Bitno je znati kako na pravi način pomoći unesrećenom Foto: Shutterstock
Promrzline usled jake zime su opasno stanje, bitno je znati kako pomoći unesrećenom, jer neki pogrešni potezi mogu da dovedu do infekcija i čak amputacije tkiva. Telesna temperatura može da se spusti ispod normalnih 36 stepena Celzijusa. To stanje je posledica višesatnog izlaganja ekstremno niskim temperaturama vazduha i naziva se hipotermija. Telo se protiv hipotermije bori drhtanjem, posledica svega su površinske i dubinske promrzline.
Višesatno izlaganje hladnom vremenu, vetru i vlagi može da prouzrokuje hipotermiju ili promrzline. Savetuje se da pre izlaska, proverite temperaturu vazduha i u slučaju ekstremne hladnoće, ograničite vreme koje ćete provesti napolju. Oblačite se slojevito, zaštite glavu i uši toplom kapom, ruke dobrim rukavicama, bolji izbor su one sa prostorem za palac i delom za ostatak šake i prstiju. Vodite računa i o stopalima, ukoliko planirate duži boravak napolju obujte dva para čarapa.
Imajte, ipak, na umu da čak i zaštićena koža može biti podložna promrzlinama, koje se uglavnom javljaju na prstima ruku i nogu, nosu, ušima, obrazima, bradi. Bitno je na vreme se zaštiti od mogućih promrzlina, jer u suprotnom jake promrzline mogu dovesti do smrti tkiva, pa čak u najekstremnijim uslovima i do smrti osobe.
Drhtanje, slaba pokretnost ruku, nogu, prstiju, pa i konfuznost neki su od znakova smrzavanja. Promrzline se najčešće registruju na perifernim delovima tela. One su lokalna akutna oštećenja kože i potkožnog tkiva. Promrzline mogu biti površinske i duboke. Na početku se pojavljuje manja osetljivost na dodir, ne oseća se hladnoća, koža kasnije poprima plavkastu boju, ako se ne zaštitimo, u međuvremenu se, pojavljuju i plikovi.
Hipotermija može biti praćena i dubinskim promrzlinama, i označava se kao smrzavanje potkožnog tkiva. U najtežim slučajevima dubokih promrzlina dolazi do odumiranja tkiva, koža pocrni, a ako se ne ukaže dobra i blagovremena prva pomoć moguće su i amputacije i smrtni ishod.
Unesrećenu osobu premestite u neki zatvoreni prostor i odmah pozovite hitnu pomoć 194. Uklonite sa tela mokru odeću, obuću. Stavite suvu gazu u prostor između prstiju na rukama i nogama. Brzo sklonite žrtvu sa hladnoće, u slučaju da osoba ne reaguje i ne diše normalno obezbedite kardiopulmonalnu reanimaciju. Savet je da date unesrećenom neki topao, nikako vruć, čaj ili supu, najbolje na kašičicu, da se čovek postepeno ugreje i vrati izgubljenu tečnost. Nikako ne nudite unesrećenom kafu ili alkohol.
Povređena osoba sa hipotermijom ne sme da se direktno izlaže toploti, nikakvo potapanje ruku ili nogu vrelom vodom ne dolazi obzir. Nestručan postupak može da uzrokuje ozbiljna oštećenja tkiva. Nikao ne trljajte promrzle delove tela snegom ili rukama, niti toplim tkaninama. Promrzlu osobu ne stavljajte da leži direkno uz peć ili radijator.
Telo se protiv hipotermije bori jakom drhtavicom. U slučaju da se osobi ne ukaže odmah prva pomoć, kasnije se javlja pospanost ili iscrpljenost, konfuzija. Unesrećena osoba plitko diše, nepravilan je rad srca, govor je nejasan, dolazi do gubitka koordinacije i na kraju, se javlja nesvest, pa čak nekada i smrt.
Izuzetno u retkim prilikama moguće da će unesrećena osoba početi i da skida sa sebe odeću. Stručnjaci veruju, da se u takvim situacijama javlja ekstremni nalet krvi u ekstremitete, unesrećeni imaju osećaj da im je prevruće, pa počinju da skidaju sa sebe odeću. Ukoliko razmišljate da se kupate u hladnoj vodi, što je običaj u nekim kulturama, prvo se konsultujte s doktorem, kako biste bili sigurni da niste pod nikakvim zdravstvenim rizikom.
Kod dece mlađe od dve godine, moguća je hipotermija posle neke infekcije, visoke temperature ili upotrebe pojedinih lekova. Pedijatri kažu da ovo stanje kod dece nije opasno, nekada ni toplomeri ne daju pravu sliku o telesnoj temperaturi deteta. Savet je, da ako primetite malo nižu temperaturu od 36 stepeni, detetu date topao napitak, pokušajte da ga dodatno ugrejete i ćebetom. Ukoliko se za nekoliko sati, temperatura ne vrati u normalu, odvedite dete kod lekara.