Hipotermija može da izazove otkazivanje srca: Kada nastaje ovo po život opasno stanje

Hipotermija je stanje koje se javlja kada temperatura tela padne ispod 35 stepeni Celzijusa i predstavlja hitno medicinsko stanje. Uobičajeni uzroci hipotermije su hladno vreme ili uranjanje u hladnu vodu, a lečenje podrazumeva metode za zagrevanje tela na normalnu temperaturu.

Kod hipotermije, telo gubi toplotu brže nego što može da je proizvede

Ljudsko telo ima niz sistema koji održavaju konstantnu temperaturu tela od oko 37 °C. Osoba ne mora da boravi na temperaturama ispod nule da bi rizikovala hipotermiju - dovoljno je da temperatura okoline bude niža od telesne i čovek tada „donira“ toplotu svog tela atmosferi. Ako je toplota koju generiše telo (ljudi stalno generišu toplotu kroz metaboličke procese i pokrete mišića) manja od one koju gubi u okolinu, tada će njihova temperatura početi da pada.

Preporučujemo

Kod hipotermije, telo gubi toplotu brže nego što može da je proizvede, što uzrokuje opasno nisku telesnu temperaturu u odnosu na  normalnu temperaturu od oko 37 °C. Kada telesna temperatura padne, srce, nervni sistem i drugi organi ne mogu da rade tako dobro kao obično. A ako se ne leči, hipotermija može da prouzruje otkazivanje srca i respiratornog sistema i na kraju može dovesti do smrti.

Kako se prepoznaje hipotermija, po kojim simptomima

Kada temperatura počne da pada, telo može početi da drhti. Drhtavica je, u stvari, pokušaj tela da se zagreje i to je automatska odbrana od hladnoće. Ljudi sa hipotermijom obično nisu svesni svog stanja. Simptomi često počinju postepeno. Takođe, zbunjenost i konfuzija sprečava samosvest što može da dovede do rizičnog ponašanja.

Simptomi hipotermije su:

Drhtavica

Nejasan govor ili mrmljanje

Sporo, plitko disanje

Slab puls

Nespretnost ili nedostatak koordinacije

Pospanost ili veoma nizak nivo energije

Konfuzija ili gubitak pamćenja

Gubitak svesti

Kod odojčadi, jarko crvena, hladna koža.

Prirodna reakcija na hladnoću je dvostruka:

Bihejvioralna - osoba će pokušati da se kreće kako bi stvorila toplotu i potražiti sklonište od daljeg gubitka toplote.

Fiziološka - telo usmerava krv ka sredini da bi je održalo toplom, kosa se diže na glavi da bi zarobila sloj toplog vazduha oko nas (ježi se), drhtimo da bismo proizveli više toplote i naše telo oslobađa hormone da bi ubrzalo metabolizam i stvorilo više toplote.

Ako ove mere ne uspeju, doći će do hipotermije.

Mit o hipotermiji

Jedan mit o hipotermiji je da čovek gubi više toplote kroz glavu nego kroz bilo koji drugi deo tela. To nije tačno, kažu lekari. Gubitak toplote se dešava kroz bilo koji deo kože izložen okolini. Glava odrasle osobe je približno 10 odsto površine celog tela.

Većinu vremena, ostatak našeg tela je pokriven, sa mogućim izuzetkom ruku (koje zajedno čine samo oko 4 odsto površine tela), pa nam je hladno, jer nam je glava hladna u poređenju sa ostatkom našeg izolovanog tela. Ako bi osoba morala da izloži drugi deo svog tela - na primer, stomak, koji takođe čini oko 10 procenata prosečnog tela odrasle osobe - onda bi kroz to izgubila isto toliko toplote koliko i izložena glava.

Roditeljima se često savetuje da drže dečje glave pokrivene kako bi sprečili da im bude hladno, ali to nema veze sa nekim posebnim svojstvima glave koja gubi toplotu. Više ima veze sa relativnom veličinom glave u odnosu na telo. Pri rođenju, bebina glava čini preko 20 odsto njihove ukupne površine, tako da izlaganje te kože dovodi do povećanog gubitka toplote, što ih izlaže riziku od hipotermije mnogo brže nego odraslu osobu, ako bi oboje imali otkrivene glave.

(eKlinika.rs)