Hipotermija može da snizi temperaturu tela i na 27 stepeni

Hipotermija je potencijalno opasan pad telesne temperature, obično uzrokovan produženim izlaganjem niskim temperaturama. Rizik od izlaganja hladnoći raste kako dolaze zimski meseci. Hipotermiju možete dobiti i tokom proleća, pa čak i leta, ali ipak je zima njen „osnovni teren“.

Hipotermija snižava telesnu temperaturu do čak 27 stepeni

Normalna telesna temperatura je u proseku 37 stepeni. Sa hipotermijom, temperatura pada ispod normalnih vrednosti, odnosno ispod 35 stepeni. U teškoj hipotermiji, osnovna telesna temperatura može pasti i na 27 stepeni ili čak i niže.

Kako nastaje hipotermija

Tokom izlaganja niskim temperaturama, većina gubitka toplote izlazi kroz kožu. Gubitak toplote kroz kožu se dešava prvenstveno zbog zračenja i ubrzava se kada je koža izložena vetru ili vlazi. Ako je izlaganje hladnoći nastalo zbog potapanja u hladnu vodu, gubitak toplote može nastati veoma brzo.

Hipotermija i hipotalamus

Hipotalamus, centar za kontrolu temperature u mozgu, radi na podizanju telesne temperature tako što pokreće procese koji zagrevaju i hlade telo. Tokom izlaganja hladnoj temperaturi, drhtanje je zaštitni odgovor za proizvodnju toplote kroz mišićnu aktivnost. U drugom odgovoru koji čuva toplotu, zvanom vazokonstrikcija, krvni sudovi se privremeno sužavaju.

Srce i jetra proizvode toplotu

Aktivnost srca i jetre proizvode većinu toplote tela. Ali kako se osnovna telesna temperatura hladi, ovi organi proizvode manje toplote, što u suštini izaziva zaštitno „isključivanje“ da bi se očuvala toplota i zaštitio mozak. Niska telesna temperatura može usporiti moždanu aktivnost, disanje i rad srca. Može doći do konfuzije i umora, ometajući sposobnost osobe da razume šta se dešava i da sebi pomogne.

Simptomi hipotermije

Simptomi hipotermije obično se ispoljavaju na sledeće načine:

• Drhtanje, koje može prestati kako hipotermija napreduje (drhtanje je zapravo dobar znak da su sistemi za regulaciju toplote još uvek aktivni.)
• Sporo, plitko disanje
• Konfuzija i gubitak pamćenja
• Pospanost ili iscrpljenost
• Nejasan govor
• Gubitak koordinacije
• Spor, slab puls.

Kod teške hipotermije, osoba može biti bez svesti bez očiglednih znakova disanja ili pulsa

Simptomi hipotermije kod novorođenčadi

Kada je reč o tek rođenim bebama simptomi hipotermije su:

• Koža hladna na dodir
• Svetlo crvena koža
• Malaksalost.

Uzroci hipotermije

Kao jedan od prvih uzroka hipotermije smatra se izlaganje hladnoći. Kada se ravnoteža između telesne proizvodnje toplote i gubitka toplote usmeri ka gubitku toplote tokom dužeg perioda, može doći do hipotermije. Slučajna hipotermija se obično dešava nakon izlaganja hladnoj temperaturi bez dovoljno tople, suve odeće za zaštitu. Planinari na Mont Everestu izbegavaju hipotermiju noseći specijalizovanu, visokotehnološku opremu dizajniranu za to vetrovito i ledeno okruženje. Međutim, mnogo blaža okruženja takođe mogu dovesti do hipotermije, u zavisnosti od starosti osobe, telesne mase, telesne masti, ukupnog zdravlja i dužine vremena izloženosti niskim temperaturama.

Hipotermija može nastati i zbog dijabetesa i štitne žlezde

Određena medicinska stanja mogu izazvati hipotermiju. Tu se prvenstveno misli na dijabetes i stanje štitne žlezde. Hipotermiju mogu izazvati i određeni lekovi, teške traume ili upotreba droge ili alkohola.

Faktori rizika za hipotermiju

Hipotermija se može desiti svakome. Ipak postoje osobe sa povećanim faktorom rizika za hipotermiju. To su:

• Starije osobe, bebe i deca bez adekvatnog grejanja, odeće ili hrane
• Osobe sa mentalnim bolestima
• Osobe koje su na otvorenom duže vreme
• Osobe čije je rasuđivanje narušeno alkoholom ili drogom.

Kako se dijagnostifikuje hipotermija

Prepoznavanje simptoma je prvi korak u dijagnostici hipotermije. Specijalizovani termometar, dostupan u većini zdravstvenih ustanova, može otkriti veoma niske telesne temperature i potvrditi dijagnozu. Temperature za blagu, umerenu i tešku hipotermiju se uglavnom kreću od:

• Blaga hipotermija: 32 -35  stepeni Celzijusa
• Umerena hipotermija: 27-32 stepeni Celzijusa
• Teška hipotermija: Niža od 27 stepeni Celzijusa.

Kako se leči hipotermija

Hipotermija je potencijalno opasno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ukoliko medicinska pomoć nije odmah dostupna preduzmite sledeće korake:

• Skinite svu mokru odeću, šešire, rukavice, cipele i čarape
• Zaštitite se od vetra i daljeg gubitka toplote toplom, suvom odećom i ćebadima
• Premestite se u toplo i suvo sklonište što je pre moguće.

Počnite da se  zagrevate dodatnom odećom. Koristite toplu ćebad. Ostale korisne stvari za zagrevanje su: električno ćebe u predelu torza i tople obloge kao i grejni jastučići za torzo, pazuhe, vrat i prepone. Međutim, oni mogu izazvati opekotine na koži. Koristite toplotu sopstvenog tela ako ništa drugo nije dostupno. Izmerite temperaturu ako vam je dostupan termometar.

Alkohol i kafa ubrzavaju gubitak toplote

Da biste povratili telesnu toplotu uizmajte tople napitke. Apsolutno izbegavajte alkohol i kofein jer oni ubrzavaju gubitak toplote.

Ako nema pulsa treba pristuputi CPR-u

Ako je hipotermična osoba u nesvesti, ili nema puls ili znake disanja, odmah pozovite hitnu pomoć. CPR (kardiopulmonalna reanimacija) treba odmah da se da ako se puls ne može osetiti i nema znakova disanja. Opipajte puls do ceo minut pre započinjanja CPR-a, jer otkucaji srca mogu biti izuzetno spori i ne bi trebalo da započnete CPR ako postoji bilo kakav znak otkucaja srca. CPR treba nastaviti, u nedostatku znakova disanja ili pulsa, sve dok ne stignu hitna pomoć ili osoba ne bude odvedena u bolnicu.

Bolnički tretman hipotermije

U slučajevima uznapredovale hipotermije, potrebno je bolničko lečenje. Lečenje hipotermije može uključivati zagrejane tečnosti, zagrejani i vlažni kiseonik, peritonealno ispiranje (unutrašnje „pranje“ trbušne duplje) i druge mere. Komplikacije tokom oporavka mogu uključivati upalu pluća, srčane aritmije, ventrikularnu fibrilaciju (opasan „treperajući“ ritam srca), srčani zastoj (iznenadno zaustavljanje otkucaja srca) ia naposletku i smrtni ishod.