Dr Lović: Bilo bi dobro da taj prvi jutarnji pritisak bude u granicama normalnih vrednosti Foto: Lična arhiva / Shutterstock
Nagle temperaturne razlike izazivaju zdravstvene probleme u vidu blagih nesvestica i kod sasvim zdravih osoba. Samo pet stepeni viša temperatura vazduha stresno deluje na organizam. Kardiovaskularni bolesnici i osobe sa visokim krvnim pritiskom posebno su osetljive, pa se u periodu prelaska iz proleća u leto kod njih zapažaju niže vrednosti krvnog pritiska.
Lekari naglašavaju da nagle temperaturne razlike, kada se jako šire krvni sudovi mogu dovesti do kolapsa i gubitka svesti. Velike razlike temperature vazduha, sa posebno hladnim jutrima i kasnijom temperaturom u toku dana od 30 stepeni Celzijusa uslovljavaju oscilacije krvnog pritiska. Lekari beleže da se u maju pacijenti koji se leče od hipertenzije žale na niske vrednosti krvnog pritiska.
– Dešava se da tokom letnjih meseci ili naglog porasta dnevnih temperatura, osobe koje tokom cele godine regulišu visok krvni pritisak odgovarajućom terapijom, beleže niže vrednosti krvnog pritiska. To je uobičajeno stanje, s tim da su ove reakcije kod nekog manje, a kod nekog više izražene. U slučaju da osetimo mučninu ili nesvesticu treba popiti malo vode i povući se u hladovinu. Voda je lek i flašicu s vodom treba uvek da nosimo sa sobom, savet je i laganija garderoba i šešir na glavu ne kao modni detalj, već zaštita – kaže za portal eKlinika internista – kardiolog dr Dragan Lović.
U ovakvim situacijama savetuje se osobama koje se leče od hipertenzije da nastave s uzimanjem uobičajene terapije.
-Ukoliko dođe do većeg pada krvnog pritiska trebalo bi da se jave lekaru, pa da se modifikuje terapija. U slučaju da je krvni pritisak konstanto niži onda bi mogla da se koriguje terapija i eventualno doze nekih lekova smanje – objašnjava dr Lović.
Nagle temperaturne razlike utiču na hronične bolesnike, ali i sasvim zdrave osobe. Dr Lović savetuje da u slučaju pojačanog znojenja, malaksalosti ili nesvestice promenimo životne navike, da izbegavamo jaku fizičku aktivnost, unosimo što više tečnosti, izdvojimo vreme za relaksaciju i odmor.
– U ovakvim uslovima, postepeno bi trebalo da dođe do stabilizacije krvnog pritiska na nekim vrednostima koje će omogućiti normalno funkcionisanje organizma – naglašava dr Lović.
Doktor Lović podseća da veće temperature šire pogotovo periferne krvne sudove, dok niže temperature sužavaju krvne sudove i čine ih manje elastičnima.
-To je uobičajen fiziološki proces koji može da se odrazi na vrednosti krvnog pritiska. Preporuka je osobama sa hipertenzijom da se u ranim jutarnjim satima uzdržavaju od jakih aktivnosti, jer se u tim časovima beleži najveći broj srčanih i moždanih udara – kaže dr Lović.
Pacijenti koji se leče od hipertenzije trebalo bi da mere vrednosti krvnog pritiska odmah posle buđenja. Doktor Lović objašnjava i da zdravim osobama koje nemaju probleme krvni pritisak pada tokom noći.
– Bilo bi dobro da taj prvi jutarnji pritisak bude u granicama normalnih vrednosti. Pacijenti sa visokim krvnim pritiskom mogu da kontrolišu pritisak i u kućnim uslovima, to je najbolji način da utvrde kako im organizam reaguje na temperaturne razlike. Najbitnije je da se pritisak meri po ustajanju, može i pre ili posle terapije, to nije toliko bitno, ali je važno da vode svoj dnevnik krvnog pritiska. Na taj način se mogu uočiti neke oscilacije. Ne bi trebalo čekati da vrednosti krvnog pritiska mnogo padnu ili naglo porastu, najbolji način jeste da učestvujemo u svom lečenju – poručuje dr Dragan Lović.