Histeroskopija otklanja uzrok obilnih krvarenja iz materice, za ovu intervenciju je potrebna priprema

Histeroskopija je najsavremeniji minimalno invazivan endoskopski metod koji omogućava ginekologu da pod direktnom kontrolom oka izvrši detaljan pregled unutrašnjosti materice. Istom prilikom, vrši se precizno skidanje promena kakve mogu da budu miomi, polipi, fibromi, priraslice, pregrade, izmenjeni (nabujali) endometrijum, ranice koje su sumnjive kao premaligne ili maligne.

Kako se izvodi histeroskopija i šta je potrebno za pripremu

– Vizuelni pregled zidova materice i cervikalnog kanala vrši se optičkim instrumentom koji se naziva histeroskop. Ima oblik šuplje cevi, na čijem se prednjem kraju koji se uvodi u matericu nalazi osvetljenje. Središnji kanal histeroskopa se koristi za aplikaciju medijuma koji služi za širenje materice i za plasiranje drugih instrumenata. Slika sa kamere se prenosi na LCD ekran preko koga gledamo i izvodimo kompletnu intervencija – opisuje u razgovoru za eKlinika portal dr Miloš Radović, uroginekolog i načelnik Dnevne bolnice GAK „Višegradska“.

Potrebno je, dodaje sagovornik našeg portala, da pacijentkinja pre izvođenja histeroskopije bude adekvatno informisana i pripremljena. Neophodan je i ginekološki pregled zbog preciznog određivanja oblika, veličine i položaja materice. Takođe, razultati laboratorijskih analiza moraju biti uredni (vaginalni sekret, cervikalni i vaginalni bris). Intervenciju je najidealnije uraditi na početku ciklusa, neposredno nakon završetka menstruacije, kada je endometrijum (sluzokoža materice) najtanji. Tako se minimizira mogućnost da je pacijentkinja trudna, ili da dođe do većeg krvarenja u toku same intervencije. Tehnika izvođenja ove metode je, kaže dr Radović, brza, jednostavna i sigurna.

Višestruke mogućnosti histeroskopije kroz veliki broj intervencija, obilna krvarenja čest uzročnik problema

Dr Miloš Radović ističe da histeroskopija ima najveći značaj u izvođenju sledećih intervencija:

• polipektomija, neuredna krvarenja
• skidanje mioma unutar materice (submukoznih)
• eksploracija materice kod patološkog Papa testa i sumnje na premaligne ili maligne promene
• biopsija endometrijuma ili cervikalnog kanala
• ablacija nabujalog endometrijuma (hiperplasio endometri)
• ciljane biopsije (HP verifikacija i precizna potvrda premalignih i malignih promena)
• resekcija urođenih pregrada unutar uterusa (septumi, „dvoroga“ materica)
• dijagnostika steriliteta (provera otvora gde se jajovodi ulivaju u matericu i prolaznosti cervikalnog kanala)
• rešavanje problema slepljivanja zidova materice posle prethodnih intrauterinih intervencija (Ashermanov sindrom)
• ekstrakcija urasle spirale

Ono što je za pacijentkinje posebno važno, jeste da se histeroskopijom obuhvata ispitivanje i lečenje neurednog ili obilnog krvarenja iz materice. Česta su, navodi sagovornik našeg portala, krvarenja u peri/postmenopauzi sa urednim nalazom eksplorativne kiretaže ili izraženom stenozom (suženjem) grlića, zatim ciljana biopsija endometrijuma (sluzokože materice) kod atipične hiperplazije, kao i sumnja na polip, ili submukozni miom.

U kojoj anesteziji može da se radi histeroskopija

Dr Miloš Radović objašnjava da ova intervencija može da se radi i u drugom delu ciklusa. Takođe, ako pacijentkinja koristi oralni vid kontracepcije (pilulu), ili je u postmenopauzi, histeroskopija, uz uredne analize, može da se uradi u bilo kom trenutku.

– Intervenciju možemo da obavimo u kratkotrajnoj opštoj intravenskoj anesteziji. Ono što je prednost je da je i lokalna anestezija dovoljna da se ublaži nelagodnost. Iako pruža velike mogućnosti, treba naglasiti da je histeroskopija kao metod dopunska i komplementarna sa drugim dijagnostičkim i terapijskim procedurama (kolposkopija, ultrazvučni pregled, histopatološki pregled posle ciljanih biopsija…). Razlikujemo dijagnostičku i operativnu histeroskopiju, i svaka ima svoje indikacije – navodi stručnjak koga višedecenijsko iskustvo svrstava u red lekara sa najviše urađenih malih ginekoloških intervencija u Srbiji.

Šta je dijagnostička histeroskopija

Razlozi za izbor dijagnostičke histeroskopije su nepravilna i obilna menstrualna krvarenja, nepravilna krvarenja u periodu peri ili postmenopauze, kontrola endometrijuma kod žena koje uzimaju neku vrstu terapije zbog karcinoma dojke, ispitivanje neplodnosti (u slučaju ponavljanja spontanih pobačaja). Na kraju procedure ponekad je potrebno uzeti uzorak tkiva sluznice materice kako bi se uradila histopatološka analiza.

– Ovaj vid histeroskopije traje samo nekoliko minuta. Radi se ambulantno, u kratkotrajnoj anesteziji i pacijentkinja se tridesetak minuta nakon same intervencije može otpustiti kući. Zbog ovog vida komfora, zove se još i “office” histeroskopija. Potrebno je imati pismenu informaciju, odnosno potvrdu krvne grupe sa Rh faktorom, faktore koagulacije, uredan cervikalni i vaginalni bris. Pacijentkinje ne treba da unose hranu ni tečnost minimum 5 do 6 časova pre intervencije – objašnjava dr Radović.

Kada se radi operativna histeroskopija i koliko traje

Ako postoji sumnja, kao i u slučaju potvrde nekog poremećaja ili bolesti unutar šupljine materice ili kanala grlića, radi se terapeutska (operativna) histeroskopija. Prema rečima dr Miloša Radovića, obično se sprovodi u kratkotrajnoj opštoj anesteziji, ali može da se obavi i u lokalnoj, u zavisnosti od dužine trajanja zahvata i dogovora lekara i pacijenta. Nakon zahvata, poželjno je odležati od nekoliko sati do jednog dana.

– Razlozi za odabir operativne histeroskopije su brojni, bilo da se radi o odstranjivanju (radio-ablacija, resekcija) viška sluznice materice (hiperplazija endometrijuma), odstranjivanju polipa ili mioma koji se nalaze u šupljini materice ili u cervikalnom kanalu, otklanjanju pregrada ili priraslica u materici, vađenju spirale koja se ne može ukloniti normalnim putem. Terapeutska histeroskopska intervencija u ordinaciji obično traje izmedju 10-20 minuta, iako u slučaju većih promena to može da bude i nešto duže, do pola sata. Pacijentkinja istog dana ide kući, nakon 30-45 minuta mirovanja – kaže dr Radović u razgovoru za eKlinika portal.

Koliko se uzdržavati od seksualnih odnosa nakon histeroskopije

Kada se planira kratkotrajna intravenska totalna anestezija, nije dozvoljen unos hrane i tečnosti posle ponoći na dan intervencije. Ako je plan da to bude u lokalnoj anesteziji, savetuje se lagani doručak.

– Obavezno je uzdržavanje od seksualnih odnosa dve nedelje nakon obavljene intervencije. Analgetici kao što su paracetamola i brufen se preporučuju za ublažavanje bolova i grčeva, čija je pojava moguća. Opsežniji operativni zahvati histeroskopom zahtevaju opštu anesteziju. Neka stanja poput patoloških položaja materice, izrazitog suženja kanala grlića ili opsežnih priraslica u materičnoj šupljini, mogu da otežaju ili čak onemoguće izvođenje histeroskopije – objašnjava dr Miloš Radović.

Može li histeroskopija da pomogne u lečenju neplodnosti

Ispitivanje i lečenje infertiliteta (neplodnosti) spada u drugu grupu indikacija za histeroskopiju. To su, navodi dr Radović, habitualni (ponavljani) spontani pobačaji, sumnja na septum (pregradu) u šupljini materice, kao i adhezije (priraslice) u grliću i materici, zatim urođene anomalije genitalnog trakta, sumnja na prisustvo stranog tela (spirale), ispitivanje pokretljivosti spermatozoida i ispitivanje materične šupljine nakon neuspelih vantelesnih oplodnji ili embriotransfera.

Doktor ističe da je histeroskopia komplementarna histerosalpingografiji (HSG) kod pacijentkinja sa ponavljanim spontanim pobačajima. Takođe, kateterizacija jajovoda, odnosno tuboskopija tokom histeroskopije može da pruži određene informacije o stanju sluzokože jajovoda.

Postoperativni tok

Nakon intervencije se preporučuje mirovanje, daje se antibiotik, i za dva do tri dana pacijentkinje mogu da se vrate svojim svakodnevnim aktivnostima. U slučaju potrebe radi se ultrazvučna kontrola u roku od 7 do 12 dana, a ako su prisutni jače krvarenje, bol ili povišena temperatura, i ranije.

– Simptomi koji ponekad prate postoperativni tok jesu blagi bolovi nalik menstrualnim, iscedak ili oskudno krvarenje (od 2 do 12 dana nakon zahvata). Obilnost krvarenja i dužina oporavka zavise od veličine patološke promene koja je skidana histeroskopom. U sledećem menstrualnom ciklusu krvarenje može da bude tačkasto, a i sam ciklus može da se izmeni. Tablete protiv bolova (ibuprofen, diklofenak, ketoprofen) mogu da se uzimaju u kontrolisanim količinama – napominje naš sagovornik.

U kojim slučajevima ne može da se uradi operativna histeroskopija

Na pitanje da li postoje stanja koja isključuju histeroskopiju kao izabrani vid intervencije, dr Radović odgovara:

– Apsolutne kontraindikacije za izvođenje histeroskopije su PID (pelvična inflamatorna bolest ili zapaljenska bolest male karlice), trudnoća, perforacija materice, alergija na medijum ili anestetik.  Relativne kontraindikacije su neka teška krvarenja, dijagnostikovani ginekološki karcinom koji otežava vizuelizaciju, kao i opasnost od rasejanja.

Iskustvo lekara ne samo poželjno, već i neophodno

Na kraju, ili na početku, važno je koji lekar će vam uraditi intervenciju, i to je, naglašava dr Miloš Radović, neuporedivo bitnije od imena ili popularnosti same bolnice ili ordinacije gde ćete je obaviti.

– Lekar koji izvodi intervenciju mora da ima duži staž u veoma usko specijalizovanoj oblasti histeroskopske hirurgije. Treba da bude apsolutno kompetentan i za hirurško rešavanje mogućih komplikacija, ako do njih dodje. Recimo, u slučaju perforacije materice, izuzetno dobro mora da poznaje i otvorenu abdominalnu ginekološku hirurgiju. Takođe, on mora da bude apsolutno kompetentan da zbrine hirurški i povrede zidova uterusa, bešike, kao i pojavu hematoma u parametrijama komplikovanim za rešavanje – ističe dr Miloš Radović, uroginekolog i načelnik Dnevne bolnice GAK „Višegradska“.