smanjuje rizik od koronarne bolesti. Ova izjava je kasnije dopunjena i za druge proizvode od ovsa koji sadrže beta-glukane.
Beta-glukani potiču iz različitih izvora
Beta-glukani potiču iz različitih izvora – algi, gljiva, kvasca, ječma, ovsa… Izvedene su mnogobrojne kliničke studije koje su imale za cilj da utvrde uticaj beta-glukana na različita stanja kao što su upalna stanja, metaboličke bolesti, gojaznost, različite vrste tumora. Nakon ovih pionirskih istraživanja, nedavno je ispitivan uticaj kombinacije beta-glukana sa inaktiviranim kvascem sa selenom i cinkom kod dobrovoljaca vakcinisanih protiv gripa i covid 19.
Postoji više od 200 objavljenih kliničkih istraživanja koja objašnjavaju koliki je značaj beta-glukana, ali i dalje među naučnicima postoje nedomice oko njegovog terapijskog efekta.
– Beta-glukani su dijetna, rastvorna i fermentabilna vlakna koja se nalaze u bakterijama, žitaricama, gljivama i algama. Najveći značaj imaju beta-glukani iz žitarica (ječam, ovas) i jestivih (medicinskih) gljiva jer snižavaju nivo holesterola u serumu što dovodi do smanjenja rizika od arteroskleroze i bolesti srca. Pored toga, beta-glukani povećavaju viskozitet sadržaja u crevima i utiču na nivo postprandijalne glukoze i lučenje insulina. Takođe, beta-glukani mogu da utiču na motilitet creva i da ublaže digestivne tegobe, posebno opstipaciju – pojašnjava za čitaoce eKlinika portala profesor dr Tatjana Kundaković.
Kako navodi naša sagovornica, kao prebiotska vlakna, beta-glukani doprinose zdravom mikrobiomu u telu, stimulišući rast korisnih bakterija, smanjujući patogene i regulišući upale, kako bi se postigla ravnoteža u digestivnom traktu. Postoje različite strukture, vrste i izvori beta-glukana. U najbogatije izvore beta-glukana spadaju seme ovsa (od 3 do 8 grama beta-glukana u 100 grama ovsa) i seme ječma (od 2 do 20 gramau 100 grama ječma), dok druge žitarice imaju značajno manju količinu.
Beta-glukani utiču na redukciju telesne mase i produžavaju osećaj sitosti
Kod osoba sa metaboličkim sindromom, primena beta-glukana može da bude značajna, jer uzimanje rastvornih vlakana, na primer, dovodi do produženog osećaja sitosti, što može da utiče na redukciju telesne mase. Pored toga, ima podataka da uzimanje rastvornih vlakana utiče na snižavanje krvnog pritiska kod osoba sa hipertenzijom. U Japanu su izvedene posebne studije koje su bile fokusirane na imunomodulatorni efekat beta-glukana. Ispitivani su beta-glukani iz gljiva, kvasca i algi i ti beta-glukani su poznati kao imunostimulatori kod infektivnih bolesti i tumora, a koriste se kao dopunska terapija.
– Ovi efekti su pokazani u in vitro, in vivo, i u nekim kliničkim studijama. Imunomodulatorni efekat beta-glukana zavisi od brojnih faktora. Suplementacija pleuranom (nerastvoran beta-glukan iz gljive bukovače) tokom 3 meseca smanjuje pojavu respiratornih infekcija kod atletičara, dok rastvorni beta-glukan iz ovsa nema taj efekat, što ukazuje na značaj strukture beta-glukana na imunomodulatorni efekat – navodi dr Kundaković, dodajući da beta-glukan iz kvasca štiti od oksidativnog stresa.
Beta-glukani i imunitet
Beta-glukani imaju posebne receptore preko kojih se aktivira imuni sistem, tako da se mogu koristiti i tokom pandemije covid 19.
– Beta-glukani deluju na nekoliko receptora koji stimulišu aktivnost ćelija imunskog sistema. Što se tiče doza koje treba koristiti i dužine primene, situacija je još uvek nerazjašnjena. U humanim, kliničkim studijama, testirane (i preporučene) dnevne doze se kreću od 100 do 500 mg, kada se radi o stimulaciji imunskog sistema, a za snižavanje nivoa holesterola dnevna doza je 3 grama – otkriva za eKlinika portal profesor dr Tatjana Kundaković.
Beta-glukani i hronična terapija
U zavisnosti od izvora i namene, zavisi doziranje, način i dužina upotrebe beta-glukana. Naravno, kao i kod svakog dodatka ishrani treba paziti da li sme da se koristi u isto vrema kada i hronična terapija.
– Kada se govori o načinu primene, informacije zavise od izvora beta-glukana. Međutim, bez obzira na veliko interesovanje za beta-glukane, mnoge stvari su još uvek nepoznanica i mogu se zaključiti posredno. Uzimanje beta-glukana iz ovsa ili ječma, najmanje 4 grama beta-glukana na svakih 30 grama dostupnih ugljenih hidrata po porciji, kao dela obroka, doprinosi smanjenju porasta nivoa glukoze u krvi posle obroka – naglašava dr Kundaković.
Kada su u pitanju beta-glukani iz kvasca, na osnovu kliničkih studija, važe druge preporuke.
– Kvasac, S. cerevisiae, u dozi od 500 mg korišćen je u kliničkoj studiji koja je trajala 12 nedelja i bila je efikasna u prevenciji i ublažavanju simptoma gornjih disajnih puteva kod odraslih osoba. Kod dijareja se koristi ista doza od 500 mg. Kvasac sadrži tiramin, pa suplemente na bazi kvasca ne treba koristiti zajedno sa lekovima koji se koriste za lečenje depresije ili u slučaju prisutne Kronove bolesti. Moguće su reakcije preosetljivosti, gastrointestinalne tegobe. Beta-glukani iz kvasca spadaju u novu hranu i maksimalno dozvoljene količine beta-glukana iz kvasca u dodacima ishrani iznose 1,275 grama dnevno za decu stariju od 12 godina i odraslu populaciju, i 0,675 grama dnevno za decu mlađu od 12 godina – ističe dr Tatjana Kundaković.
Beta-glukani iz gljiva i pečuraka
Beta-glukani iz gljiva i pečuraka imaju svoju primenu i doze kako se koriste. Oni se najviše koriste kod različitih narušenih stanja imuniteta, kao što su kancer, HIV virus.
– Gljiva reiši se koristi u dozama od 500 mg do 1 grama, ali kod nekih stanja i u većim dozama. Neželjena dejstva koja se mogu javiti su vrtoglavica, suvoća usta, gastrointestinalne tegobe, iritacija na koži i slično. Moguće su interakcije sa antikoagulansima i drugim lekovima koji utiču na koagulaciju krvi, ukoliko se koriste veće količine ove gljive, kao i sa antihipertenzivima jer reishi može da dovede do snižavanja krvnog pritiska – objašnjava dr Tatjana Kundaković.
Lentinan, izolovani polisaharid iz šitake pečurke, po rečima naše sagovornice, koristi se intravenski u dozi od 2 do 10 mg kao adjuvantna terapija kod HIV virusa, za terapiju kancera, prvenstveno u Japanu, dok je doza od 8 g/dnevno tokom, 6 meseci korišćena u kliničkoj studiji za terapiju kancera prostate. Informacije o efikasnosti i bezbednosti primene tokom trudnoće i dojenja, kako navodi, još uvek nedostaju. Takođe, za primenu kod dece za sada nema dovoljno podataka.
Zajedničko dejstvo beta-glukana i drugih hranljivih materija
Beta-glukani pokazuju svoj potencijal u vremenskom periodu od oko mesec dana od početka uzimanja. Mogu da se kombinuju sa drugim hranljivim materijama, a s obzirom na to da su vlakna, treba ih odvojiti od uzimanja sa lekovima, jer mogu da ometaju resorpciju.
– Zdrav način života, fizička aktivnost, smanjenje stresa i pravilna ishrana su važni za jak imunitet. Prema dostupnim podacima, beta-glukan iz kvasca, u kombinaciji sa zdravom ishranom bogatom vitaminima C i D, može da stimuliše odbrambenu sposobnost organizma kod zdravih osoba prema bilo kojoj virusnoj infekciji. Suplementacija cinkom i selenom, zatim primena polifenola (flavonoida, fenolkarboksilne kiseline), vitamina B, E, omega-3 masnih kiselina, karotenoida, pored vitamina C i D može takođe da bude značajna. Za sada, beta-glukani se smatraju bezbednim kada se koriste u kratkom vremenskom periodu. Stupaju u interakciju sa nekim lekovima, pa je poželjna prethodna konsultacija sa lekarom ili farmaceutom pre upotrebe proizvoda sa beta-glukanima – poručuje čitaocima eKlinika portala profesor dr Tatjana Kundaković.
