Osećaj koji lekari dijagnostikuju kao neuropatski bol može da se javi kao peckanje, mravinjanje, utrnulost ili bockanje. Sa ovakvim senzacijama se suočava ogroman broj ljudi, i kod nekih su uzroci jasni, a gotovo kod polovine ne može da se ustanovi tačan razlog. U odnosu na to šta izazva bol određuje se i terapija, a može da ga ublaži promena nekih životnih navika.
Neuropatski bol javlja se kao posledica oštećenja nerava. Istraživanja kažu da razlog može da bude više od 50 bolesti, ali ga izaziva i uticaj nekih lekova, kao i toksina. Među njima su:
Kada se nerv jednom ošteti, velika je verovatnoća da će početi da se ponaša atipično. Može da postane usporen, ili da ne šalje i ne prenosi potrebne informacije (nervne impulse). To onda izaziva utrnulost, peckanje, ili epizode bola.
Za značajan broj osoba (40-50 odsto) sa ovakvim manifestacijama, pravi uzrok neuropatskog bola se ne otkrije ni nakon detaljnih analiza, testova i pregleda. Takvo stanje se naziva idiopatski neuropatski bol ili idiopatska neuropatija. On takođe može da bude posledica oštećenja nerava do koga je došlo u nekom trenutku, ali medicina ne može da objasni kako, kada ili zašto se to dogodilo. Najčešće se javlja kod osoba starijih od 60 godina.
Pojedine studije navode da je polovina pacijenata sa idiopatskim neuropatskim bolom imala predijabetes. Takođe, postoje pretpostavke da povišeni šećer u krvi kod predijabetesa može da bude glavni uzrok pojave bola. Skoro 20 odsto svih ljudi sa dijabetesom već ima neku neuropatiju do trenutka kada im se šećerna bolest dijagnostikuje. Neka istraživanja otkrila su da je metabolički sindrom koji se sastoji od kombinacije visokog krvnog pritiska, abnormalnog nivoa holesterola, gojaznosti i predijabetesa, takođe čest kod osoba kod kojih se javlja neuropatski bol.
Idiopatska periferna neuropatija, poput dijabetičke neuropatije, daje kao simptom utrnulost u rukama i stopalima. Može da dođe i do ukočenosti, ali je ona ponekad zamaskirana jer ne mora da bude praćena bolom. Kod idiopatske periferne neuropatije bol se obično javlja je u stopalima i nogama, ali može biti prisutan i u šakama i rukama. Neuropatski bol ljudi opisuju na različite načine:
Čak i lagan dodir ponekad može da izazove bol koji ima tendenciju da preraste u konstantno stanje. Često, noću dolazi do pogoršanja, što ometa kvalitet sna. Umor i stalan bol dalje utiču na kompletan psihofizički status i naše zdravlje u celini.
Svako ko ima ovakve bolove treba da poseti lekara i proveri da li se možda radi o dijabetesu, visokom holesterolu ili hipertenziji. Lekar treba da bude informisan i o svim lekovima i dijetetskim suplementima koje uzimate. Moguće je da će vam biti urađeni i testovi na neke viruse i toksine. Zbog genetske predisponiranosti, trebalo bi znati i porodičnu istoriju bolesti. Dostupne terapije za lečenje neuropatskog bola trebalo bi da pomognu, iako postoji šansa da za neke slučajeve idiopatskog bola, nažalost, nema sistemskog rešenja.
Nekoliko metoda samopomoći može da da rezultat u borbi sa neuropatskim bolom. To su:
Ako vaš neuropatski bol ne reaguje ni na lekove i tehnike samopomoći, potražite pomoć neurologa.