Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Radno zavisna hipertenzija je posledica stresa na poslu koju leče kardiolozi i psiholozi, naglašava dr Vesna Stojanov

Piše: Danijela Tadić
9:00 - 01. 03. 2022.

Loši međuljudski odnosi u kolektivu, mobing, strah od otkaza, želja za dokazivanjem… takođe utiču na nastanak ove vrste hipertenzije

Radno zavisna hipertenzija Prof. dr Vesna Stojanov: Aparat  se programira da meri pritisak na 15 ili 30 minuta tokom dana i na 30 ili 60 minuta tokom noći Foto: Shutterstock/ Privatna arhiva

Radno zavisna hipertenzija označava povišene vrednosti krvnog pritiska samo na radnom mestu. Tokom prosečnog radnog vremena od osam sati, vrednosti krvnog pritiska kod ovih pacijenata iznose 140/90mmHg i više. Krvni pritisak „skače“ na poslu, a kada se završi radno vreme dolazi do stabilzacije.  Stresno okruženje, naporan rad, ručak uz obilje masti i šećera, cigarete, dugotrajno sedenje narušavaju zdravlje u celini i utiču na nastanak povišenog krvnog pritiska, upozoravaju stručnjaci.

Radno zavisna hipertenzija je opasnost od infarka srca i šloga

Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zid krvnog suda/arterije i varira u zavisnosti od snage srčane funkcije, elastičnosti arterija, ukupne količine cirkulišuće krvi. Zavisi od zdravstvenog stanja, uzrasta, fizičke kondicije i životnih navika. Radno zavisna hipertenzija je hipertenzija 21. veka, koju su stručnjaci još 1993. godine prepoznali kao jedan od oblika hipertenzije, koji nastaje kao posledica stresa.

– Budući da je stres glavni faktor rizika za nastanak ove hipertenzije, ako on dugo traje, naravno da će pacijenta uvesti u pravu hipertenziju, onda će krvni pritisak biti povišen i u kućnim uslovima. Ovi pacijenti su pod većim rizikom da obole od infarkta srca, šloga, srčane i bubrežne slabosti. Češće imaju i šećernu bolest, povišene vrednosti lipida, to jest, metabolički sindrom, ali i promene na perifernim krvnim sudovima – objašnjava za  eKlinika portal profesor dr Vesna Stojanov, kardiolog, hipertenziolog, načelnik Centra za hipertenziju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i predsednik Udruženja za hipertenziju Srbije.

Stanje može biti i uvod u depresiju

Stres se određuje kao skup nespecifičnih reakcija organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja, običan, baš kao i profesionalni stres dovodi do hiperaktivnosti adrenergičkog nervnog sistema.

– Dolazi do povećanja koncentracije cirkulišućih kateholamina i nadbubrežnih steroida, povećanja aktivnosti renin−angiotenzin−aldosteron sistema. Povećana je i produkcija slobodnih radikala, sekrecija serotonina. Uočavaju se i promene vazopresinskih receptora i dolazi do visokih vrednosti arterijskog krvnog pritiska – navodi dr Stojanov.

Profesrka Stojanov objašnjava da je radno zavisna hipertenzija posledica stresa na poslu, ali i upozorava da se osobe koje rade pod stresom lošije hrane, koriste više slatkih i slanih namirnica, brze hrane, energetskih, gaziranih pića, alkohola.

– Uz pušenje i manjak fizičke aktivnosti povećava se broj faktora rizika koji utiču na nastanak povišenog krvnog pritiska. Stres može da bude uvod u depresiju, pa da čovek postane bezvoljan, umoran i da nema snage za fizičku aktivnost. Popuši se i veći broj cigareta, jede se masna i slatka hrana i osoba se lako nađe u začaranom krugu – naglašava dr Stojanov.

Dijagnoza se ne može uspostaviti jednostavnim merenjem pritiska

Pravilna dijagnoza može se postaviti samo ambulatornim monitoringom arterijskog krvnog pritiska. Pacijent nosi aparat tokom 24 sata, dok obavlja uobičajene dnevne i noćne aktivnosti.

– Aparat  se programira da meri pritisak na 15 ili 30 minuta tokom dana i na 30 ili 60 minuta tokom noći. Pacijent vodi dnevnik aktivnosti i lekar analizira vrednosti pritiska. Nalaz ukazuje na povišene vrednosti pritiska, dok je pacijent na radnom mestu. Samo merenje u ordinaciji od strane lekara ili kada se meri pritisak u kućnim uslovima, nije validno za postavljenje dijagnoze ove vrste hipertenzije, jer su vrednosti tada u granicama normale – kaže prof. dr Vesna Stojanov.

Svaka profesija može da bude uzrok radne hipertenzije

Uočeno je da su srčane tegobe najučestalije posle praznika, odmora ili ponedeljkom u jutarnjim satima, što potvrđuje i prof. Stojanov.

-Priprema za posao u tom periodu može da dovede do nesanice i do značajnog skoka pritiska u  jutarnjim satima,  što je faktor rizika za nastanak infarkta srca ili šloga. Loši međuljudski odnosi u kolektivu, mobing, strah od otkaza, želja za dokazivanjem takođe utiču na nastanak ove hipertenzije – navodi prof. dr Stojanov.

Odgovorne osobe i one koje nastoje da svaki posao urade na najbolji mogući način, ali i ljudi koji sebi postavljaju jako visoke ciljeve koje ne mogu da ostvare imaju problem sa ovom hipertenzijom.

Nema razlike u odnosu na pol ili životno doba. Mlađe preterano ambiciozne osobe, kada postave neadekvatne ciljeve, često imaju problem sa radno zavisnom hipertenzijom. Smenski rad kod starijih osoba takođe povećava rizik za nastanak ove hipertenzije, mada i kod mlađih može da dovede do radne hipertenzije. Preterano ambiciozni rukovodioci koji nemaju adekvatne kvalifikacije i ne mogu da odgovore radnim zadacima su pod velikim rizikom. Svaka profesija može da bude uzrok radne hipertenzije,ako je osoba preambiciozna i ako nema adekvatne kvalifikacije ili nije u stanju da na pravi način da obavi posao – kaže prof. dr Stojanov.

Uloga psihijatra

Ovaj oblik visokog krvnog pritiska u najtežim slučajevima usled kompilacija izazvanih visokim pritiskom može biti uzrok invalidnosti, pa čak dovesti i do smrtnog ishoda. Doktorka dodaje da radno zavisna hipertenzija zahteva multidisciplinarni pristup.

-U lečenju učestvuju kardiolog i psihijatar, možda je uloga psihijatra veća. Kardiolog propisuje antihipertenzivnu terapiju koja nema efikasnost tokom 24 sata. Često su centralni blokatori ili beta blokatori lekovi izbora. Antihipertenzivnu terapiju propisuje lekar i on može da je isključi, a ne pacijent samoinicijativno. Ponekad dozu leka korigujemo u zavisnosti od radnih aktivnosti i u odnosu na to kako pacijent reaguje na psihijatrijsku terapiju – precizira dr Stojanov i dodaje da u Centru za hipertenziju UKCS i psihijatar pomaže u lečenju ovih pacijenata.

Često isključimo antihipertenzivnu terapiju, posle adekvatne medikamentozne psihijatrijske terapije ili psihoterapije. Pacijente moramo da kontrolišemo redovno u početku jednom mesečno, pa posle na 3 to jest 6 meseci, jer oni su pod velikim rizikom da dobiju stalnu hipertenziju, ali i infarkt srca, šlog i druge komplikacije koje su posledica povišenog pritiska – kaže dr Stojanov.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend