Prema najnovijim istraživanjima voda i srčana slabost povezane su više nego što mislimo: konzumiranje dovoljne količine tečnosti tokom života, ne samo da podržava osnovno funkcionisanje našeg organizma, već može da smanji rizik od teških srčanih oboljenja. Srčana slabost (insuficijencija) je stanje u kom srce nije sposobno da potiskuje krv kroz telo i omogući rad drugih organa. Organizam ne može da se oslobodi produkata metabolizma, što dovodi do nagomilavanja tečnosti u plućima, i drugim delovima tela.
Voda i srčana slabost
Prema najnovijim istraživanjima, hidriranost organizma može da smanji rizik od razvoja srčane insuficijencije. Prema nalazima koji su objavljeni u medicinskom časopisu „European Heart Journal“ naučnici sugerišu da konzumiranje dovoljnih količina tečnosti tokom života ne samo da podržava osnovno funkcionisanje tela, već može i da smanji rizik od teških srčanih problema u budućnosti.
– Slično smanjenju unosa soli, unos dovoljne količine vode i održavnaje hidratacije organizma su načini da podržimo naše srce i mogu pomoći u smanjenju dugoročnih rizika od srčanih bolesti – rekla je dr Natalija Dmitrijeva, glavni autor studije.
Posle sprovođenja pretkliničkih istraživanja koja su pokazala veze između dehidracije i srčane fibroze, Dmitrijeva i istraživači su tražili slične podatke u velikim populacionim studijama. Za početak, analizirali su podatke od više od 15.000 odraslih, starosti od 45 do 66 godina, koji su se upisali u studiju o riziku od ateroskleroze u između 1987 – 1989. godine i delili informacije medicinskih pregleda tokom perioda od 25 godina. Prilikom odabira učesnika, naučnici su se fokusirali na one čiji su nivoi hidratacije bili u granicama normale i koji nisu imali dijabetes, gojaznost ili srčanu insuficijenciju na početku studije.
Približno 11.814 odraslih je uključeno u konačnu analizu, a od njih, istraživači su otkrili, 1.366 (11,56 procenata) kasnije je razvilo srčanu insuficijenciju.
Povećan rizik od razvoja srčane insuficijencije
Da bi procenio potencijalne veze sa hidratacijom, tim je procenio status hidratacije učesnika koristeći nekoliko kliničkih mera. Posmatranje nivoa natrijuma u serumu, koji se povećava kako se nivo tečnosti u telu smanjuje, bilo je posebno korisno u identifikaciji učesnika sa povećanim rizikom od razvoja srčane insuficijencije. Takođe je pomogao da se identifikuju starije osobe sa povećanim rizikom za razvoj srčane insuficijencije i hipertrofije leve komore.
Na osnovu podataka, autori zaključuju da su nivoi natrijuma u serumu iznad 142 mEk/L u srednjim godinama povezani sa povećanim rizicima za razvoj hipertrofije leve komore i srčane insuficijencije kasnije u životu.
Dobra hidratacija pomaže u sprečavanju ili usporavanju promena na srcu
Biće neophodno još ispitivanja da bi se potvrdili ovi preliminarni nalazi, rekli su istraživači. Međutim, ove rane asocijacije sugerišu da dobra hidratacija može pomoći u sprečavanju ili usporavanju napredovanja promena na srcu koje mogu dovesti do srčane insuficijencije.
Unos natrijuma u serumu i tečnosti se lako može proceniti na kliničkim pregledima i pomoći lekarima da identifikuju pacijente koji bi mogli imati koristi od učenja o načinima da ostanu hidrirani.
Tečnosti su neophodne za niz telesnih funkcija, uključujući pomoć srcu da efikasno pumpa krv, podržava funkciju krvnih sudova i „orkestrira“ cirkulaciju. Ipak, mnogi ljudi unose mnogo manje tečnosti nego što im je potrebno, kažu istraživači i preporučuju dnevni unos tečnosti od 6-8 šoljica (1,5-2,1 litara) za žene i 8-12 šoljica (2-3 litra) za muškarce.
