Hronični bronhitis čini pluća pogodnim tlom za razvoj bakterijskih infekcija Foto: Shutterstock
Bronhitis je virusna ili bakterijska infekcija respiratornog trakta usled koje dolazi do zapaljenja bronhija i traheja. Može biti blaga bolest slična običnoj prehladi ili mnogo ozbiljnije stanje, praćeno upornim kašljem i sekretom u plućima. Posledica je izlaganja duvanskom dimu, hemijskim iritantima, bakterijama. Kašalj, pojava sekreta i umor su tipični simptomi bronhitisa, ali i drugih bolesti, pa je važno postaviti pravu dijagnozu i početi lečenje.
Usled upale dolazi do sužavanja disajnih puteva i dodatnog lučenja sluzi. Organizam se protiv ovog stanja brani kašljem, koji pokušava da očisti sekret i omogući nesmetano disanje. Glavni simptom bronhitisa je produktivan kašalj u trajanju od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Pacijenti se žale i na umor, otežano disanje, praćeno šuštanjem u plućima, na osećaj stezanja i tupog bola u grudima, povišenu temperaturu.
Akutni bronhitis razvija se tri do četiri dana posle prehlade ili gripa. Praćen je u početku suvim kašljem, pa posle nekoliko dana i sekretom. U proseku akutni bronhitis prođe u roku od dve do tri nedelje, s tim da kašalj može trajati duže, često i više od jednog meseca. Osobe dobrog zdravlja uspešno prebrode bolest i posle oporavka nema tragova uplala na plućima.
Hronični bronhitis je ozbiljnije stanje koje može zahtevati stalan medicinski tretman. Lekari posumnjaju na hronični bronhitis ako osoba ima produktivni kašalj u trajanju od najmanje tri meseca, dve godine zaredom. Hronični bronhitis čini pluća pogodnim tlom za razvoj bakterijskih infekcija, a može u krajem stadijumu dovesti i do hronične opstruktivne bolesti pluća. „Pušački kašalj“ je nekad znak hroničnog bronhitisa.
Simptomi bronhitisa su često slični simptomima astme, upale pluća, alergije, obična prehlade, gripa, sinusitisa, pa čak i gastroezofagealne refluksne bolest i raka pluća. Lekaru postavlja tačnu dijagnozu. Ozbiljnija stanja, kao na primer, zapaljenje pluća, zahtevaju hitno lečenje. U slučaju otežanog disanja,“ zviždanja“ u plućima, iskašljavanja krvi, temperature veće od 38 stepeni i kašlja koji traje duže od jedne nedelje obratite se doktoru.
Akutni bronhitis učestaliji je u zimskom periodu, u 9 od 10 slučajeva je posledica virusne infekcije. Neki iritanti kao što su duvanski dim, smog, hemikalije koje se koriste u domaćinstvu, čak i neka isparenja i prašina mogu da budu „okidači“ za pojavu akutnog bronhitisa.
Hronični bronhitis najčešće je posledica pušenja. Smatra se da je izloženost na radnom mestu prašini i toksičnim gasovima ređi uzrok za pojavu hroničnog oblika bolesti, koja je česta kod rudara i poljoprivrdnika kada se žanje žito. Stručnjaci ističu da zagađenje vazduha može pogoršati simptome bolesti kod hroničnog bronhitisa.
Pušači se teže oporavljaju od akutnog bronhitisa. Čak samo jedna cigareta može oštetiti sitne strukture u disajnim putevima. Pušenje je i bitan faktor rizika za nastanak hroničnog bronhitisa, koji može trajno ošteti pluća. Lekari akutni bronhitis dijagnostikuju fizikalnim pregledom.
Koristeći stetoskop, lekar može na osnovu zvukova otkriti da nešto nije u redu sa plućima. Hronični bronhitis se dijagnostikuje na osnovu rezultata ispitivanja plućne funkcije, posle anamneze i fizikalnog pregleda. Spirometrija je test kojim se proverava plućna funkcija. Ukoliko je potrebno pacijent se upućuje i na rendgensko snimanje grudnog koša.
Simptomi akutnog bronhitisa se ublažavaju odmorom, uz povećan unos tečnosti, potrebo je izbegavati i duvanski dim. Lekar može savetovati upotrebu medikamenata koji će olakšati iskašljavanje sluzi ili inhalacioni bronhodilatator za otvaranje disajnih puteva. U slučaju da je hronični bronhitis posledica pušenja, savetuje se prestanak upotrebe cigareta. U dogovoru sa lekarom nekada se preporučuje osobama koje imaju hronični bronhitis da se vakcinišu protiv pneumokoka i gripa. Ukoliko je potrebno doktor može propisati i upotrebu bronhodilatatora i steroida.
Hronični bronhitis i emfizem dva su glavna oblika hronične opstruktivne bolesti pluća. Lekari mogu propisati bronhodilatatore, lekove koji olakšavaju otvaranje suženih disajnih puteva. Terapija kiseonikom pomaže nekim pacijentima. Neophodno je prestati s pušenjem, kako bi se sprečila dalja oštećenja pluća.
Lekari kao najbolju prevenciju protiv bronhitisa i svih plućnih bolesti, savetuju izbegavanje aktivnog i pasivnog pušenja. Potrebo je zaštiti se i od prehlada i nekih supstanci koje mogu da iritiraju nos, grlo i pluća, kao što su prašina ili kućni ljubimci. Savet je da se prehlada leči odmorom i prema uputstvima stručnjaka.