Statini su obavezni posle infarkta ili šloga, kako koristiti ove lekove i sprečiti nuspojave

Statini su lekovi za snižavanje holesterola, nezaobilazni su u kliničkoj praksi u cilju prevencije i lečenja kardiovaskularnih bolesti. Kada je u pitanju ova grupa lekova, postoji priličan broj nepotvrđenih tvrdnji o njihovom štetnom delovanju. Smatra se da upotreba statina može dovesti do razvoja dijabetesa, slabijeg pamćenja, katarakte. Lekari naglašavaju da ni jedna od ovih pretpostavki nije potvrđena relevantnim istraživanjima i da samovoljni prekid terapije ozbiljno povećava rizik od srčanog ili moždanog udara.

Zbog priče da će stradati jetra moguć je infarkt posle nekoliko meseci

Statini su grupa lekova, koji se primenjuju kod povišenog holesterola. Njihov cilj jeste da regulišu nivo holesterola – posebno LDL ili lošeg holesterola. Koriste se kao dugoročna, često doživotna terapija, posle teških kardiovaskularnih bolesti, jer mogu smanjiti rizik od infarkta ili šloga.

– Statini su bitni lekovi, ne treba naglo prekidati njihovu primenu. Ukoliko prestanete da uzimate statine, zbog priče komšinice da će vam stradati jetra, u riziku ste da za neko vreme, 6 meseci, godinu dana ili 5 godina dobijete infarkt. Ne treba odmarati organizam od statina jedini razlog za obustavljanje terapije je neželjeno dejstvo u vidu problema sa mišićima i veliki porast transaminaza, ali sve ove nuspojave kontrolišu se laboratorijskim analizama – kaže za portal eKlinika, internista – kardiolog primarijus dr Snežana Pavlović.

Ko bi trebalo da koristi statine?

Svi bolesnici koji su imali infarkt, moždani udar ili gangrenu udova treba da koriste statine. Ova grupa lekova se savetuje i osobama koje imaju dijabetes i onima koji imaju povišen faktor rizika usled porodičnog opterećenja.

– Ukoliko utvrdimo laboratorijskim analizama da tokom prva tri meseca ne rastu transaminaze pacijent će uvek dobro tolerisati statine – kaže dr Pavlović.

Dr Snežana Pavlović naglašava da su statini revolucionarni lekovi i da su od njihovog nastanka postojale ozbiljne studije, koje su dale zeleno svetlo za primenu statina.

– Posle primene simvastatina poznatog kao Zocor, veliki broj osoba sa značajnim promenama na krvnim sudovima praktično je izbegao potrebu za revaskularizacijom. Ovi lekovi su snižavajući vrednosti holesterola indirektno širili krvne sudove. Kada se primenom leka dosegne jedan nivo, a to su vrednosti holesterola ispod 4 milimola, statini praktično počinju da izvlače plak sa zida krvnog suda, koji se usled toga indirektno širi – objašnjava dr Pavlović.

Postoji nekoliko grupa i generacija statina

Pacijentima je sada na raspolaganju nekoliko grupa i generacija statina, koji se razlikuju po intenzitetu delovanja, pa se u medicini sve sve više govori o profilisanju pacijenta, fenotipu pacijenta.

– Pre desetak godina ovaj postupak je nazvan “terapijski tejloring”, odnosno prilagođavanje terapije individualnim potrebama pacijenta. Pa tako, ako neko ima problema s jetrom, a treba da uzima statine, možemo da preporučimo atorvastatin koji se delimično metaboliše kroz jetru, a delimično kroz bubrege. Ukoliko neko ima veoma izražene promene na karotidnim arterijama dobiće rosuvastatin. Velike studije pokazale su da je rosuvastatin jedini koji dovodi do regresije plaka na karotidnim arterijama – precizira dr Pavlović.

Statini, kako objašnjava, dr Pavlović imaju mnogo šire područje delovanja, daju se i osobama koje imaju ozbiljne aritmije, deo su i postkovid terapije. Kao i kod svakog leka, u zavisnosti od klase statina stručnjaci predviđaju i neka neželjena dejstva.

– Pošto se statini dosta dugo primenjuju sada možemo da kažemo da imamo dva statina koja daju najmanje neželjenih dejstava, to simvastatin i atorvastatin – navodi dr Pavlović.

Kako jetra toleriše lek i kako reaguju mišići?

Lekari se oslanjaju na ono što im pacijent kaže i na laboratorijske analize transaminaza za jetru, dok se stanje mišića utvrđuje analizama kreatin kinaze. Dr Pavlović objašnjava, da ova dva parametra daju podatke o tome da li mogu da se prilagode doze leka, ili  je potrebno propisani statin zameniti nekom blažom varijantom.

– Posle tri meseca primene terapije, urade se analize koje će pokazati kako jetra toleriše lek i da li možemo da očekujemo neželjena dejstva. Kada su u pitanju neželjena dejstva to su obično problemi sa mišićima, kod nekog je moguća alergijska reakcija ili problemi sa varenjem, ali osnovno je da utvrdimo kako jetra toleriše lek i kako reaguju mišići – precizira dr Pavlović.

Koji koenzim bi trebalo koristiti sa statinima?

Znaci da neko ne toleriše statine su lako zamaranje, bolovi i grčevi u mišićima, smanjenje muskulature.

– U najtežim slučajevima pacijent uoči da je jedna noga tanja, zato i kontrolišemo posle tri meseca od početka koršćenja leka kreatin kinazu. Ukoliko je ona dobra, a pacijent se žali na zamaranje, savetuje se koenzim Q10 u dozi od 200 miligrama. Praktično ovaj koenzim bi trebalo da se uzima paralelno sa statinima, kako bi eventualno eliminisao mogući problem koji statini imaju kada su u pitanju mišići – objašnjava dr Pavlović.

Savet je da se kontrolišu i vrednosti vitamina D. Dr Pavlović dodaje da koenzim Q10 i statini treba da budu uravnoteženi i da uz statine imamo i dobre vrednosti vitamina D koji utiče na metabolizam kalcijuma, a kalcijum na funkciju mišića.

Ateroskleroza je proces koji traje do kraja života

Dr Snežana Pavlović naglašava da je stanje kada su u pitanju kardiovakularne bolesti u našoj zemlji teško.

– Veoma visok broj mladih osoba koje stradaju od infarkta i moždanog udara, morao di da bude svima nama crveno svetlo. Ateroskleroza je proces koji kada počne traje do kraja našeg života, pa ako postoji potreba sa statinom on se pije trajno, od momenta kada se utvrdi da je potreban. Primena statina se prekida samo u slučaju jakih neželjenih dejstava, ili ako se desi neka druga situacija – kaže dr Pavlović.

Doktorka precizira da se ta druga situacija, primera radi, odnosi na ljude starije od 80 godina koji nisu dijabetičari i nisu imali infarkt ili moždani udar.

– Ove osobe ne treba da piju statine. Utvrđeno je da posle 80 godine povišen holesterol nije značajan faktor rizika za aterosklerotske bolesti. Kod starijih osoba ne treba da insistiramo da holesterol bude 4 ili 5. I kod nas i u svetu, u jednom momentu, dešavalo se da su žene od 50 godina kada krenu u menopauzu, na „dobar dan“ u bilo kojoj ambulanti dobijale aspirin i statin. Zašto bi pila statin, ako nema povišen holesterol? Kod nas je bila praksa da se neki lek koji se tek pojavio daje kao „top lek“  – objašnjava dr Pavlović.

Počinje se sa jeftinijim lekom koji se lakše toleriše

Dr Pavlović podseća da u farmakoterapiji postoji nešto što se zove i farmakoekonomija.

– Ne treba početi sa primenom najskupljeg leka, ako za njegovu primenu ne postoji indikacija. Počinje se sa lekom koji se najlakše toleriše iz klase jeftinijih lekova, ali samo ako postoji indikacija– ističe dr Pavlović.

Preporuka kardiologa jeste da se statini uzimaju u večernjim satima, jer se sinteza holesterola obavlja tokom noći.

– Postoje statini kao na primer, rosuvastatin koji može da se uzme i tokom dana, ali zbog fiziologije i metabolizma holesterola u toku noći, savet je da se lek pije u večernjim časovima – kaže primajrus dr Snežana Pavlović.