Transaminaze se određuju kao unutarćelijski enzimi, koji katalizuju reakcije između aminokiselina i alfa-ketokiselinaka i ključne su za dobro funkcionisanje jetre. Ovi enzimi su važni za sintezu aminokiselina, iz kojih se formiraju proteini. Povišene vrednosti AST enzima mogu ukazati na bolesti žuči, jetre, oštećenje skeletnih mišića, infarkt miokarda i pokazatelj je akutnih bolesti jetre.
Šta uzrokuje transaminaze?
Najčešći uzroci transaminitisa, stanja koje je posledica povećanih vrednosti enzima, su bolesti jetre koje ne mogu da se dovedu u vezu sa upotrebom alkohola. Smatra se da su gojaznost i visok holesterol ključni faktori koji uslovljavaju povišene vrednosti enzima. Hepatička steatoza (masna jetra) obuhvata širok spektar stanja, sa masnom jetrom povezuju se nealkoholna masna bolest jetre i alkoholna bolest jetre. Ukoliko se ovo stanje na leči može preći u hepatitis ili cirozu. Kada je bolest u ranoj fazi gotovo da i nema simptoma. Pacijenti se žale na umor ili blagu bol u gornjem desnom delu stomaka. Ne postoje lekovi za bolest masne jetre.
Ne postoji zvaničan lek protiv bolesti masne jetre, ali ima mogućnosti da se spreči pojava bolesti. Izbalansirana zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i umerena telesna težina, najbolji su načini da se preveniraju mnoge bolesti, pa i bolesti masne jetre.
Bolest jetre povezana sa alkoholom
Prekomerni unos alkohola može dovesti do alkoholnog oboljenja jetre. U ranim fazama stanje nije praćeno simptoma, dok se kasnije s razvojem bolesti javlja žutica, osećaj dezorijentisanosti i pospanosti. Pacijenti pate od mučnine, povraćaju, primećuju se i tragovi krvi u stolici, gležnjevi su otečeni, dolazi do neočekivanog gubitka kilograma.
Lečenje bolesti jetre
Lečenje bolesti jetre uzrokovanih prekomernom upotrebom alkohola, podrazumeva uzdržavanje od alkoholnih pića u najtežim slučajevima može biti neophodna i transplantacija jetre.
Bolest jetre može biti i posledica i virusnog hepatitisa, koji se javlja kao rezultat virusne infekcije, hepatitisa A, B ili C. Uobičajeni uzroci povišenih nivoa transaminaza su hepatitis B i C. Bol u stomaku, taman urin, umor, povišena temperatura, žutica, česti su simptomi virusnog hepatitisa. Javlja se i bol u mišićima i zglobovima, gubitak apetita, mučnina, povraćanje. Virusni hepatitis nekada može trajati nekoliko nedelja, ali može se razviti i u doživotnu ozbiljnu bolest.
Hepatitis C je hronični oblik bolesti, dok oko 6 do 10 procenata pacijenata sa dijagnozom hepatitisa B razvije hronični oblik bolesti. Osobe sa kratkotrajnom infekcijom hepatitisa, trebalo bi da se odmaraju i piju dosta vode. Stanje zahteva redovne preglede i leči se antivirusnim lekovima. Ukoliko se bolest ne leči moguće je trajno oštećenje jetre.
Hemohromatoza
Ovo stanje je posledica nakupljanja gvožđa u telu, koje аpsorbuje previše gvožđа iz hrаne i taj višak taloži u jetru, srce, pankreas, kožu. Ovo stanje može dovesti do bolesti jetre. Hemohromatoza može biti nasledna, ali može biti i posledica anemije i hronične bolesti jetre. Umor, impotencija, bolovi u zglobovima i stomaku, gubitak libida, problemi sa srcem, jetrom i pankreasom i opšta slabost, najčešći su simptomi hemohromatoze.
Nedostatak alfa-1 antitripsina
Ovaj genetski poremećaj oštećuje jetru i pluća, a stepen oštećenja varira – od povišenih nivoa transaminaza do otkazivanja jetre. Približno 15 procenata sa ovim poremećajem razvije i ožiljke na jetri. Ovi pacijenti su u riziku da dobiju rak jetre koji se zove hepatocelularni karcinom. Simptomi povezani sa nedostatkom alfa-1 antitripsina su natečen stomak i noge, žutica.
Ovaj poremećaj takođe izaziva probleme sa sa plućima, koji se najčešće pojavljuju kod radno aktivnih ljudi od 25 do 50 godina. Pacijenti se žale na kratak dah, ubrzan rad srca i umor. Lekar može dijagnostikovati nedostatak alfa-1 antitripsina testom krvi ili genetskim testiranjem. Ne postoji lek za ovaj genetski poremećaj, cilj lečenja jeste kontrola simptoma.
Autoimunski hepatitis
Autoimuni hepatitis se određuje kao zapaljenje jetre i javlja se kada imuni sistem tela napada jetru. Nije poznat uzrok bolesti, koja nekada može biti izazvano nekom drugom bolešću. Smatra se da stanje može biti posledica izloženosti nekim toksinima i lekovima.
Bol u stomaku, osetno uvećana jetra, umor, žutica, neki su od simptoma i znaka bolesti. Česti su i bolovi u zglobovima, kod žena je moguć gubitak menstruacije. Kod pacijenata se primećuje i pojava osipa i malih krvnih sudova na koži. Ukoliko se ne leči autoimuni hepatitis može izazvati ožiljke cirozu jetre i na kraju dovesti do otkazivanja ovog organa.
Vilsonova bolest
Vilsonova bolest je nasledni, autozomno recesivni poremećaj metabolizma bakra, usled kojeg se bakar skuplja u organima i tkivima, kao što su jetra i mozak. Bolest može biti opasna po život, ako su nivoi bakra previsoki. Bolovi u stomaku, problemi sa koordinacijom, bakarna boja oko očiju (poznata kao Kaiser-Fleischer prstenovi), su česti znaci i simptomi bolesti.
Pacijenti se žale i na poteškoće pri govoru ili gutanju, umor, gubitak apetita. Česta je i žutica, mišići su ukočeni, stomak i noge otiču, pacijent ima nekontrolisane pokrete. Stanje se dijagnostikuje na osnovu genetskih i testova krvi i biopsije jetre.
Dijagnoza transaminitisa
Testovi krvi, uz uobičajeni pregled pacijenta, određuju ukupan kapacitet krvi za vezivanje gvožđa. Određuju se nivoi glukoze, gvožđa, feritia, površinskog antigena hepatitisa B, antitela na virus hepatitisa C.
Ako su ovi nivoi u granicama normale, lekar će savetovati pacijentu promene u načinu života i redovne preglede dok se ne snize nivoi transaminaze. Moguće je da će biti potrebno i dodatno testiranje, ultrazvučno snimanje ili provera nivoa antitela u krvi.
Prevencija
Transaminitis se može sprečiti uravnoteženom ishranom, redovnom umerenom fizičkom aktivnošću, održavanjem umerene težine, kontrolom hroničnih stanja, kao što su dijabetes ili autoimuni hepatitis.
